„Grad je naša dnevna soba“: Kako je jedna Subotičanka pokrenula građane da menjaju lice grada

Danas su iza Natalije Boke i građana okupljenih oko neformalne inicijative „Subotica is not dead“ oko 120 uređenih žardinjera, 26 starih kapija, obnovljene fasade i brojni drugi detalji javnog prostora.

Natalija Boka skoro dve decenije živi u Njujorku, gde se bavi dizajnom enterijera. Život u inostranstvu i putovanja omogućili su joj da vidi kako drugi gradovi čuvaju svoju arhitekturu i uređuju javni prostor. Ipak, Suboticu smatra svojim gradom, a želja da više vremena provodi sa porodicom podstakla ju je da razmišlja o tome šta bi sama mogla da učini kako bi on izgledao lepše.

PROČITAJTE JOŠ: Od venčanica do pozorišne scene: Salon „Tina“ četiri decenije čuva krojački zanat

– Subotičani su ranije često znali da kažu: „Subotica je mrtva“. Poruka moje inicijative bila je: nije mrtva, hajde da je sređujemo. Kada sam prvi put pozvala građane da mi se pridruže, odziv je bio veoma veliki. Nisam želela da pravim organizaciju, jer to nije bila ideja. Ideja je bila da nešto uradim za sve nas – priča Natalija Boka za portal zrenjaninski.com.

Od 35 žardinjera do 26 starih kapija

Prvi projekat bilo je farbanje 35 betonskih žardinjera u centru Subotice. Njihov broj se vremenom povećavao, pa ih je do danas uređeno oko 120.

Usledilo je sređivanje spoljašnjeg izgleda podzemnog javnog toaleta pored Gradske kuće. U tom periodu Natalija je još nameravala da samostalno realizuje manje projekte, ali je ubrzo shvatila da su za veće i brže promene potrebni ljudi.

Tako je nastala zamisao da se u zaštićenom gradskom jezgru uredi 20 starih gvozdenih i drvenih kapija, karakterističnih za arhitekturu Subotice. Prvih šest ili sedam Natalija je obnovila uz pomoć prijateljice, a zatim je pozvala građane da se priključe. Upravo iz te akcije nastala je inicijativa „Subotica is not dead“.

Prvobitni plan je u međuvremenu premašen – do sada je uređeno 26 kapija.

Kako su pojedini objekti i delovi javnog prostora izgledali pre, a kako posle uređenja, može se videti na Instagram profilu Natalije Boke, na kojem su dokumentovani realizovani projekti.

„Sve što je deo grada može biti predmet uređenja“

Iako su u fokusu često objekti u zaštićenom gradskom jezgru, aktivnosti inicijative nisu ograničene samo na taj deo Subotice.

– Moja parola je „grad je naša dnevna soba“. Samim tim, svaki njegov detalj može biti predmet uređenja – objašnjava Natalija.

Najveći izazov od početka inicijative bila je fasada zgrade od oko 500 kvadratnih metara, koja izlazi na Štrosmajerovu ulicu i Ulicu Albe Malagurskog. Radovi su trajali skoro deset nedelja, a osim fasade, uređeni su brojni prozori i vrata, balkon, brojevi na objektu i natpisi nekoliko poslovnih lokala koji se u njemu nalaze.

Za svaki lokal osmišljeno je novo vizuelno rešenje, prilagođeno izgledu zgrade i njenoj arhitekturi.

– Svaki objekat ima svoje specifične izazove, ali kada radite ono što volite, onda se oni lakše rešavaju – kaže naša sagovornica.

Kada su prve akcije počele, građani su, prema njenim rečima, bili iznenađeni inicijativom.

Posebno veliko interesovanje izazvalo je uređivanje starih kapija. Ne postoji stalna grupa volontera koja učestvuje u svim projektima – neki građani dolaze više puta, drugi se priključe samo određenoj akciji, u skladu sa svojim mogućnostima.

Nataliji je posebno važna podrška vlasnika lokala i prostora na objektima koji se uređuju.

– Kada predložim ideju, objasnim pristup i način na koji planiram da je realizujem, a ljudi mi ukažu poverenje i kažu da su saglasni, ništa me ne čini srećnijom. Dobra ideja se prepoznaje i ljudi imaju potrebu da joj se pridruže za dobrobit grada u kojem žive. Nekada se podrška ogleda i u tome da vam neko donese kafu dok radite – kaže Natalija.

Rezultati pojedinih akcija podstakli su i druge građane da samostalno urede svoje objekte. Nakon obnove kapija, na primer, odlučili su da urede vrata i po primeru inicijative urede i manji deo okolne fasade.

Uređivanje objekata u zaštićenom gradskom jezgru ne podrazumeva slobodne i neplanske intervencije. Za svaki takav projekat pribavljaju se potrebne dozvole nadležnih institucija, u zavisnosti od objekta i obima planiranih radova.

Lokalna samouprava nije neposredno uključena u projekte, ali Natalija ističe da to nije ni cilj inicijative, koja nastoji da sačuva svoju nezavisnost.

– Osećam se podržano samim tim što se Subotičani zalažu za ove projekte i pomažu da ih realizujemo – navodi ona.

Takav model ne umanjuje odgovornost grada i institucija za očuvanje javnog prostora i kulturnog nasleđa, ali pokazuje da građanska inicijativa može da pokrene zajednicu i podstakne promene.

Za Nataliju uređenje grada nije samo popravljanje oštećenih fasada i nanošenje novog sloja boje. Kao dizajnerka enterijera, pažnju posvećuje bojama, fontovima, natpisima i drugim detaljima koji bi trebalo da budu usklađeni sa arhitekturom objekta.

PROČITAJTE JOŠ: Autorka sajta „Hranom do tradicije“ istražuje Zrenjanin: Naš grad krije gastronomske adute

– Ideja je da se vraćamo starom, da negujemo starije vrednosti i estetiku, iako se danas žuri ka nečemu novom za šta možda nismo ni ekonomski spremni. Negovanje tih starih lepota važan je deo svega što radimo – objašnjava Natalija Boka.