Ko jednom proba domaći pekmez iz gazdinstva Solomun – Subotić, vrati se po još
Ko je jednom probao domaći pekmez od kajsija ili šljiva nastao u poljoprivrednom gazdinstvu Solomun – Subotić iz Elemira, sela pored Zrenjanina, vrati se po još. Domaći ukusi i mirisi pekmeza spremljenih po staroj porodičnoj recepturi, od voća iz porodičnih voćnjaka, sa minimalnim dodatkom šećera, kuvanim taman koliko treba, pa sipanog u tegle i […]
Podeli vest:
Ko je jednom probao domaći pekmez od kajsija ili šljiva nastao u poljoprivrednom gazdinstvu Solomun – Subotić iz Elemira, sela pored Zrenjanina, vrati se po još.
Domaći ukusi i mirisi pekmeza spremljenih po staroj porodičnoj recepturi, od voća iz porodičnih voćnjaka, sa minimalnim dodatkom šećera, kuvanim taman koliko treba, pa sipanog u tegle i ohlađenog prirodnim putem, zatrpanog u korpama plevarama, delo su vrednih ruku nekoliko generacija bliskih rođaka.
– Sada je već treća generacija uključena u porodični posao. Tu su moja mama Verica Solomun i njena rođena sestra Dijana Subotić, pa moj brat od tetke Miloš Subotić i njegova supruga Marija, moja rođena sestra Dragana, moja supruga Marija, naša kćerka Katarina i ja – priča za portal zrenjaninski.com Dragan Solomun.
A sve je počelo pre desetak godina, iz voćnjaka.
– Mi smo u kući imali voćnjak, u kom je bilo trešanja, višanja, dunja, kajsija, šljiva. Onda smo brat i ja nasledili nešto zemlje i rešili da podignemo voćnjake kajsije, lešnika i dunje. Prodavali smo sveže voće, pa onda počeli da pravimo rakiju i likere. Dešavalo nam se da za naše potrebe skuvamo pekmez, pa nam preostane. Ponudili smo ga na prodaju, videli da kupci jako lepo reaguju na naše domaće proizvode i tako, malo po malo, stigli smo do današnje proizvodnje – ističe Dragan.
Pekmez po staroj recepturi
Pekmez, po kom ih danas prepoznaju kupci na svim bazarima i manifestacijama gde se pojave, priprema se po staroj recepturi, a u kuvanju učestvuju svi. Malo su se opremili, napravili posebne gorionike, nabavili velike šerpe i varjače i svi prepasali kecelje.
Pekmez se kuva uz stalno mešanje, voće ne melju, a za količinu u velikoj šerpi potrebno je oko sat vremena da se skuva. Posao traje i više od mesec dana, nije uopšte lak. Ipak, vredni Elemirci odlučni su da ga i dalje pripremaju na starinski način, bez ikakvih dodataka ali i bez tuđe pomoći. Nekako su, kažu, najsigurniji u ono što kroz njihove ruke prođe, jer im je kvalitet na prvom mestu.
– Voće je iz naših voćnjaka. O svemu vodimo računa i jako se brinemo za naše voće dok ne sazri. Ovog proleća smo kajsije bukvalno spasavali od mraza. Noći smo proveli paleći slamu i grejući ih. Plodovi su zdravi i kvalitetni pa je logično i da konačni proizvod bude vrhunskog kvaliteta. Količine nam nisu važne, koliko imamo voća toliko će biti pekmeza i rakije ili likera – nastavlja Dragan.
Kaže i da su im vetar u leđa dale nagrade koje su za rakiju od dunje i liker od višnje dobili na prestižnom ocenjivanju u Pančevu.
– Poslali smo uzorke tek da vidimo gde smo mi u tom svetu. Prvo učešće i odmah nagrade, to nam je pokazalo da znamo šta radimo i da samo toga treba da se držimo – navodi naš sagovornik.
Ističe i da kupcima predloži da slobodno mogu da provere špajz kod Solomunovih ili Subotićevih.
Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu
– Ono što prodajemo je ono što mi trošimo iz naših ostava. U našem pekmezu od šljiva oseti se cela šljiva, sa ljuskom, a pekmez od kajsija pršti od kajsije. Kad nam kupci kažu da je to pekmez iz njihovog detinjstva, baš sam ponosan. Nije lako ali ima smisla – završava razgovor Dragan Solomun.
Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.
Podeli vest:
