Rešenje na čekanju: Savremena galerija ima 2.874 umetnička dela, ali još nema svoj prostor

Obezbeđivanje prostora za Savremenu galeriju Zrenjanin već je bilo predviđeno Generalnim planom grada 2006-2026, Strategijom razvoja kulture 2014-2022, Strategijom za mlade Srednjeg Banata 2024-2030. i projektom „Zrenjanin – Nacionalna prestonica kulture 2025“. Ipak, ustanova koja brine o jednoj od najvrednijih zbirki posleratne umetnosti u ovom delu zemlje i dalje radi na nekoliko adresa, bez stalne postavke i bez objedinjenog, namenski uređenog prostora za depoe.

Dve zgrade su se tokom proteklih godina javno pominjale kao moguće rešenje – nekadašnji Dom vojske i palata Srpske zadružne banke. U međuvremenu je za Dom vojske najavljen Edukativni centar u oblasti privrede i poljoprivrede, dok se za obnovljene sale Srpske zadružne banke navodi da će služiti kao izložbeni i koncertni prostor.

PROČITAJTE JOŠ: Fotografije koje otkrivaju drugačiji Zrenjanin: Otvorena izložba „Kapije na Begeju“

U najnovijem gradskom saopštenju iz jula 2026. Savremena galerija, njene kancelarije i depoi više se ne pominju. Tako se problem, bez određene lokacije i konkretnog projekta, ponovo našao u planskom dokumentu, uz rok da adekvatan prostor bude obezbeđen do 2029. godine.

Zbirka od 2.874 dela

Prema podacima koje je za portal zrenjaninski.com dostavila muzejska savetnica i kustoskinja Savremene galerije Slavica Žarković, redovnom revizijom iz 2023. godine evidentirana su 2.833 umetnička dela. Od tada je zbirka uvećana za još 41 rad, pa danas broji ukupno 2.874 dela.

– U pitanju je umetnička zbirka koja baštini radove nastale od sredine 20. veka do danas, većim delom u Umetničkoj koloniji Ečka, rezidencijalnom programu koji u kontinuitetu traje od 1956. godine. Dela su nastala u različitim medijima: slici, grafici, crtežu, skulpturi, instalacijama, objektima, videu i fotografiji – navodi Žarković.

Umetnička kolonija Ečka, jedna od najstarijih u zemlji, ove godine obeležava sedam decenija postojanja. Savremena galerija osnovana je 1958. godine kao umetnički muzej s ciljem da preuzme organizaciju Kolonije, brigu o zbirci koja se u njoj formira i afirmaciju savremenog vizuelnog stvaralaštva.

U kolekciji se nalaze radovi Milana Konjovića, Vase Pomorišca, Jovana Bijelića, Nikole Graovca, Ivana Tabakovića, Ljubice Cuce Sokić, Živojina Turinskog, Miće Popovića, Milana Blanuše, Radomira Damnjanovića Damnjana, Uroša Đurića, Raše Todosijevića i drugih velikih umetnika. Posebnu vrednost imaju otkupljena dela Petra Lubarde, Igora Antića i Ivana Grubanova, ali i pokloni umetnika i državnih institucija.

Među njima se izdvaja poklon Saveznog izvršnog veća iz 1963. godine – 136 dela autora sa čitavog jugoslovenskog umetničkog prostora, među kojima su Beta Vukanović, Liza Marić Križanić, Bora Baruh, Ferdinand Kulmer, Avgust Černigoj, Stane Kregar i Igor Vasiljev. Značaj kolekcije potvrđuje i činjenica da muzeji u Srbiji pozajmljuju radove iz Zrenjanina za velike studijske i retrospektivne izložbe. Poslednji primer je osam dela Lazara Vujaklije, pozajmljenih Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini za retrospektivu koja je potom gostovala u Muzeju savremene umjetnosti Republike Srpske u Banjaluci.

Rad na nekoliko adresa

Galerija danas funkcioniše u nekoliko odvojenih prostora. Salon u zgradi Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ koristi se za izložbe, radionice, promocije i druge programe. Kancelarije su u potkrovlju Palate finansija, odnosno zgrade Narodnog muzeja Zrenjanin, gde su smešteni depo umetnina na papiru i manji slikarski depo. U parku Kaštela u Ečki nalazi se paviljon u kojem umetnici borave i rade tokom Kolonije, kao i slikarski i vajarski depoi.

– Od osnivanja Umetničke kolonije Ečka 1956, odnosno Savremene galerije Zrenjanin 1958. godine, pokušavamo da rešimo problem adekvatnog prostora. Da bi jedna muzejska ustanova kakva je Savremena galerija mogla nesmetano da radi, potrebno je da u jednoj zgradi objedini stalnu postavku, privremene izložbe, konzervatorsku radionicu, depoe, edukativne sadržaje i kancelarije – kaže Žarković.

Lokalni plan razvoja kulture grada Zrenjanina za period 2026-2030. potvrđuje da kancelarije i jedan depo u potkrovlju nisu namenski projektovani za ovu svrhu. U dokumentu se navodi da pojedine kancelarije nemaju prozore, kao i da u depou nema ni prozora ni termoregulacije. Za depo u Ečki piše da nema odgovarajuću opremu za regulisanje mikroklime.

Portal Zrenjaninski je još 2023. godine objavio da Galerija u potkrovlju koristi oko 200 kvadratnih metara, da je prostor loše izolovan, sklon vlaženju i sa slabim grejanjem, kao i da su u njemu česta pojava golubovi, miševi i insekti. Tada je preseljenje u Srpsku zadružnu banku predstavljeno kao način da se ovi višedecenijski problemi konačno reše.

Depo nije skladište

Na pitanja o konkretnom stanju postojećih depoa Žarković je odgovorila objašnjenjem standarda koje takav prostor mora da ispunjava. Kako ističe, u depou se čuva „kulturno blago, na prvom mestu našeg grada, a zatim i nacionalno blago“, pa to „nije mesto gde se predmeti odlažu, već mesto gde se proučavaju i naučno istražuju“.

– Muzejski depo mora biti osiguran od nasilnog ulaska, požara, izliva vode i drugih štetnih dejstava. Mora imati odgovarajuću opremu za smeštaj i rukovanje predmetima, dovoljno prostora, eliminisano UV zračenje i stabilnu mikroklimu. Kolebanja temperature su mnogo opasnija od stalnog povišenja ili sniženja. Temperatura se toleriše između 16 i 22 stepena, a relativna vlažnost između 50 i 60 odsto, bez naglih oscilacija. Viša temperatura podstiče i ubrzava hemijske reakcije, ali i ubrzava biološke aktivnosti mnogih organizama – insekti više jedu i brže se razmnožavaju. Isto tako, osciliranje relativne vlažnosti uzrokuje stres materijala zbog stalnih stezanja i rastezanja. Visoka relativna vlažnost vazduha pospešuje zarazu insektima i povećava njihovu aktivnost, pogoduje rastu gljivica, buđi i algi. Mikroklima se mora redovno pratiti odgovarajućim uređajima, a svako prekoračenje zahteva preduzimanje mera – objašnjava Žarković.

Bez stalne postavke zbirka ostaje nevidljiva

Galerija je tokom poslednje dve decenije organizovala veliki broj tematskih i studijskih izložbi iz sopstvene zbirke. Njih su osmišljavale kustoskinje Sunčica Lambić Fenjčev i Slavica Žarković, predstavljajući publici različite autore, epohe i umetničke pojave. Ipak, povremene izložbe ne mogu da zamene stalnu postavku.

– Publika ima priliku da se upozna sa našim delima, ali nepostojanje prostora za stalnu postavku čini kolekciju nevidljivom široj javnosti. Time gubimo i jednu značajnu tačku u razvoju kulturnog turizma našeg grada – ocenjuje Žarković.

Iako nema prostor za stalnu postavku, Savremena galerija je od 2006. godine do danas iz svoje zbirke realizovala više od 50 tematskih, studijskih, retrospektivnih i monografskih izložbi. Među njima su, između ostalih, „Enformel iz zbirke Savremene galerije Zrenjanin“, „Zlatno doba Umetničke kolonije Ečka 1956–1962“, „Od idile do apokalipse“, „Jugoslovenski umetnički prostor u prostoru Umetničke kolonije Ečka“, „Utopija Umetničke kolonije Ečka u društvu distopije“ i „70 godina Umetničke kolonije Ečka“.

Koliki deo fundusa građani tokom godine zaista mogu da vide, nije precizirano. Izvesno je, međutim, da zbirka od skoro 2.900 dela ne može biti predstavljena kontinuirano u jednom izložbenom salonu u kojem se smenjuju privremeni programi.

Od Doma vojske do Srpske zadružne banke

Predlog da se Galerija smesti u nekadašnji Dom vojske pojavio se pre oko 15 godina. Žarković smatra da bi taj objekat mogao da zadovolji potrebe ustanove.

