Zrenjanin je nekada bio centar tekstilne industrije, a danas od nje nije ostalo ništa
Etnološko odeljenje Narodnog muzeja Zrenjanin pokrenulo je akciju pod nazivom „Sačuvajmo nasleđe zrenjaninske tekstilne industrije“.
Podeli vest:
Narodni muzej Zrenjanin pozvao je sugrađane koji poseduju predmete u vezi sa Industrijom tepiha „Proleter“, Fabrikom šešira „Begej“, „Slogom“ ili Fabrikom čarapa „Udarnik“, ili koji žele da podele svoje priče u vezi sa pomenutim fabrikama, da se obrate kustoskinji Aleksandri Kozarev putem mejla etnologija.aleksandra@gmail.com, telefona 023 561 841 (lokal 30) ili lično, na adresi muzeja Subotićeva 1.
Baš u sklopu te akcije, nedavno su muzej posetili bivši radnici Fabrike čarapa „Udarnik“, kako bi sa kustoskinjom Aleksandrom Kozarev razgovarali o svom iskustvu fabričkog rada u kontekstu jugoslovenskog socijalizma i postsocijalističkih transformacija.
PROČITAJTE JOŠ: Šta muči zrenjaninske privrednike? Emil Šarvari izneo niz konkretnih primera
Pored nostalgičnih priča, sa sobom su poneli i brojne fotografije koje ilustruju njihova učešća na radničkim sportskim takmičenjima, zajednička putovanja i proslave, kao i učešća na sajmovima na kojima su osvajali prestižne nagrade. Uz to, oni su Etnološkom odeljenju poklonili nekoliko „Udarnikovih“ artikala.
Inače, od stare tekstilne industrije u Zrenjaninu, koje se sada sećaju samo sredovečni i stariji Zrenjaninci, više nije ostalo ništa. Nova, u daleko manjem obimu, formirana je u poslednjem periodu, ali je sasvim sigurno da Zrenjanin nikada više neće biti centar tekstilne industrije kao što je to nekad bio.
A istorija tekstilne industrije u našem gradu starija je od jednog veka.
Čuvena Fabrika tepiha „Proleter“ osnovana je daleke 1894. godine i u svom istorijatu imala je uspone i padove. Od padova se u toku sto godina oporavljala, ali od poslednjeg, privatizacionog – nikako.
Ni šeširi se više ne prave u zrenjaninskim pogonima. Fabrika šešira „Begej“ je samo jedno od zrenjaninskih preduzeća koje je tokom tranzicije doživelo neslavan kraj. Fabrika, koja je proizvodila čuvene beretke i druge kape, u finansijskim problemima se našla krajem devedesetih godina prošlog veka, a agonija je nastavljena otvaranjem stečajnog postupka 2002. pred Privrednim sudom u Zrenjaninu. Bio je u pitanju jedan od maratonskih stečajeva koji je završen dvanaest godina kasnije brisanjem „Begeja“ iz registra privrednih subjekata.
Na prostoru bivše fabrike trikotaže „Zita“ sada je kineski tržni centar, u bivšoj „Slogi“ takođe, a slična sudbina zadesila je i „Midere“. Ni u „Slavici“ se odavno ne šiju jorgani.
Sa privredne scene nestala je i Fabrika čarapa „Udarnik“. Fabrika je opstajala sve do početka dvehiljaditih kada ju je preuzela država, tako što je Agencija za privatizaciju radila novu procenu kapitala, razvlastila male akcionare, dotadašnje većinske upravljače, i državu uknjižila kao vlasnika sa 53 posto udela. Od tada je počela da se kruni imovina preduzeća u kojem je bilo zaposleno oko 400 radnika. Fabrika je upadala u teškoće, gubili su se poslovi a nizali gubici.
Ne treba zaboraviti ni da je, u međuvremenu, u grad na Begeju došla italijanska kompanija „Pompea“, koja je u industrijskoj zoni „Bagljaš“ izgradila veliku fabriku za proizvodnju čarapa. Paradoksalno, dok je državni „Udarnik“ propadao, a radnici ostajali bez posla, država je istovremeno italijanskom investitoru dodeljivala finansijske podsticaje za zapošljavanje.
Podeli vest:
