Sudbina jednog od najstarijih hrastova lužnjaka zavisi od dobre volje vlasnika kuće
Sudbina jednog od najstarijih hrastova lužnjaka na teritoriji srednjeg Banata zavisi od dobre volje vlasnika kuće u Čarnojevićevoj ulici u Zrenjaninu.
Podeli vest:
Naime, ovaj hrast lužnjak, star najmanje 125 godina, velikih dimenzija i neobične krošnje, jajastog oblika, nalazi se u dvorišnom delu kuće koja je u privatnom vlasništvu. Zato do drveta, koje je vitalno, ali kome su potrebne mere zaštite, stručnjaci ne mogu do dođu.
I dok je prethodna vlasnica kuće dobro sarađivala sa stručnjacima iz Ustanove „Rezervati prirode“, sadašnje vlasnike je nemoguće pronaći.
„Pokušavali smo da novim vlasnicima uručimo pismeni zahtev za ulazak na parcelu gde se nalazi hrast lužnjak, ali svaki put se zahtev vraćao uz obaveštenje da nije uručen“, piše u Planu upravljanja spomenikom prirode za period od 2024. do 2028. godine.
PROČITAJTE JOŠ: FOTO: Je l’ ovo lepo? Ovako je u subotu izgledao Karađorđev park
U dokumentu se dodaje da je, prema poslednjim informacijama, vlasnik državljanin Bosne i Hercegovine, što dodatno komplikuje primenu adekvatnih mera brige oko prirodnog dobra.
Odlukom o zaštiti spomenika prirode, hrast lužnjak je pre više od jedne decenije proglašen za zaštićeno prirodno dobro treće kategorije, i to na osnovu Studije zaštite iz 2005. godine koju je izradio Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. O ovom spomeniku prirode trebalo bi da brine Ustanova „Rezervati prirode“ iz Zrenjanina.
Inače, monumentalni hrast s kraja 19. veka, visok je oko 21 metar. Deblo do prvih grana visoko je 3,5 metara, obim debla je 3,3 metra, a prečnik krošnje je oko 16 metara.
PROČITAJTE JOŠ: Najavljeni istražni radovi na trasi budućeg auto-puta Beograd – Zrenjanin – Novi Sad
„Iako je biljka vitalna, uočavaju se promene u izgledu i strukturi krošnje. Zbog sušnih i vrelih letnjih meseci poslednjih godina, obrade i setve povrća u senci hrasta, vršni deo krošnje se proređuje zbog slabijeg rasta letorasta, dok donje grane značajnije bujaju. Karakterističan obrnuto jajasti oblik ovog stabla prolazi kroz fazu preraspodele dotoka hraniva, pa se oblik krošnje polako menja“, navodi se u Planu upravljanja.
To sve znači da u naredne četiri godine hrast lužnjak mora biti pod budnim okom stručnjaka. U ovom trenutku izgleda da je to nemoguća misija, jer hrastu ne može ni da se priđe, a kamoli da se njegovo stanje kontinuirano prati.
Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu
Podeli vest:
Pa sta Srbiju briga za hrastove, pa ona je pre par godina istekla hrast od oko 600 godina.
Ako je zaštićena vrsta što se onda vlasniku kod koga se hrast nalazi ne pošalje recimo 100 evrića mesečno na ime brige o drvetu, ja mislim da bi se javio vrlo brzo. Ovako samo se nešto traži i zahteva a ništa se ne daje, ako je parcela u nečijem vlasništvu onda je i dotično drvo na toj parceli isto deo vlasništva, ukoliko žele, uz nadoknadu naravno, Rezervati prirode mogu da presele drvo na javnu površinu pa nek probaju tu da ga štite…
Problem je jedino u tome što to nije gorski car hrast lužnjak, već hrast KITNjAK, živeli!