Prevare u vezi sa hranom u Srbiji nisu u potpunosti zakonski regulisane i sankcionisane
Podaci Svetske zdravstvene organizacije ukazuju na to da, od bolesti koje se prenose putem hrane, na godišnjom nivou oboli oko 600 miliona ljudi u svetu, a prevare u vezi sa hranom u Srbiji nisu u potpunosti zakonski regulisane i sankcionisane, pokazuje izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) o svrsishodnosti poslovanja „Bezbednost hrane u Srbiji“.
Podeli vest:
U izveštaju se dodaje da to dovodi do negativne percepcije potrošača o sistemu bezbednosti hrane.
Viši savetnik u reviziji Aleksandar Gligorijević kaže da su inspekcijske službe utvrdile obmane potrošača kod proizvoda kao što su čokolada, sokovi, kafa, med, sir, crni hleb i rakija.
PROČITAJTE JOŠ: Na rekama u Srbiji prošle godine pretovareno 15 miliona tona tereta
– Obmane su najčešće kod čokolade, koja se zapravo predstavlja kao čokolada, a najčešće je to šećerna tabla. Tu su i sokovi koji ne sadrže određeni nivo voća, kao što je navedeno u deklaraciji proizvoda, kafa koja sadrži surogate, kao i med kome se dodaje glukozno-fruktozni sirup – objašnjava Gligorijević.
Revizijom je utvrđeno i da ne postoji obaveza obaveštavanja javnosti o utvrđenim prevarama u vezi sa hranom, te je DRI dala preporuku Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da se u okviru zakonske regulative uvede termin „prevare u vezi sa hranom“.
Iz Državne revizorske institucije poručuju da je zdrava i bezbedna hrana osnovno ljudsko pravo, te je potrebno da Republika Srbija ojača sistem kontrole i obaveštavanja kako bi zaštitila zdravlje i dobrobit svih građana.
– Da bi se to obezbedilo, potrebno je urediti sistem proizvodnje, prometa, kontrole i potrošnje hrane, bilo da se radi o hrani domaćeg porekla ili hrani koja potiče iz uvoza – navodi predsednik Državne revizorske institucije i generalni državni revizor Duško Pejović.
Nebezbedna hrana predstavlja pretnju ljudskom zdravlju i privredi, a posebno pogađa osetljive i marginalizovane grupe stanovništva. Takođe, nanosi štetu trgovini i uzrokuje bacanje hrane, što se ne može tolerisati s obzirom na to da istovremeno veliki broj ljudi pati od gladi.
U skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane, cilj je obezbediti visok nivo zaštite života i zdravlja ljudi i zaštitu interesa potrošača, uključujući načelo poštenja i savesnosti u prometu hranom, uzimajući u obzir, kada je to moguće, zaštitu zdravlja i dobrobiti životinja, kao i zdravlja bilja i zaštite životne sredine.
Uslovi savremene, globalizovane trgovine hranom, klimatske promene i rastući broj stanovnika doprinose složenosti ovog izazova.
Podeli vest:
