Ne postoji ništa bolje od svežeg povrća iz sopstvene bašte

Iz te bašte se domaćinstvo snabdevalo svežim povrćem cele godine, a viškovi su se, ukoliko ih je bilo, ostavljali za zimu.

Umeće sejanja i gajenja povrća prenosilo se sa kolena na koleno, jednostavno je bilo utkano u gene.

Od pre nekog vremena bašte, odnosno povrtnjake, zamenila je engleska trava, pa sad ako neko i hoće da formira sopstveni zasad, mora da nauči kako se seje.

PROČITAJTE JOŠ: Iznadprosečno topli februar i mart doneli su nam već 1. juna zrele domaće kajsije

Trebalo bi za početak znati kad se šta seje i kad se šta bere.

Neko povrće se seje u jesen, a neko u proleće.

U jesen se sade crni i beli luk, pa se taj luk vadi u kasno proleće. U jesen se seju i spanać, blitva i rasađuje zelena salata.

Već u februaru, ako je topao (a sad su uglavnom topli), seju se šargarepa, peršun i paštrnak. Seje se i grašak.

Ako je mart topao, može se sejati i cvekla. Sadi se prolećni beli i crni luk.

Krajem marta ili početkom aprila seje se i krompir. U aprilu se seju boranija, pasulj, tikvice i ludaje.

Početkom maja se sadi paradajz i paprika, može i plavi patlidžan, iz rasada. Rasad se uglavnom kupuje na pijaci, ali ima i onih koji ga sami proizvedu, iz semena.

PROČITAJTE JOŠ: Vreme je za preuređenje ili opremanje kupatila!

Prvu radost donese ono što se sejalo i sadilo u jesen. A onda dospeva redom.

Ko se seća kako izgleda povrće iz bašte, ili ko je srećnik pa je i danas ima, zna da ne postoji ništa bolje od mlade šargarepe, graška, domaće tikvice ili paradajza.