Šta muči zrenjaninske privrednike? Emil Šarvari izneo niz konkretnih primera

Osvrćući se za portal zrenjaninski.com na prethodne četiri godine, Emil Šarvari ocenjuje da su taj period obeležili nestabilno tržište, inflacija i niz ekonomskih i društvenih kriza. Ipak, kao jedan od najvažnijih rezultata izdvaja to što je Unija zadržala kontinuitet rada, učvrstila organizaciju i razvila događaje koji okupljaju zrenjaninske privrednike.

– Prethodne četiri godine bile su izuzetno izazovne za privrednike. Dakle, pričamo o periodu od 2022. godine kada su firme bile na kolenima zbog posledica pandemije koronavirusa, mnoge su to teško podnele i tu smo davali najveći akcenat da se zadrži članstvo koje smo imali. Nakon toga smo imali inflaciju od 15 odsto koju niko nije planirao u svojoj poslovnoj organizaciji. A onda nas je „udario“ problem sa ratom u Ukrajini. Uz sva ta globalna dešavanja, situaciju su tokom 2025. i 2026. godine dodatno otežale političke prilike u našoj zemlji – pojasnio je naš sagovornik na početku razgovora.

PROČITAJTE JOŠ: FOTO: Odlična investicija na Zlatiboru – prodaje se kuća sa četiri potpuno opremljena apartmana

I u takvim okolnostima Unija je radila. Nijedan sastanak upravnog odbora tokom te četiri godine nije otkazan zbog nedostatka kvoruma. Tokom tog perioda Unija je u kalendar upisala tri događaja koja su bila organizovana za članice – „Veče privrednika“, „Sportski dan“ i „Biznis štrudla“. Šarvari posebno naglašava značaj tih događaja zbog neposrednog povezivanja preduzetnika i predstavnika kompanija.

– U ovom gradu se svi poznajemo iz viđenja, a zapravo se ne poznajemo. Ne znamo ko se tačno čime bavi i ko bi kome mogao da pomogne ili sa njim ostvari saradnju – kaže Šarvari.

Kao primer navodi radni doručak koji je u aprilu okupio 39 privrednika. Učesnici se, objašnjava, nisu predstavljali samo kroz delatnost svojih kompanija, već su govorili i o tome šta mogu da ponude drugim članovima i gde vide mogućnost za saradnju. Interakcija je, kaže, bila neverovatna. Privrednici su sami prepoznali važnost okupljanja na jednom mestu i predstavljanja jednih pred drugima.

– Ja sam privrednik 35 godina i znam iz svog iskustva da je privrednik uglavnom potpuno usredsređen na svoj posao i da se kreće u krugu sopstvenog biznisa. Ali mora ponekad da izađe iz kancelarije, razgovara sa kolegama i vidi gde postoje zajednički interesi – navodi sagovornik portala zrenjaninski.com.

„Možda nemamo rešenje, ali znamo ko ga ima“

Prema Šarvarijevim rečima, uloga Unije ne svodi se samo na organizovanje skupova. Članovi joj se obraćaju kada imaju pravne, administrativne ili druge probleme u poslovanju.

– Možda mi kao Unija nemamo gotovo rešenje za svaki problem, ali uglavnom znamo ko ga ima. Možemo da pronađemo stručnu osobu, zatražimo pravni savet, posredujemo i pomognemo članu da brže dođe do odgovora. Sarađujemo sa advokatskom kancelarijom od koje dobijamo pravne savete za članice Unije. Tokom godina Unija je izgradila kredibilitet kod različitih institucija i organizacija, što nam omogućava da objedinimo probleme više članova i prema nadležnima nastupimo kao organizacija, umesto da se svaka firma obraća pojedinačno – ističe on.

Jedan od takvih primera odnosi se na izmenjeni način obračunavanja naknade za odnošenje otpada.

Izvršna direktorka Unije poslodavaca Srbije – poslodavci Zrenjanina Izabela Balint Markov ističe da se značaj udruženog nastupa vidi upravo u situacijama kada pojedinačne primedbe privrednika ne daju rezultat. Kao primer navodi slučaj nekoliko članica koje su se početkom godine obratile Uniji zbog znatno uvećanih računa za odnošenje otpada.

– Kada se firma pojedinačno obrati JKP „Čistoća i zelenilo“, njena primedba može da bude evidentirana, ali se često na tome i završi. Kada se, međutim, isti problem pojavi kod više članica, Unija može da objedini njihove zahteve, nastupi u njihovo ime i obrati se nadležnima kao organizacija. Na osnovu poziva članica sastavili smo dopis koji smo uputili Gradu i komunalnom preduzeću. Odgovor smo dobili samo od komunalnog preduzeća, koje nas je obavestilo da se, zbog većeg broja pritužbi, razmatra formiranje radne grupe, dok nam Grad nije odgovorio. To je jedan od konkretnih benefita članstva – pojedinačni problemi prerastaju u zajedničku inicijativu koja pred institucijama ima veću težinu – objašnjava Balint Markov.

