Vladimir Coka Stojković: Festival „Slobodan Bursać“ čuvaju ljudi koji veruju u horsku muziku

Jedan od osnivača festivala je Vladimir Coka Stojković, profesionalni pevač i član Hora Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Pripada generaciji „josifovaca“, nekadašnjih članova hora „Josif Marinković“, koji su pod dirigentskom palicom Slobodana Bursaća 1987. godine osvojili titulu „Hor sveta“ u Llangollenu.

U razgovoru za portal zrenjaninski.com Stojković govori o tome kako je festival nastao, šta je doneo Zrenjaninu, zbog čega se ove godine održava u novom prostoru, ali i o tome koliko se horska tradicija Zrenjanina danas prepoznaje i čuva.

PROČITAJTE JOŠ: Objavljen dobitnik književne nagrade „Đura Jakšić“

• Horski festival „Slobodan Bursać“ počeo je 2014. godine, ali šira javnost možda ne zna da su za njegovo pokretanje bile važne i dve godine koje su prethodile. Kako je zapravo sve počelo?

Festival je počeo 2014. godine, ali su dve godine pre toga bile ključne. Mi smo 2011. godine napravili veliku akciju pronalaženja i prikupljanja svega što je bilo vezano za hor „Josif Marinković“ i Slobodana Bursaća.

Nakon raspada hora, nismo znali gde se sve to nalazi. Te stvari su bile po podrumima, tavanima, mesnim zajednicama. Godinu dana smo sakupljali sve što smo mogli da pronađemo – pehare, plakete, dokumenta, fotografije. Pronašli smo čak i originalni odlivak biste Slobodana Bursaća. Kada smo sve to prikupili, 2012. godine smo kompletnu građu predali Narodnom muzeju Zrenjanin na trajno čuvanje, jer bi se vremenom sigurno izgubila. Međutim, tokom tog procesa pronašli smo i kasete, diskove, ploče, novinske članke, fotografije – materijal koji nije bio muzejska građa u užem smislu. Svu tu građu smo 2013. digitalizovali.

Posle toga mi je palo na pamet da bi bilo lepo da se mi, bivši pevači hora „Josif Marinković“, jednom godišnje okupimo i napravimo mali festival zrenjaninskih horova, kao znak poštovanja prema Slobodanu Bursaću. Tako je festival nastao.

• Šta je Horski festival „Slobodan Bursać“ doneo Zrenjaninu tokom prethodnih izdanja?

Kada sam pokrenuo festival, nisam bio svestan koliko Zrenjanin zapravo ima horova. Festival je pokazao da u ovom gradu peva mnogo ljudi i da postoji ozbiljna horska scena.

Pokazao je još nešto važno: gotovo svi dirigenti zrenjaninskih horova, osim jednog, bili su nekadašnji pevači hora „Josif Marinković“. To znači da je taj hor bio rasadnik. Ti „pelceri“ su se primili kroz nove horove.

Druga važna stvar je publika. Festival nije imao samo učesnike, nego i publiku. Svako izdanje bilo je veoma dobro posećeno, što znači da je postojala potreba da ovakva manifestacija postoji. Vremenom smo izašli i iz okvira grada. Počeli su da se javljaju horovi i pevači iz Beograda, Pančeva, Novog Sada, a zatim i iz inostranstva. Ljudi su želeli da pevaju u znak sećanja na Slobodana Bursaća. Od lokalnog festivala došli smo do manifestacije koja je imala i regionalni i internacionalni karakter.

Posebno mi je važno i to što je festival podstakao razvoj dečijih horova. Danas u Zrenjaninu imamo 11 dečijih horova, a to je ogromna vrednost za grad.

• Da li te je iznenadilo to što festival ove godine neće biti održan u prostoru Kulturnog centra?

Ne. Prošle godine kada sam odlučio da festival ne bude održan u formi u kojoj je bio prethodnih 11 godina i da odustanemo od učešća u projektu „Zrenjanin – prestonica kulture Srbije 2025“, znao sam da će biti posledica. Da li je sve krenulo od toga? Nije. Neke stvari su počele ranije. Ali mislim da je odustajanje od učešća u Nacionalnoj prestonici kulture bilo ključno.

Moram da napravim jednu digresiju – mi, „josifovci“, na ovakve stvari smo navikli. Tri meseca nakon što smo 1987. godine u Llangollenu osvojili nagradu „Hor sveta“, izbačeni smo iz prostorija u kojima smo do tada vežbali. Zato što smo pevali duhovnu muziku. Reći ću samo: dešavalo se.

Ipak, ne želim da se bavim zameranjem. Idemo dalje. Festival ove godine ponovo postaje ono što je na početku idejno bio – mali festival zrenjaninskih horova, na kojem se sećamo Slobodana Bursaća kao čoveka koji je zadužio ovaj grad, vaspitao mnoge generacije i mnoge ljude izveo na profesionalni put. Dovoljno je pomenuti Željka Lučića, pa da bude jasno o kakvom nasleđu govorimo.

• Ove godine festival se održava u drugačijim okolnostima i u drugom prostoru. Kako se došlo do odluke da se kompletan program festivala preseli u Reformatsku crkvu?

Reformatska crkva nije za nas nov prostor. Sa zajednicom Reformatske crkve sarađujemo već 12 godina i tamo smo ranije održavali promotivne koncerte.

Kada sam ove godine otišao da im predočim ideju da ceo festival održimo u Reformatskoj crkvi, naišao sam na otvorenost i razumevanje. Otvoreno su mi rekli da je njihova šansa da objekat opstane zapravo kultura, i da smo dobrodošli.

Iz ugla horske muzike, to nije hendikep. Naprotiv. Kulturni centar nije prostor pravljen za horski festival, dok crkva svojom akustikom i samim ambijentom daje kvalitet zvuka koji se traži u horskoj muzici. To je prostor koji, pokazalo se, inspiriše i pevače i publiku.

• Festival ove godine nema institucionalnu podršku kakvu je ranije imao. Kako se, u takvim okolnostima, zatvara organizacioni okvir?

Znao sam da će ovogodišnji festival, posle svega što se dogodilo, biti lakše organizovati nego prvi, jer sada već postoji iskustvo i postoje ljudi na koje možemo da se oslonimo.

Ove godine festival se oslanja pre svega na zrenjaninske horove. Nemamo uslove da zovemo veliki broj horova sa strane, ali imamo ono što je najvažnije – učesnike. Zrenjanin svake godine može da održi horski festival i bez pozivanja bilo koga sa strane, jer u ovom gradu ima dovoljno horova.

Ako tražim od nekoga suncobran, klupu, reflektor ili mikrofon, znam da će pomoći. To su ljudi koje godinama poznajem. Javili su se i ljudi iz privrede koje ne poznajem lično, ali su želeli da pomognu održavanje festivala. Dakle, ove godine idemo bez podrške institucija kakvu smo ranije imali, ali veoma je važno to što zajednica prepoznaje vrednost ovog festivala.

• Da li je Reformatska crkva, iz perspektive horske muzike, hendikep ili je promena prostora donela novu vrednost festivalu?

Apsolutno je donela novu vrednost. To se videlo već 17. maja, kada smo imali prvi promotivni koncert. Dogodila se neka magija u tom prostoru – zbog akustike, ambijenta, publike koja je došla u velikom broju. Nastupila je ženska vokalna grupa „Res Miranda“ iz Novog Sada i oni su sami rekli da su imali tremu pred nastup, jer znaju da Zrenjanin ima obrazovanu publiku, onu koja zna da peva i zna šta je horska muzika. Vrednost festivala koju učesnici prepoznaju je i to što je naš festival revijalnog karaktera. Nema žirija koji ocenjuje kvalitet pevanja. Horovi na našem festivalu ne učestvuju da bi se takmičili, nego zato što vole da pevaju. Upravo to negovanje revijalnog karaktera razlikuje ovaj festival od mnogih drugih.

• Šta će ove godine biti drugačije u odnosu na prethodna izdanja?

Zbog tehničkih razloga, manje bine i blizine puta, ove godine nećemo imati matine dečijih horova, koji je postojao svake godine. Zbog toga mi je veoma žao. Ne možemo, međutim, dovesti hor sa pedesetak dece vrtićkog uzrasta u takve uslove. To je velika odgovornost. Nećemo imati ni toliki broj učesnika kao ranije. Imaćemo svake večeri po tri hora. Ali ono što je važno jeste da festival opstaje, da se vraća svojoj osnovnoj ideji i da se horska muzika i dalje čuje u ovom gradu.

• Koji horovi će nastupiti na ovogodišnjem festivalu?

Drugi promotivni koncert biće održan u četvrtak, 4. juna, u 20 časova, kada će se publici predstaviti Srpsko pevačko društvo iz Rume sa dirigentom Sinišom Pejakovim.

Učesnici festivala su Mešoviti hor „Prepodobni Rafailo Banatski“, pod dirigentskom palicom Senke Milisavljević, Muška vokalna grupa „Pannonica“, koju vodi Zorica Kozlovački, Srpski hor „Sveti Serafim Sarovski“, sa dirigentom Božidarom Crnjanskim, hor Udruženja Slovenaca „Planika“, koji vodi Daniela Avram, hor Srednje muzičke škole „Josif Marinković“, takođe pod vođstvom Senke Milisavljević, Vokalni kvartet „Vita Brevis“, Zrenjaninski kamerni hor, koji vodi Ivana Milićević, Pop hor „Studio“, sa dirigentkinjom Zoricom Kozlovački, i hor „Jedinstvo“ iz Apatina, koji vodi Mirjana Mešinkovski.

PROČITAJTE JOŠ: VIDEO: „Štogod“ sprema veče za pamćenje – balkanske melodije osvojiće Zrenjanin

• Da li veruješ da festival jednog dana može ponovo da dobije punu institucionalnu podršku i šta bi to značilo za horsku scenu Zrenjanina?

Festival se verovatno neće vratiti u Kulturni centar u formi u kojoj je to bilo ranije ali saradnja sa tom institucijom nikad nije bila sporna. Ne mislim da vrata treba zatvarati.

Posle svega, pokazalo se da je Reformatska crkva prostor koji ovom festivalu odgovara. Za horsku muziku to je prirodniji ambijent.

Horski festival „Slobodan Bursać“ nije nastao zbog jednog čoveka, niti pripada jednom čoveku. Nastao je iz potrebe da se sačuva sećanje na Slobodana Bursaća i na sve ono što su zrenjaninski horovi predstavljali i još predstavljaju. Zrenjanin ima horove, ima ljude koji pevaju i ima publiku koja to razume. To je kapital koji ne bi trebalo izgubiti.