Bio je mnogo više od parfema: Kako je „Charlie“ postao simbol ženske nezavisnosti

Jedna bočica tog parfema, pozajmljena iz privatne kolekcije, deo je izložbe „Nota – priča o mirisu“, otvorene 22. oktobra u Narodnom muzeju Zrenjanin. Za Jelenu Manojlović, višu kustoskinju Muzeja za istoriju farmacije i jednu od autorki izložbe, upravo je priča o ovom naizgled običnom, široko dostupnom proizvodu bila jedno od zanimljivih otkrića tokom pripreme postavke.

– U muzejskom radu predmet nikada nije samo predmet: on je trag jednog vremena, svedočanstvo o ljudima, njihovim znanjima, potrebama i navikama – kaže Manojlović za portal zrenjaninski.com.

PROČITAJTE JOŠ: Nemanja Protić zamalo odustao od muzičkog takmičenja, a sada je među 12 najboljih

„Charlie“ je lansiran 1973. godine u vreme kada su se menjali položaj žena u društvu, njihova profesionalna uloga i predstave o ženskoj nezavisnosti. To je period kada još uvek u pojedinim evropskim zemljama žene nemaju pravo glasa.

Njegova reklamna kampanja, čije je lice bila manekenka Shelley Hack, pratila je promene u položaju žena i njihovoj profesionalnoj ulozi. Čak je i izbor imena, koje se tradicionalno vezuje za muško ime, odstupao od uobičajenih predstava o ženstvenosti u parfimeriji, objašnjava naša sagovornica. Ona izdvaja još jednu posebnost: upravo se na kutiji parfema „Charlie“ prvi put pojavilo uputstvo za upotrebu, koje posetioci mogu da vide na izložbi.

– Do ove priče došla sam istražujući istoriju parfema i njihovo mesto u društvu. Posebno me je iznenadilo saznanje da je „Charlie“ bio predmet naučnog rada koji se bavi upravo vezom između parfema, reklamiranja i osnaživanja žena – navodi ona.

Iza poznate bočice tako se otvorila priča o vremenu u kojem je nastala: o novim vrednostima, ženskoj nezavisnosti i ulozi reklame u oblikovanju predstave o poželjnom životu.

Od rimskih bočica do savremenih navika

Izložba vodi i mnogo dalje u prošlost. Kozmetičke bočice iz Viminacijuma, jednog od najznačajnijih arheoloških nalazišta na svega stotinak kilometara od Beograda, približavaju svakodnevicu rimskog doba, kada su mirisi i nega tela imali važno mesto u životu ljudi. One se takođe mogu videti na izložbi „Nota – priča o mirisu“. Njihov oblik i veličina imaju veliku sličnost sa savremenim parfemskim bočicama.

Manojlović podseća da su rimske terme bile prostori susreta, odmora i nege tela. Nakon boravka u toplim kupatilima, na kožu su se nanosila ulja koja su pomagala da se uklone nečistoće. One su se zajedno sa njima skidale metalnim strugačima, strigilima. Potom su se na kožu mogla nanositi druga, mirisna ulja. Među biljkama korišćenim za pripremu aromatičnih proizvoda bile su i one koje i danas prepoznajemo kao značajne u svetu parfimerije: ruža, lavanda i ruzmarin.

– Kada posmatramo ove bočice, ne vidimo samo predmete stare gotovo dve hiljade godina. Pred nama su tragovi svakodnevnih rituala, želje za čistoćom i negovanim izgledom, ali i potrebe da se život učini prijatnijim. Upravo takvi predmeti omogućavaju nam da prošlost sagledamo iz blizine i da prepoznamo kako su neke ljudske navike opstale do danas, iako su se načini njihove realizacije tokom vekova menjali – ističe kustoskinja.

Koliko možemo da se približimo starom mirisu

Rekonstrukcija istorijskih mirisa jeste moguća, ali njena pouzdanost zavisi od sačuvanih podataka, receptura i sirovina, objašnjava Manojlović. Isti naziv nekog sastojka nekada i danas ne mora označavati isti proizvod, dok miris prirodnih materijala može da varira. Menjali su se i postupci proizvodnje i dostupnost sirovina.

Savremene analitičke metode poput gasne hromatografije često povezane sa masenom spektometrijom pomažu istraživačima da prepoznaju hemijska jedinjenja u sačuvanom proizvodu ili ostacima mirisnih materija na arheološkim predmetima. Ipak, hemijska analiza ne mora otkriti kompletnu originalnu formulaciju, a naročito ne može uvek sa sigurnošću pokazati kako je miris delovao neposredno nakon proizvodnje. Vreme ostavlja trag i na samom mirisu: pojedini sastojci isparavaju, razgrađuju se ili menjaju, pa analiza sačuvanog uzorka ne može uvek da otkrije njegovu prvobitnu formulaciju.

– Možemo rekonstruisati mnoge sastojke i njihove odnose, ali ne možemo uvek sa sigurnošću tvrditi da smo u potpunosti vratili originalni miris – kaže naša sagovornica.

Šta odbacujemo zajedno sa starom ambalažom

Bočice, reklame i proizvodi domaćih proizvođača iz 19. i 20. veka govore i o razvoju industrije, trgovine i navika potrošača. Sa razvojem hemijske industrije i parfimerije menjali su se i mogućnosti njihove proizvodnje.

Proizvodi koji su u određenim okolnostima bili dostupni malom broju ljudi vremenom su postajali deo šire svakodnevice.

– Reklame su u tom procesu imale posebno važnu ulogu. One nisu samo obaveštavale kupce o proizvodima već su stvarale predstave o lepoti, urednosti, uspehu i poželjnom načinu života. Jezik reklama, izgled ambalaže i izbor motiva govore nam mnogo o vrednostima i očekivanjima određenog vremena – kaže naša sagovornica.

Dodaje i da su domaći proizvođači posebno važni kao svedočanstvo o stručnom znanju, preduzetništvu i prilagođavanju svetskih trendova lokalnoj svakodnevici. Njihovo nasleđe, međutim, često nestaje pre nego što stigne do muzeja.

– Čini mi se da je u našem društvu mnogo razvijenija kultura odbacivanja, pa i uništavanja, nego kultura očuvanja. Često se tek kada neki objekat, predmet, dokument ili trag nekadašnje proizvodnje nestane nepovratno, zapitamo o njegovoj vrednosti. A upravo je prepoznavanje vrednosti nasleđa prvi i neophodan uslov njegovog očuvanja – upozorava ona.

Iza nekadašnjih fabrika, proizvoda i robnih marki stoje ljudi, znanje, rad i čitave priče. Da bi te priče bile istražene i sačuvane, njihovu vrednost potrebno je prepoznati dok su nam još dostupne.

Izložba u kojoj učestvuje i čulo mirisa

– Pre svega, „Nota – priča o mirisu“ je tema koja je prvi put sveobuhvatno obrađena na našim prostorima. U pripremi izložbe sarađivali smo sa stručnjacima iz različitih naučnih oblasti, jer smo želeli da pokažemo šta se sve krije iza jedne bočice parfema i koliko je fenomen mirisa složen i višeslojan. Miris nije samo pitanje parfimerije i kozmetike, niti pripada samo jednoj naučnoj disciplini. U njegovom proučavanju prepliću se prirodne, tehničke i društveno-humanističke nauke, umetnost i kultura. Farmacija, hemija, biologija, tehnologija, istorija, psihologija, antropologija i druge discipline međusobno se dopunjuju i omogućavaju nam da miris sagledamo iz različitih perspektiva – pojašnjava naša sagovornica.

Uz bočice, fotografije, dokumente, mirisne sirovine i aparature za proizvodnju i destilaciju, posetiocima je dostupan i interaktivni sadržaj „Prepoznaj me po mirisu“.

Autori izložbe su Jelena Manojlović, viša kustoskinja Muzeja za istoriju farmacije, i Zoran Lević i Ivan Stanić, viši kustosi Muzeja nauke i tehnike. Njenu realizaciju podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije, Francuski institut u Beogradu i Međunarodni muzej parfema u Grasu. U Narodnom muzeju Zrenjanin postavka je dostupna do 15. januara. Nadležna za izložbu u Narodnom muzeju Zrenjanin je Ivana Arađan, programska direktorka.

PROČITAJTE JOŠ: Kako napraviti pravu navijačku atmosferu kod kuće za gledanje utakmica

Manojlović bi volela da posetioci sa izložbe odu sa osećajem da su otkrili nešto novo i o sebi. Miris, podseća ona, može da nas vrati u detinjstvo, podseti na dragu osobu ili neki davni događaj, a da pritom ne možemo uvek da objasnimo zašto se to dogodilo.

– Upravo u tome je njegova posebnost: povezuje naučno objašnjivo i lično iskustvo, materijalnu istoriju i nematerijalno sećanje. „Nota – priča o mirisu“ poziva nas da zastanemo, obratimo pažnju na čulo koje često uzimamo zdravo za gotovo i otkrijemo koliko se istorije, nauke, kulture i ljudskih priča krije u jednom mirisu – zaključila je Jelena Manojlović na kraju razgovora.