09.10.2025. | 14:59 > 09:56
Marton Tapai – jedan od poslednjih čuvara jorgandžijskog zanata
Sašiti dobar jorgan, koji zimi greje a leti hladi, nije ni lako ni jednostavno.
Sašiti dobar jorgan, koji zimi greje a leti hladi, nije ni lako ni jednostavno.
Miljan Stanković iz Zrenjanina treća je generacija lončara – grnčara. Lončarstvom se bavio njegov deda, otac Dragoljub preneo je ovaj stari zanat iz Pirota u Zrenjanin, a Miljan je, učeći uz oca, nastavio da ga čuva do danas.
Skupština grada dala je saglasnost članovima Opšteg udruženja preduzetnika Zrenjanin da koriste ime i grb grada u svrhu promocije proizvoda sertifikovanih starih zanata.
Crtanje, bojenje i slikanje od ranog detinjstva su Zrenjaninki Vesni Jovičić bili preokupacija.
U Vojvodini ima svega nekoliko užara.
Predavanja i radionice pod nazivom „Trukerski zanat: Vezak vezlo zlato materino“ održaće se u Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin od 19. do 22. novembra, u terminu od 18 časova.
Udruženje „Suncokreti Bagljaš“ i Mesna zajednica „Veljko Vlahović“, uz podršku Grada Zrenjanina, organizuju manifestaciju pod nazivom „Bagljaš u srcu“.
Grad Zrenjanin je drugu godinu zaredom dodelio bespovratna sredstva za razvoj i revitalizaciju poslova koji se smatraju umetničkim i starim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti.
Zrenjaninac Pavle Nećakov treća je generacija u porodici koja se bavi ručnom izradom predmeta od rogoza. Nekada su se majstori ovog zanata zvali asurdžije ili rogozari. Sada su pravi umetnici.
Dora Gavran iz malog mesta Senteš, kod Segedina, u susednoj Mađarskoj, već tri godine je meštanka Aradca. U ovo selo nadomak Zrenjanina dovela ju je ljubav koja će za nekoliko meseci biti krunisana brakom sa Nenadom Sladojevićem.
Slobodan Stankić iz Bašaida jedan je od poslednjih čuvara tradicije i veštine pravljenja metle korovače.
Ćurčija u Zrenjaninu odavno nema. Možda radi još neki krznar, eventualno krojač, koji zna sa kožom, ali ćurčijski zanat se preselio u istoriju. Kad se nešto preseli u istoriju, ako ima sreće, završi u muzeju. O ćurčijama se nešto više može saznati i u Narodnom muzeju Zrenjanin.
Bez ovih korpi do pre nekoliko decenija nije se moglo zamisliti nijedno domaćinstvo.
Da se stigne do toplih vunenih čarapa, treba da se pređe dugačak put. Prvo su potrebne ovce, odnosno njihova vuna. Runo se mora dobro oprati, osušiti, pa pravac kod vunovlačara. Iz njegove radionice izađe čista vuna i ona obično čeka vreme za predenje ili dalju preradu.
Šta je snovaljka, šta je brdo, a šta zev, ili šta su ničanica i pedale, kako se ukrštaju osnova i potka i kako od niti nastaje tkanina, mogle su da saznaju maturantkinje Hemijsko-prehrambene i tekstilne škole „Uroš Predić“ iz Zrenjanina, koje pohađaju smer za modelara odeće. O tome kako nastaje jedan tkani šal, parče […]
Mnogi i ne znaju ko je i šta radi trukerka ili šta je trukovanje. Nekada na ceni, danas zaboravljen, trukerski zanat se u Zrenjaninu održao zahvaljujući entuzijazmu nekoliko žena, koje umetnost narodnog veza čuvaju kao važan segmetn narodnog stvaralaštva. Trukeri su zanatlije koje su proizvodile mustre za vez. Oni su izrađivali mustre od […]
Mile Orelj iz Žitišta jedan je od poslednjih vunovlačara u Vojvodini. Do pre nekoliko decenija, zanatlija koji drndaju vunu bilo je u gotovo svakom mestu jer je vuna bila na ceni. Od nje su se pravili jorgani, dušeci, štofovi, od nje su se štrikali odevni predmeti, kao što su čarape, džemperi, kape, šalovi… Danas […]
Ko se bar nekada zimi pokrivao ručno šivenim jorganima od vune, taj sigurno zna da pod njim može da se preživi i najveća hladnoća. Ovakvih jorgana je, na žalost, sve manje. Industrija i sintetika ušli su u naše živote kroz širom otvorena vrata. Kad bismo i hteli da se vratimo pokrivačima od prirodnih materijala, teško […]
Korparstvo, odnosno pletarstvo, stari je zanat pred izumiranjem. Bolji poznavaoci prilika upozoravaju da će, ukoliko se nešto hitno ne preduzme, ova veština jednostavno nestati. To može da se desi i zanatskoj radnji „Pavle-plet“ iz Novog Miloševa. – Proizvodnjom predmeta od pruća bavili su se roditelji moje majke Ane Maker Baćić u Bosni, pa je […]
Nenad Ris iz Srpske Crnje jedan je od poslednjih kovača u srednjem Banatu. Ovaj zanat, koji po zvaničnoj klasifikaciji spada u stare zanate, i bez kog se nekad nije mogao zamisliti život na ovim prostorima, skoro da je pred izumiranjem. Ni Nenad nije planirao da bude kovač, ali ga je život naterao da se bavi […]