Borislav Umićević o novoj monografiji Zrenjanina: Grad čine i ljudi koji su ga oblikovali

Ideja o novoj monografiji Zrenjanina nije najpre nastala za stolom neke institucije, već u razgovorima nekolicine prijatelja koji se poznaju još sa nekadašnjeg gradskog korzoa.

Kako su godine prolazile, u njihovim razgovorima sve češće su se vraćala imena nekadašnjih vršnjaka – ljudi kojih uglavnom više nema, a koji su ostavili trag u gradu. Inženjeri, rukovodioci, privrednici i stručnjaci koji su oblikovali jedno vreme polako su nestajali i iz javnog sećanja.

PROČITAJTE JOŠ: Ivan Trtanj još od detinjstva pravi brodove: Danas njegovo životno delo čuva muzej u Nemačkoj

Među onima koji su prepoznali da bi sa poslednjim savremenicima mogla da nestane i priča o čitavoj jednoj epohi bio je Borislav Umićević, mašinski inženjer i privrednik, čiji je profesionalni put neraskidivo povezan sa zrenjaninskom privredom.

Karijeru je započeo 1977. godine u nekadašnjem kombinatu „Servo Mihalj“, najpre kao inženjer za razvoj u „Dijamantu“, a potom je radio u Tehnološko-poljoprivrednom institutu i rukovodio sektorom proizvodnje i razvoja u Industriji ulja „Dijamant“. Kasnije je bio direktor Fabrike ulja „Banat“ u Novoj Crnji, a 2004. godine sa porodicom je osnovao preduzeće UM-ING.

Zbog toga ljude o kojima govori ne poznaje samo iz dokumenata. Sa mnogima je radio i pripada vremenu čiji trag sada želi da sačuva.

– U tim našim razgovorima često smo spominjali ljude koji su svojevremeno bili naši vršnjaci, a kojih uglavnom više nema. Ostavili su trag u ovom gradu, ali smo zajedno konstatovali da oni, njihovi doprinosi i uspesi polako odlaze u zaborav – kaže Umićević.

Nastavak priče započete 1938. godine

Polazna tačka za buduću monografiju jeste čuvena monografija „Petrovgrad“ iz 1938. godine, koju je uredio Aleksandar Stanojlović. Umićević je smatra izuzetno dobro napisanim delom i uzorom za novi poduhvat.

– Naravno, svako delo uvek može da se dopuni. Međutim, kao i u životu, morate da znate gde je kraj i kada treba započeti nešto novo – objašnjava.

Zrenjanin u međuvremenu nije ostao bez knjiga o sebi. Godine 1966. objavljena je monografija „Zrenjanin“, na čelu sa urednikom Todorom Malbaškim, a kasnije su nastajale i druge zavičajne i tematske publikacije.

Nova inicijativa, međutim, nije zamišljena kao poricanje ili zamena ranijih izdanja, već kao pokušaj da se na jednom mestu objedini gotovo devet decenija razvoja grada i više prostora posveti ljudima i oblastima koji, prema mišljenju inicijatora, u dosadašnjim delima nisu bili dovoljno zastupljeni.

Imena ljudi iz privrede ostala su na marginama

Posebno mesto u monografiji trebalo bi da zauzmu ljudi koji su stvarali nekadašnju privredu Zrenjanina.

– To su bili ljudi koji su nešto značili u nekadašnjem kombinatu koji je svojevremeno imao 22.000 radnika. Mnogi uspešni ljudi iz tadašnje privrede počeli su da odlaze u zaborav – govori Umićević.

Kao primer navodi Tehnološko-poljoprivredni institut, koji je poslovao u okviru kombinata „Servo Mihalj“.

Prema njegovim rečima, institut je imao 180 zaposlenih, među kojima je bilo 20 doktora nauka, a predstavljao je vezu između fundamentalne nauke, negovane na fakultetima, i znanja koje je neposredno primenjivano u poljoprivredi.

– To su ljudi od ogromnog značaja čije je znanje zaboravljeno. Imena tih inženjera i rukovodilaca koji su oblikovali tadašnju privrednu sliku grada treba da budu trajno zapisana. Otećemo od zaborava jedan period života ovog grada. Jer ono što je zapisano, to ostaje – poručuje naš sagovornik.

Više od 80 ljudi piše bez honorara

Ideja je pokrenuta u prvoj polovini 2024. godine, kada je formirana i radna grupa za pripremu monografije. Jedan od prvih poslova bio je pronalaženje ljudi koji su učestvovali u stvaranju privrednog, društvenog i kulturnog ambijenta grada i koji svojim sećanjima, dokumentima i činjenicama mogu da doprinesu budućoj knjizi.

Odziv je, kaže Umićević, prevazišao početna očekivanja.

Skepticizma je ipak bilo. Pojedini sagovornici upozoravali su da ovakav poduhvat zahteva veliki budžet, ali i osobu koja će obimnu i raznovrsnu građu, pristiglu od velikog broja autora, urediti i oblikovati ujednačenim stilom.

– Ja sam praktičar i uvek tražim rešenje, pa me takva mišljenja nisu pokolebala. Naišli smo na veoma dobar odziv ljudi koji su ostavili trag u nekadašnjoj privredi Zrenjanina. Smatrali smo da učešće i rad svih uključenih treba da budu volonterski, bez honorara. Sada imamo više od 80 ljudi koji pišu i daju svoj doprinos – navodi Umićević.

Ohrabreni odzivom, inicijatori su se obratili i lokalnoj samoupravi. Prema rečima našeg sagovornika, dobili su podršku, a gradonačelnik je formirao radnu grupu koja vodi projekat.

Prvobitna želja bila je da posao bude završen znatno ranije. Iskusni istoričari upozorili su ih, međutim, da se tako dug period u životu jednog grada ne može ozbiljno obraditi za manje od dve ili tri godine.

– Ispostavilo se da je ta procena bila tačna. Sada smo sigurno prešli polovinu posla i nadam se da ćemo do kraja godine uspeti da uobličimo sve tekstove. Za sada sve ide svojim tokom i zadovoljan sam – kaže Umićević.

Tri ili četiri toma o životu grada

Buduća monografija trebalo bi po obimu da prevaziđe „Petrovgrad“. Planirano je da njen format bude isti kao kod izdanja iz 1938. godine, ali će zbog količine prikupljene građe imati tri ili četiri toma.

Radni naziv koji Umićević navodi jeste „Petrovgrad 1938 – Zrenjanin 2024“, a izdavač će biti Istorijski arhiv Zrenjanin.

Za glavnog urednika izabran je istoričar Zoran Veljanović, Zrenjaninac sa dugogodišnjim iskustvom u istoriografiji i arhivistici.

– Monografija „Petrovgrad“ obuhvatila je veoma dug period istorije ovog grada, ali se danas sve odvija mnogo brže i intenzivnije. Događaji koji su nekada bili raspoređeni kroz vekove sada se smenjuju tokom svega nekoliko decenija – objašnjava Umićević zbog čega će novo izdanje biti tako obimno.

Interesovanje javnosti već postoji. Ljudi koji su čuli za pripremu monografije, bez obzira na to da li u njoj neposredno učestvuju, redovno pitaju dokle se stiglo i kada će biti završena.

Arhivi koji se čuvaju u privatnim kućama

Dok tekstovi pristižu i poglavlja se polako slažu, nova saznanja iznenađuju čak i one koji su verovali da dobro poznaju grad.

Umićević kaže da je čitav radni vek proveo u privredi i sebe smatrao dobro obaveštenim, ali da su mu mnoge informacije prvi put otkrile koliko je Zrenjanin imao – i još ima – kreativnih i veštih ljudi. Posebno su ga iznenadile priče iz male privrede.

Još veće otkriće bilo je saznanje koliko se dragocenih dokumenata, fotografija i podataka ne nalazi u ustanovama, već u privatnim arhivama Zrenjaninaca.

Upravo će od takvih ličnih sećanja i sačuvanih tragova nastati šira slika grada: ne samo istorija njegovih preduzeća, ustanova i ulica, već i ljudi koji su ih stvarali.

PROČITAJTE JOŠ: „Grad je naša dnevna soba“: Kako je jedna Subotičanka pokrenula građane da menjaju lice grada

Na pitanje kakav bi utisak voleo da za dvadeset ili trideset godina monografija ostavi nekome ko je tada uzme u ruke, Umićević priznaje da o Zrenjaninu ne može da govori potpuno nepristrasno.

– Kada me pitate za Zrenjanin, ne mogu da budem objektivan. Ali naš subjektivizam zasnovan je na velikim, objektivnim činjenicama – da ovaj grad zaslužuje da njegova vredna dela budu zapisana. Grad ne čine samo ulice i zgrade, uglavnom ga čine ljudi. Bez građana ovog grada nema ništa. Kroz ovu monografiju sačuvaćemo jedan važan period života Zrenjanina i mnoge stvari će konačno zauzeti mesto koje im pripada – zaključuje Borislav Umićević.