02.10.2024. | 08:05 > 13:36
Na današnji dan, pre 80 godina, naš grad je oslobođen u Drugom svetskom ratu
U borbama za oslobođenje poginulo je 220 boraca Crvene armije.
U borbama za oslobođenje poginulo je 220 boraca Crvene armije.
Brojne table na ovdašnjim građevinama svedoče o bogatoj istoriji Zrenjanina i ukazuju na neke važne istorijske događaje koji su se zbili u prošlosti i odredili sudbinu grada i države.
Od 8. septembra, pa svake naredne nedelje, na portalu zrenjaninski.com objavljivaćemo kviz, kako bi naši čitaoci tokom vikenda imali priliku da se zabave i ujedno provere svoje znanje.
Kiosk K67 bio je simbol jednog vremena. Mnogi primerci su nestali sa ulica, poput onih kod Malog mosta u Zrenjaninu, ali su neki osvanuli i novom ruhu i dobili sasvim novi život.
Čokliget je jedan od sedam parkova u Zrenjaninu.
Gajenje svilenih buba na prostoru Banata i Vojvodine bio je vrlo unosan posao. Prema raspoloživim podacima, u 14 opština Velikobečkerečkog sreza, oko 1890. godine, 426 porodica je proizvodilo 8.142 kilograma svilenih čaura.
Mali most je najstariji most u Zrenjaninu. Otvoren je za saobraćaj pre 120 godina – 26. marta 1904.
Gradsko naselje Bagljaš počelo je da se razvija u prvoj polovini dvadesetog veka i danas predstavlja najmnogoljudniji deo Zrenjanina.
Funkcionalna arhitektura, sklop atraktivnih, namenski građenih zdanja i otvorenost ka glavnim gradskim saobraćajnicama doprinose ukupnoj lepoti Trga slobode u Zrenjaninu.
Centralna zrenjaninska ulica predstavlja zasebnu celinu sačuvanog starog gradskog jezgra i zaštićeni spomenik kulture.
U okviru stalne postavke Istorijskog odeljenja Narodnog muzeja Zrenjanin, u prostoriji koja predstavlja predmete povezane sa Drugim svetskim ratom, možete da pogledate i maketu nemačkog koncentracionog logora u Velikom Bečkereku – Petrovgradu.
Posebnu atrakciju u našem gradu šezdesetih godina prošlog veka predstavljao je džuboks, podsetio je Narodni muzej Zrenjanin.
Regionalna akademija za razvoj demokratije pokrenula je inicijativu za podizanje spomenika carici Mariji Tereziji u Novom Sadu.
Jedna od zrenjaninskih ulica koja poslednjih godina prolazi kroz velike promene je Jevrejska. To naravno ne čudi, jer je u pitanju ulica u najužem centru grada.
Bivša direktorka Istorijskog arhiva Zrenjanin i ugledna istoričarka Nada Boroš specijalno za portal zrenjaninski.com napisala je tekst o tome kako se nekada slavila Nova godina u našem gradu.
Istorija zanatstva i preduzetništva u Zrenjaninu, nekada Petrovgradu i Velikom Bečereku, duga je nekoliko vekova. Vremenom, pod udarom industrijske proizvodnje, polako su nestajali pojedini zanati, zanatske radnje i zanatlije. Ostali su zapisi, priče i dokumenti da svedoče o zanatstvu u našem gradu. PROČITAJTE JOŠ: Istorija novinarstva u Zrenjaninu blisko je povezana sa imenom […]
Istorija novinarstva i lepe pisane reči u Zrenjaninu blisko je povezana sa imenom Gustava Lauke. Jedan od najobrazovanijih ljudi grada u drugoj polovini 19. veka, Gustav Lauka, bio je novinar i urednik prvog gradskog lista na mađarskom jeziku „Torontal“. Ovaj nedeljnik uređivao je punih deset godina. Lauka je rođen 1818. godine u mađarskom mestu […]
Danas se u Zrenjaninu obeležava Dan oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu. Prošlo je 79 godina od kada su, 2. oktobra 1944, jedinice Crvene armije i partizanskih narodnooslobodilačkih odreda zajedničkim snagama okončale četvorogodišnju vladavinu nemačkog okupatora i fašizma na ovim prostorima. PROČITAJTE JOŠ: Učenici prodaju limunadu da bi i njihov drugar išao na […]
Na današnji dan, 29. septembra 1934. godine, podnet je predlog da tadašnji Veliki Bečekrek promeni ime u Petrovgrad. Predlog da se grad nazove po kralju Petru Prvom podneo je narodni poslanik dr Toša Rajić na sednici Gradskog veća Velikog Bečkereka. PROČITAJTE JOŠ: Profesor za primer: Raspust iskoristio da bi učenicima obezbedio bolje uslove […]
Na zgradi glavne železničke stanice u Zrenjaninu nalaze se dve spomen-table posvećene Kosti Turkulju i Rajku Rakočeviću, odanim borcima radničke klase, koji su dali svoje živote u borbi za slobodu tokom Drugog svetskog rata. Na jednoj tabli piše: „Ovde je radio drug Kosta Turkulj, član SKOJ-a, od 1936. član KPJ, od 1940. član RK […]