Grad je, međutim, 2024. godine za Dom vojske najavio drugu namenu – Edukativni centar u oblasti privrede i poljoprivrede.

Druga najavljivana lokacija bila je palata Srpske zadružne banke. Priča o obnovi je započeta 2022. godine sa idejom da se u deo zgrade useli Savremena galerija, a iz lokalne samouprave je 2023. saopšteno da bi se u njoj objedinili depo, kancelarije, stalna postavka i izložbeni prostor. U kasnijim gradskim saopštenjima obnovljene sale predstavljene su kao budući izložbeni i koncertni prostor, odnosno kreativni centar, bez pominjanja preseljenja Galerije i zbirke.

Kustoskinja o konačnim odlukama osnivača nije mogla da govori, ali to ne uklanja pitanje ko je, kada i zbog čega promenio ranije najavljene namene. Odgovor na to duguje Grad Zrenjanin.

Adekvatan prostor tek 2029. godine, a lokacija još nije određena

Lokalni plan razvoja kulture za period 2026-2030. predviđa da Savremena galerija dobije adekvatan prostor do 2029. godine, ali ne određuje konkretnu zgradu. Dom vojske i Srpska zadružna banka u dokumentu se pominju samo kao raniji predlozi.

Rok i izvori finansiranja ove aktivnosti navedeni su na sledeći način, a taj deo dokumenta prenosimo u celosti:

„Aktivnost će u potpunosti biti realizovana 2029. godine. Sredstva za realizaciju aktivnosti biće obezbeđena iz budžeta grada Zrenjanina i iz regionalnih/nacionalnih/međunarodnih fondova na koje će aplicirati Gradska uprava Zrenjanin i ustanova kulture Savremena galerija Umetničke kolonije Ečka.“

Da nedostatak adekvatnog prostora nije samo problem zaposlenih u Galeriji pokazuje i istraživanje sprovedeno među zaposlenima u zrenjaninskim ustanovama kulture: 56,3 odsto ispitanih smatra da je obezbeđivanje prostora za Savremenu galeriju jedan od tri najznačajnija projekta Nacionalne prestonice kulture 2025.

– Pored toga što zaposleni u Savremenoj galeriji dobro znaju koliko nepostojanje objedinjenog prostora otežava rad, značajno je što imamo podršku kolega iz drugih zrenjaninskih ustanova kulture. Svaka ustanova se suočava sa različitim problemima, ali je jasno da je prostor za rad Savremene galerije možda najvažniji problem koji treba rešiti – kaže Žarković.

Nije pitanje komfora, već odgovornosti

Prema njenoj oceni, Dom vojske bi, uz odgovarajuću adaptaciju, predstavljao minimalno prihvatljivo rešenje. Potencijal ovog objekta mogao bi u značajnoj meri da odgovori potrebama Savremene galerije, odnosno bilo bi moguće da se na jednom mestu smeste izložbeni i programski prostori, edukativni sadržaji, depoi, konzervatorska radionica, kancelarije i stručne službe, dok bi dvorište moglo da se koristi za kamerne kulturne programe tokom leta.

– Iako zaposleni neposredno trpe loše uslove rada, najviše su na gubitku naši sugrađani, kojima je uskraćena prilika da se kontinuirano upoznaju sa kulturnim nasleđem grada. Bez trajnog rešenja ograničavaju se mogućnosti daljeg stručnog razvoja, istraživanja, prezentacije i, što posebno naglašavam, adekvatne zaštite zbirke. Ovo nije pitanje komfora jedne ustanove, već odgovornosti prema umetničkom nasleđu koje pripada svim građanima Zrenjanina – zaključuje Žarković.

PROČITAJTE JOŠ: FOTO: Kada grad utihne, detalji dolaze do izražaja – pogledajte Zrenjanin iz ovog ugla

Posle gotovo sedam decenija rada bez sopstvenog prostora i dve decenije ponavljanja istog cilja u gradskim dokumentima, novi rok – 2029. godina – sam po sebi nije rešenje. Rešenje podrazumeva određenu zgradu, projekat, novac, rokove, plan bezbednog preseljenja i jasno definisane uslove čuvanja. Dok toga nema, 2.874 umetnička dela ostaju raspoređena u prostorima koji nisu namenski projektovani ili nemaju odgovarajuću opremu, a građanima je njihovo umetničko nasleđe dostupno samo u fragmentima.