Ručno pletene korpe od vrbovog pruća su najkvalitetnije i najtraženije
Bez ovih korpi do pre nekoliko decenija nije se moglo zamisliti nijedno domaćinstvo.
Podeli vest:
Ručno pletene korpe od vrbovog pruća služile su za razne stvari, od prenošenja klipova kukuruza iz kotarke do krunjača i krupača, pa sve do „zatrpavanja“ flaša sa kuvanim paradajzom. U korpama su, pored šporeta, stajale šapurine za loženje.
Korpe su imale svoju hijerarhiju. Znalo se šta se radi sa novim korpama, a gde završe one koje su odslužile svoje. Na primer, u tim starim, oštećenim, nasadi se kvočka. Nekad se veoma štedelo i pazilo, i ništa se nije bacalo do samog kraja. Sve je pronašlo svoje mesto i svoju funkciju.
Korpe su se kupovale na pijacama i vašarima, a pleli su ih majstori korpari ili pletari. Korpe su se plele od crvene vrbe. To je vrba prepoznatljiva po crvenoj kori i ima vrlo savitljive grančice, koje omogućavaju pletenje.
Korpar prvo mora da obezbedi materijal. Kad se naseče dovoljno vrbe, ona se klasifikuje po dužini i debljini, a zatim kuva u velikim kazanima sedam do osam sati, pri čemu se voda doliva dva – tri puta. Zatim sledi guljenje. Kad se šiblje oguli, opet se razdvoji za različite namene.
Majstor korpar nema mnogo alata. Najvažniji je možda cepač. To je specijalni, vrlo oštar nož, koji šibu cepa na tri dela.
Majstori korpe najčešće pletu na različitim drvenim kalupima i za svaki proizvod postoji drugi kalup. Korpa se plete od dna, pa se kreće prema gore, a na kraju se pletu ručke. Postoje i posebni majstori za kalupe, ali i oni polako nestaju. Sve je manje i onih koji bi veštinu i ovaj lep zanat da nauče. Zato se preživeli kalupi čuvaju kao porodično blago.
Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu
Ručno pletene korpe od vrbovog pruća su najkvalitetnije i najtraženije, pa samim tim i najskuplje.
Podeli vest:
