FOTO: Zrenjaninci će odmah primetiti razliku – nekadašnji „Simpo“ dobio novo lice
Sanacija fasade nekadašnje Benceove robne kuće u centru Zrenjanina, objekta koji građani poslednjih decenija najčešće prepoznaju kao nekadašnji „Simpo“, završena je, a uklanjanjem skela ponovo je moguće sagledati jednu od najznačajnijih trgovačkih građevina nastalih u gradu početkom XX veka.
Podeli vest:
U postupak sanacije objekta bio je uključen Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin, koji je dao uslove, odnosno mere tehničke zaštite na osnovu kojih su radovi izvedeni.
– Zavod je dao uslove, odnosno mere tehničke zaštite na osnovu kojih su izvedeni radovi – kaže za portal zrenjaninski.com Željko Popov, master inženjer arhitekture – konzervator, koji je tokom izvođenja radova vršio konzervatorski nadzor.
PROČITAJTE JOŠ: Grad Zrenjanin preneo investitorska prava na Puteve Srbije – objašnjeno šta to znači
Jedan od važnih segmenata obnove odnosio se na stolariju, koja je vraćena na izgled iz perioda osamdesetih godina.
– Izrađena je kompletno nova drvena stolarija i time je izgled objekta vraćen na izgled iz perioda 1988. godine, kada je „Simpo“ izvodio radove na objektu po uslovima Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Pre toga su portali bili izrađeni od bravarije i aluminijuma. Prvobitni, originalni portali iz perioda „Bence i sin“ bili su usklađeni sa tada drugačijom organizacijom i funkcijom objekta. Naime, na bočnim stranama objekta nekada su postojali posebni lokali, te su i portali bili drugačije dizajnirani u odnosu na sadašnji izgled. S obzirom na to da je trenutno u pitanju jedinstven prostor u enterijeru, bočne prizemne portale nije imalo smisla vraćati prema prvobitnom originalu. Osim toga, takva intervencija bi podrazumevala i mnogo veće finansijske izdatke – kaže Popov.
Fijale, odnosno ukrasi na krovu, neće biti vraćani. U slučaju vraćanja i želje da objekat dobije originalni, prvobitni izgled, naš sagovornik kaže da bi morali biti zamenjeni i kompletni portali.
– S obzirom na to da je reč o privatnom investitoru, takav zahvat predstavljao bi veliki dodatni finansijski izdatak i mogao bi da dovede u pitanje ceo projekat – kaže Popov.
Zato je stručni pristup bio usmeren na realno moguće i konzervatorski prihvatljivo rešenje, odnosno na očuvanje i obnovu fasade, uz vraćanje na izgled iz perioda osamdesetih godina prošlog veka.
– Okulusi, odnosno badže, skinuti su sa krova i nakon sanacije biće vraćeni na svoje mesto. Krov je saniran, crep je delimično zamenjen, kao i truli delovi limarije, dok je lim protektovan i prefarban. Celokupna fasada je obijena i ponovo urađena novim, savremenim sanacionim materijalima. Korišćeni su krečni sanacioni paropropusni malteri, dok su za soklu i prvu etažu korišćeni hidrofobni malteri. Gipsana ornamentika sačuvana je u originalu i samo je reparirana. Gipsane konzole na vencu, zbog lošeg stanja, kompletno su izrađene nove i vraćene na originalne pozicije – kaže Popov i dodaje da su završni radovi izvedeni u skladu sa principima zaštite, kao i u skladu sa uslovima i merama tehničke zaštite koje je propisao Zavod.
– Arhitektonski i istorijski značaj objekta očuvani su uz racionalan pristup i u realnim okolnostima – kaže Željko Popov iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.
Što se tiče radova unutar samog objekta, oni su delimično izvedeni.
– Ima još posla dok se objekat ne dovede u potpuno funkcionalno stanje. U samom enterijeru postoje dva stuba od livenog gvožđa, koji imaju i konstruktivnu i dekorativnu ulogu. Oni moraju biti vidljivi i sačuvani, dok je ostatak prostora, s obzirom na dimenzije, sa izrazitim modularnim kapacitetima – kaže on.
Vlasnik objekta je, prema dosadašnjim saznanjima, objekat namenio rentiranju.
Jedna od prvih robnih kuća u Zrenjaninu
Objekat u Ulici kralja Aleksandra I Karađorđevića 21, koji je evidentiran kao spomenik kulture od velikog značaja, podignut je 1909. godine za potrebe Antala i Mikše Bencea, vlasnika fabrike nameštaja „Bence i sin“, koji su u to vreme pripadali značajnom privrednom sloju grada i učestvovali u njegovom trgovačkom i urbanom razvoju.
U Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin podsećaju da je ovaj objekat projektovao arhitekta Detki Ištvan i da, po svojim arhitektonskim i funkcionalnim odlikama, predstavlja jednu od najznačajnijih trgovačkih građevina nastalih u Zrenjaninu početkom XX veka. Arhitektonsko oblikovanje objekta izvedeno je u duhu secesije sa elementima neobaroka.
– Njegova izgradnja vezuje se za period intenzivnog ekonomskog uspona i urbanističkog preoblikovanja gradskog jezgra, kada se centralna gradska zona postepeno transformisala iz pretežno stambenog i stambeno‑poslovnog prostora u izrazito trgovačko‑poslovni centar. U tom kontekstu, Benceova robna kuća predstavlja važan reper u razvoju savremene trgovačke arhitekture u Zrenjaninu, kao jedna od prvih zgrada projektovanih sa jedinstvenim trgovačkim sadržajem i funkcijom robne kuće – kaže na kraju razgovora Željko Popov.
Podeli vest:
