FOTO: Zrenjaninska autobuska stajališta – nekad i danas

Model je bio jednostavan: privatna firma ulaže u opremanje i održavanje stajališta, a zauzvrat koristi kioske i reklamne površine. Danas, kada su mnoga od tih stajališta dotrajala, a od nekadašnja 22 kioska funkcionišu samo četiri, ova tema ponovo otvara pitanje – da li je Zrenjanin imao dobar model javno-privatne saradnje koji nije nastavljen.

O tome za portal zrenjaninski.com govori Dragan Vidaković, osnivač i vlasnik preduzeća IMPEL, koje je 2005. godine, na osnovu javnog oglasa i ugovora sa tadašnjom Direkcijom za izgradnju i uređenje grada Zrenjanin i Opštinom Zrenjanin, preuzelo opremanje i održavanje autobuskih stajališta u gradu.

PROČITAJTE JOŠ: FOTO: Zrenjaninci sa nostalgijom gledali izložbu o čuvenoj Fabrici šešira „Begej“

• Kako je nastala ideja da se kiosci i autobuska stajališta povežu u jedinstvene urbane celine?

– Ideja za realizaciju ovog projekta nastala je po uzoru na druge gradove, poput Beograda, Novog Sada i Sombora, u kojima su se početkom 21. veka pojavili investitori spremni da sopstvenim sredstvima ulažu u nova, savremenija i estetski znatno uređenija autobuska stajališta. Ti investitori su preuzimali i obavezu njihovog održavanja o svom trošku, dok su zauzvrat dobijali mogućnost da ih koriste višenamenski, kao reklamne medije i kao prodajna mesta u formi kioska.

• Kako je pravno bila definisana ta saradnja? Da li je formalno bila reč o javno-privatnom partnerstvu, ugovoru o korišćenju javnih površina, postavljanju urbane opreme ili nekom drugom modelu?

– Rešenjem tadašnjeg predsednika Opštine Zrenjanin Gorana Kneževića, broj 463-509/05-II-04-01 od 25. jula 2005. godine, donetim na osnovu rezultata javnog oglasa objavljenog u listu „Zrenjanin“ 1. jula iste godine, preduzeću IMPEL d.o.o. iz Zrenjanina, kao najpovoljnijem ponuđaču, izdata su u zakup sva autobuska stajališta u gradu Zrenjaninu na period od deset godina. Zakup je bio namenjen njihovom opremanju i postavljanju kiosaka uz stajališta, u skladu sa Elaboratom opremanja autobuskih stajališta i postavljanja kiosaka uz nadstrešnice autobuskih stajališta u Zrenjaninu iz 2005. godine, koji je za potrebe Opštine Zrenjanin izradila tadašnja Direkcija za izgradnju i uređenje grada Zrenjanina.

• Ko je finansirao projektovanje i postavljanje novih stajališta?

– Ugovor o zakupu zaključen je 30. avgusta 2005. godine između tadašnje Direkcije za izgradnju i uređenje grada Zrenjanina, u ime grada, i preduzeća IMPEL d.o.o. Zrenjanin, kao zakupca. Prema tom ugovoru, IMPEL se obavezao da u opremanje autobuskih stajališta uloži 200.650 evra u dinarskoj protivvrednosti, prema predračunskoj vrednosti radova i opreme, bez troškova montaže i poreza. Preduzeće je u celosti finansiralo projektovanje i postavljanje novih stajališta – kaže naš sagovornik.

Opremanje stajališta i postavljanje kiosaka bilo je predviđeno u tri faze, sa krajnjim rokom od 18 meseci od dana zaključenja ugovora. Kako navodi Vidaković, ugovorene obaveze su u potpunosti izvršene. IMPEL se ugovorom obavezao i da održava sva stajališta u tehnički ispravnom i čistom stanju, kao i da za postavljene kioske plaća odgovarajuću komunalnu taksu u punom iznosu.

Formalno zakup, suštinski javno-privatna saradnja

Iako formalno nije bilo reči o klasičnom javno-privatnom partnerstvu, iz ugovora o zakupu mogu se prepoznati elementi takvog modela. Grad je javno dobro ustupio na korišćenje privatnom investitoru, dok je privatni partner preuzeo deo obaveza koje se uobičajeno vezuju za javni sektor, odnosno ulaganje u opremanje i održavanje mobilijara na javnim površinama koji služi javnom interesu – u ovom slučaju autobuskih stajališta za gradski prevoz.

• Koliko je stajališta tada uređeno i koliko je kiosaka radilo u okviru tih celina?

– Na teritoriji grada Zrenjanina tada su postojala ukupno 94 autobuska stajališta. Od tog broja, ugovorena obaveza bila je da se 86 stajališta opremi mobilijarom: nadstrešnicom, nosećim stubovima i klupom, a opciono i osvetljenim reklamnim panoom, odnosno siti-lajtom. Sva predviđena stajališta opremljena su u skladu sa ugovornom obavezom. Uz autobuska stajališta tada su postavljena i 22 kioska.

Održavanje bez naknade, uz korišćenje reklamnih površina

Za održavanje autobuskih stajališta bio je zadužen zakupac, preduzeće IMPEL. Kako navodi Dragan Vidaković, IMPEL je taj posao obavljao bez naknade, dok je zauzvrat imao pravo da koristi reklamne površine na stajalištima, odnosno da osvetljene reklamne panoe izdaje zainteresovanim privrednim subjektima.

– Kada je reč o lokacijama za kioske, IMPEL je redovno plaćao godišnji zakup, koji je u periodu od 2005. do 2015. godine iznosio oko 500.000 dinara godišnje. IMPEL je po tom osnovu u gradski budžet uplatio oko pet miliona dinara, uz investiciju u opremanje stajališta koja je iznosila više od 200.000 evra. Što se tiče održavanja, verujemo da su svi Zrenjaninci, a i oni koji su u Zrenjanin dolazili kao gosti u periodu 2005-2015. godine, imali prilike da se uvere da se u Zrenjaninu domaćinski vodilo računa o održavanju autobuskih stajališta, iako, zbog opšte poznatog problema povećanog vandalizma i lošeg odnosa prema javnom mobilijaru i uopšte javnim površinama, ovo uopšte nije bio lagan zadatak. Mi smo, kao zakupci, redovno o tome informisali javnost u vidu javnih izveštaja o aktivnostima i troškovima održavanja koji su u proseku iznosili oko milion dinara na godišnjem nivou i to u našoj sopstvenoj režiji, što podrazumeva pre svega da smo se trudili da to radimo uz najmanje moguće izdatke.

Pisma o namerama i model koji nije obnovljen

Pre isteka desetogodišnjeg ugovora o zakupu, IMPEL se 18. februara 2015. godine obratio gradonačelniku Zrenjanina inicijativom, odnosno pismom o namerama, u kojem je iskazana spremnost da se ugovor obnovi pod istim uslovima.

Kako navodi Vidaković, predlog je podrazumevao da IMPEL generalno rekonstruiše sva autobuska stajališta u Zrenjaninu, nastavi da ih održava o svom trošku i nastavi da plaća lokalnu komunalnu taksu za zauzeće javne površine za postavljene kioske. Sa druge strane, očekivanje preduzeća bilo je da mu se, kao i do tada, omogući korišćenje autobuskih stajališta u komercijalne svrhe i korišćenje reklamnih površina na stajalištima bez naknade.

– Kako odgovora nije bilo, a desetogodišnji ugovorni rok je istekao, IMPEL se drugi put obratio gradonačelniku, 12. oktobra 2015. godine. Ni na ovo pismo o namerama nismo dobili odgovor, ali smo obavešteni da će se pristupiti razdvajanju lokacija kiosaka od autobuskih stajališta – navodi Vidaković.

Prema njegovim rečima, to je kasnije i učinjeno, pa su postojeće lokacije kiosaka uz autobuska stajališta pridružene Elaboratu o kioscima, kojim se uređuje postavka i korišćenje ostalih lokacija za kioske u gradu. Na osnovu toga, IMPEL je obnovio ugovore o zakupu lokacija za kioske koji su bili postavljeni uz autobuska stajališta, dok je za sama stajališta, kako navodi, najavljeno raspisivanje posebnog tendera.

Vidaković kaže da je iz sredstava javnog informisanja saznao da je, po tenderu iz avgusta 2023. godine, održavanje autobuskih stajališta u Zrenjaninu dodeljeno firmi Iron Sport iz Zrenjanina, ali da IMPEL-u nije poznato pod kojim uslovima.

– I pored svega, IMPEL je nastavio da elementarno održava stajališta uz koja su naši kiosci nastavili da rade, jer nismo želeli da kiosci odudaraju od neposrednog okruženja. Međutim, u pitanju su samo četiri preostala stajališta uz koja kiosci još rade – dodaje Vidaković.

Šta je dovelo do toga da deo stajališta vremenom propadne?

Vidaković smatra da je na stanje pojedinih stajališta uticala činjenica da su postavljena pre više od 20 godina i da, kao i svaki urbani mobilijar, imaju svoj vek trajanja. Prema njegovom mišljenju, propadanju je doprineo i višegodišnji period bez održavanja nakon isteka ugovora sa IMPEL-om.

– Što se tiče perioda od 2023. godine, nismo upoznati u kojoj meri i kako se ispunjavaju obaveze firme koja je preuzela održavanje autobuskih stajališta – kaže Vidaković.

Od 22 kioska ostala četiri

Danas funkcionišu svega četiri od nekadašnja 22 kioska postavljena uz autobuska stajališta. I ti preostali kiosci, kako navodi Vidaković, sada se nalaze na lokacijama koje su odvojene od samih stajališta.

Razlog za to vidi u činjenici da su kiosci vremenom počeli da gube značaj kao prodajna mesta. Pojavili su se savremeniji i veći trgovački formati, dok se potreba građana za svakodnevnom kupovinom u kioscima postepeno smanjivala.

Osim toga, Vidaković ukazuje i na demografske i saobraćajne okolnosti. Kako navodi, Zrenjanin je u poslednjih 20 godina izgubio više od 10.000 stanovnika, čime je smanjeno i ukupno tržište. Istovremeno, gradski autobuski prevoz, prema njegovoj oceni, nije uspeo da se konsoliduje u meri koja bi dodatno opravdala postojanje kiosaka uz autobuska stajališta.

PROČITAJTE JOŠ: Velika intervencija na gradskom jezeru, građani će tokom radova primetiti promene

• Da li smatrate da bi sličan model saradnje javnog i privatnog sektora danas mogao ponovo da funkcioniše u Zrenjaninu?

– Verujem da bi mogao i da, iako to formalno-pravno nije bilo javno-privatno partnerstvo, ugovor o zakupu koji je IMPEL zaključio sa Direkcijom, po svim svojim odlikama, predstavlja pravi, i to dobar, primer javno-privatnog partnerstva kojim mogu da se ponose i grad i njegovo rukovodstvo, ali i kolektiv IMPEL-a, jer smo u teškim vremenima krize i brojnih poslovnih iskušenja uspeli da do kraja ispoštujemo sve svoje ugovorne obaveze, na obostrano zadovoljstvo – zaključuje naš sagovornik.

Danas, kada su okolnosti drugačije, a potrebe građana i dalje postoje, ostaje pitanje da li se slični modeli mogu ponovo promišljati – prilagođeni novom vremenu, drugačijim navikama i realnim potrebama grada.