• Branko Latinović iz Elemira uzgaja orahe u voćnjaku kraj Tise

    Pre desetak godina, Branko Latinović iz Elemira, kraj Zrenjanina, posadio je nekoliko stabala oraha. Sadio ih je sukcesivno svake godine tako da danas ima 85 stabala koja daju lep rod.   – Ideja mi je bila da kad odem u penziju imam dopunski rad i prihod. I to mi se ostvarilo. Danas na dva jutra […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Branko Latinović iz Elemira uzgaja orahe u voćnjaku kraj Tise

    Pre desetak godina, Branko Latinović iz Elemira, kraj Zrenjanina, posadio je nekoliko stabala oraha. Sadio ih je sukcesivno svake godine tako da danas ima 85 stabala koja daju lep rod.

     

    – Ideja mi je bila da kad odem u penziju imam dopunski rad i prihod. I to mi se ostvarilo. Danas na dva jutra zemlje pored Tise, na Babatovu, imam voćnjak od 85 stabala. Njivu sam nasledio i konsultovao sam se šta bi tu moglo da se uradi, jer je blizu Tisa i zemlja se može lako zalivati. Znao sam da neću žito ili kukuruz. Prvo sam hteo da posadim kajsije, onda sam čuo da se one dobro slažu sa orasima. I na kraju je ispalo da je ostao voćnjak oraha. Imao sam i kajsije, ali one su kratkog veka, i povadio sam ih – priča za portal zrenjaninski.com Branko Latinović.

     

    PROČITAJTE JOŠ: Uspešna akcija poljočuvara: Skinuti usevi sa uzurpiranih njiva u Kleku

     

    Voćnjak je formirao uz pomoć saveta stručnjaka iz novosadskog Instituta za voćarstvo.

     

    – Sadio sam orahe sukcesivno, po nekoliko stabala godišnje. Slušao sam sve savete i danas sam vrlo zadovoljan. Orah nije zahtevna voćka, ali mora se voditi računa o štetočinama. Najopasnija  je orahova muva, koja napada pred kraj leta. Uđe u plod i ljuska pocrni. To više ne može da se spasi. Zato valja voditi računa, paziti, prskati kad treba i kako treba, i rod se može sačuvati – objašnjava Latinović.

     

    Orah je počeo da zri poslednjih dvadesetak dana. Berba je, u stvari, sakupljanje plodova koji otpadnu.

     

    – Za sada, berbu možemo da obavimo sami, a pomažu nam i deca. Nisu svi orasi u punom rodu, kako sam ih sukcesivno sadio tako sad i daju rod. Pun rod orasi počinju da dostižu u petnaestoj godini. Orah može da doživi i 50 godina, i stalno raste i razvija se. Što je stariji, to je rodniji. Zato ću već sledeće godine morati da angažujem i dodatnu radnu snagu – kaže Branko.

     

    orah

     

    Uvoz iz Turske obara cenu

     

    Kad se berba obavi, orasi se pakuju u mrežaste džakove i ostave da se osuše na vazduhu. Onda sledi „krckanje“.

     

    – Prodajemo očišćeni orah, koji poslednjih godina drži cenu od 800 do 1.000 dinara za kilogram. Tom cenom sam zadovoljan. Prodajemo ga od kuće, preko interneta, a imam i otkupljivača koji ga posle prodaje na pijaci – ističe Branko.

     

    Srbija ne proizvodi dovoljno oraha za sopstvene potrebe, pa se ovo koštunjavo voće uvozi, najviše iz Turske.

     

    – Kad ga previše uvezu, cena domaćeg padne. To nije dobra poruka za proizvođače. Ali, to je tako sa svim kulturama – napominje naš sagovornik.

     

    A, kako ni u penziji očigledno ne miruje, Branko ima i košnice, a od nedavno, zajedno sa sinom, gaji i prepelice.

     

    – Košnice sam nasledio od sestre koja se zamonašila. Trenutno se ne bavim intenzivno pčelama, korisne su mi za oprašivanje, a med koji dobijem dobro dođe. Prepelice su nam novi agro biznis, naravno, zbog jaja – objašnjava kaže Branko Latinović.

     

    Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

    Komentari 0

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Poljoprivreda