Siromaštvo, kafane, dugovi i umetnost: Život Đure Jakšića bio je sve samo ne običan

Đura Jakšić je rođen u Srpskoj Crnji, u svešteničkoj porodici. Otac ga je upisao u trgovačku školu iz koje je bežao tri puta i na kraju je upisao nižu gimnaziju u Segedinu. Posle završene osnovne škole u Srpskoj Crnji i niže gimnazije u Segedinu, otišao je u Temišvar da uči slikanje. Osim u Segedinu i Temišvaru, slikarstvo je učio i u Pešti, Bečkereku (sada Zrenjanin), Beču i Minhenu.

Krajem 1855. nastanio se u Kikindi i živeo je od slikarstva. Pisao je i pesme i štampao ih u „Sedmici“ pod pseudonimom Teorin. U Novi Sad je prešao 1856. godine, podstaknut povratkom prijatelja sa kojima je drugovao u Beču, koji su se okupili oko novosadskih listova „Sedmica“ i „Dnevnik“. Po povratku sa slikarskih studija, živeo je u Banatu do 1856. a naredne godine je prešao u Srbiju, gde je radio kao učitelj.

PROČITAJTE JOŠ: Susret sa galerijom ne mora da bude formalan: Srednjoškolci postali vajari na jedan dan

Đura Jakšić je bio svestran umetnik i rodoljub: pesnik, pripovedač, dramski pisac i slikar. Ali i boem. Po prirodi je bio nemirna i buntovna ličnost pa je često napuštao službe ali je i otpuštan.

Stvaralački i stradalački život tog obrazovanog i temperamentnog čoveka često se odvijao u boemskom ambijentu skadarlijskih kafana.

Stalno je živeo u oskudici i teško je izdržavao svoju brojnu porodicu. Pritisnut porodičnim obavezama i dugovima, sklon boemiji, bolestan, Đura Jakšić se potucao kroz život. Razočaran u ljude i život, nalazio je utehu u umetničkom stvaranju, pesničkom i slikarskom.

Pisao je s romantičarskim patosom pesme o slobodi i stihovane lirske ispovesti. Njegove pesme „Na Liparu“, „Ponoć“, „Mila“, „Padajte braćo“, „Otadžbina“, „Ja sam stena“, „Noć u Gornjaku“ spadaju u vrh srpske romantičarske poezije. Napisao je drame u stihovima „Seoba Srbalja“, „Jelisaveta, kneginja crnogorska“ i „Stanoje Glavaš“, kao i oko 40 pripovedaka.

PROČITAJTE JOŠ: Od venčanica do pozorišne scene: Salon „Tina“ četiri decenije čuva krojački zanat

Smrt ga je zatekla na položaju korektora Državne štamparije u Beogradu 16. novembra 1878. godine (po julijanskom kalendaru). Imao je svega 46 godina. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.