ODMALENA VREDNO RADI U PORODIČNIM PLASTENICIMA
LUKINO SELO – Reka Balanji iz Lukinog Sela student je prve godine Visoke tehničke škole strukovnih studija u Zrenjaninu – smer tehnološko inžinjerstvo. Osim što vredno uči, Reka je uključena u porodični posao – rad na biofarmi Balanji. – U posao sam uključena od kada sam rođena – kaže Reka. – Moji roditelji su počeli […]
LUKINO SELO – Reka Balanji iz Lukinog Sela student je prve godine Visoke tehničke škole strukovnih studija u Zrenjaninu – smer tehnološko inžinjerstvo. Osim što vredno uči, Reka je uključena u porodični posao – rad na biofarmi Balanji.
– U posao sam uključena od kada sam rođena – kaže Reka. – Moji roditelji su počeli da se bave poljoprivrednom proizvodnjom u trenutku kada je otac napustio posao koji je radio i rešio da se preselimo na selo. Ja sam u bašti odrasla – ona je prvo bila konvencionalna, a onda su roditelji rešili da pokušamo da proizvodimo organsko povrće i to i sada radimo, kaže Reka.
Proizvode sa biofarme Balanjijevi prodaju na pijaci u Novom Beogradu i od kuće. Reka pomaže kad god treba, mada kaže da joj je sada prvi zadatak da uči.
– Znam sve, ali me roditelji malo štede. Zasad mi se studije sviđaju, ali neću se zaustaviti na tri godine, želim kasnije da se specijalizujem i usavršim. I, naravno, da ostanem na našem imanju – priča naša sagovornica.
Lukino Selo blizu je grada i Reka ističe da joj život na selu jako odgovara i da ga ne bi menjala ni za šta.
– Mladi iz mog sela masovno odlaze u inostranstvo, verujući da će im tamo biti bolje. Ja mislim da i ovde ima budućnosti. Pre svega, tu mislim na organsku proizvodnju. Ali, treba znati da bavljenje organskom proizvodnjom nije lako. I njome se može baviti samo onaj ko to voli, ko ima takve životne stavove. Mi bukvalno poznajemo svako seme koje sejemo i svaki rasad. Mi živimo na način na koji radimo – priča Reka.
Porodica Balanji organsko povrće proizvodi na hektar zemlje, u plastenicima i na otvorenom. Svake godine seju 13, 14 vrsti povrća – plan se pravi zimi, kad se napravi rezime prethodne godine. Nešto ide bolje, pa to povrće ostane u prvom timu, a neko se seli na rezervnu klupu. „Standardni prvotimci“ su paradajz, luk, šargarepa, blitva, tikve… Ne samo što imaju setveni plan, nego imaju i životni. Svake godine postave pred sebe realan cilj i trude se da ga ostvare. Kada su počinjali, plan je bio da svakog dana na stolu imaju hleb. Posle deset godina bavljenja organskom proizvodnjom, planovi su im mnogo ambiciozniji. Sada u planiranju potpuno ravnopravno učestvuje i Reka.