Šarvari dalje navodi primer firme kojoj je mesečni račun za odnošenje otpada povećan sa 1.700 na 17.000 dinara, jer se naknada obračunava prema površini poslovnog prostora.

– U redu je da firma plati više ukoliko zaista proizvodi veliku količinu otpada. Ali ako imate hiljadu kvadratnih metara, a ne generišete toliku količinu smeća, nije logično da samo zbog kvadrature plaćate desetostruko veći račun. Smatramo da takav način obračuna mora da se preispita – kaže Šarvari.

Radna snaga i rast troškova među najvećim problemima poslodavaca

Govoreći o najvećim teškoćama sa kojima se suočavaju lokalni privrednici, Šarvari ukazuje na probleme u vezi sa radnom snagom, ali i na rast ukupnih troškova koje poslodavac ima po zaposlenom.

Prema njegovoj oceni, povećanje minimalne zarade jeste potrebno kako bi se poboljšao položaj zaposlenih, ali bi istovremeno trebalo smanjivati poresko i doprinosno opterećenje rada.

– Naravno da nisam protiv povećanja minimalne zarade. Međutim, problem je što svako povećanje minimalne zarade prati i povećanje iznosa poreza i doprinosa koje plaća poslodavac. Ukupan mesečni trošak poslodavca za zaposlenog koji prima minimalnu zaradu sada već prelazi 110.000 dinara i to će mnogim poslodavcima napraviti problem. Ja sam pre dve godine rekao da očekujem zatvaranja firmi i neka zatvaranja su se, nažalost, i desila. Naša privreda još nije sazrela da može da isprati tolika opterećenja. Uvek kada zakonodavac poveća minimalnu zaradu, naglašava se da je za toliko povećan i neoporezivi deo zarade, a to nije tačno jer mi privrednici za svako povećanje minimalne zarade plaćamo sve veće doprinose. Da je isto, vi biste imali povećanu cenu radnog sata koju plaćate radnicima, a doprinosi bi ostali isti i onda bi se vremenom smanjivao taj teret koji je na poslodavcima – kaže Šarvari.

Dodaje da su posebno ugrožene male firme, koje teško mogu da apsorbuju nova opterećenja ili povećane troškove prenesu na cenu proizvoda i usluga. Velike kompanije, prema njegovoj oceni, imaju više mogućnosti da utiču na tržišne uslove, dok mali preduzetnici često posluju sa veoma ograničenim rezervama.

Šest godina razgovora sa Gradom, ali bez većeg zajedničkog rezultata

Odnos Unije i lokalne samouprave bio je jedna od centralnih tema razgovora. Šarvari kaže da komunikacija sa predstavnicima Grada traje najmanje šest godina, računajući i period u kojem je obavljao funkciju predsednika Skupštine Unije. Predstavnici organizacije su, prema njegovoj proceni, za to vreme učestvovali na oko 50 sastanaka.

– Moram da pohvalim lokalnu samoupravu – svaki put su nas saslušali. Ali onda moram i da ih kritikujem: na tome se uglavnom završilo. Imali smo dobre ideje, pripremali projekte, menjali ih kada je to od nas traženo, ali nijednu veću zajedničku inicijativu nismo uspeli da sprovedemo – kaže Šarvari.

Kao jedan od primera navodi projekat prodavnice lokalnih proizvoda, u kojoj bi bila predstavljena roba zrenjaninskih i banatskih proizvođača. Prema njegovim rečima, projekat je bio doveden gotovo do kraja, ali uprkos prethodnim razgovorima i obećanjima, nije realizovan.

Unija je pokrenula i inicijativu za izgradnju dečjeg igrališta u Plankert parku. Izgradnju je trebalo da finansiraju privrednici, ali je za realizaciju bila neophodna saradnja sa lokalnom samoupravom, između ostalog i zbog bezbednosnih standarda i potrebnih procedura. Procena je bila da bi igralište koštalo približno 30.000 evra, ali ni ova inicijativa nije realizovana.

Šarvari kaže da su od Grada zatražili i prostor u kojem bi bio formiran poslovni klub – mesto za okupljanje privrednika i susrete sa poslovnim partnerima – ali im je odgovoreno da prostor mogu sami da kupe.

– Otvoreno mogu da kažem da sa Gradom do sada nismo realizovali ništa konkretno od velikih ideja koje smo predlagali. Ne želimo samo sastanke na kojima ćemo biti saslušani. Potrebni su nam ljudi sa kojima možemo da razgovaramo, donosimo odluke i zajedno završimo određeni posao. I ovom prilikom apelujem na lokalnu samoupravu da nas pozove, da vidimo šta možemo da učinimo kako bismo neke stvari poboljšali – ističe Šarvari.

On ipak ne tvrdi da između Unije i lokalne samouprave ne postoji nikakva saradnja. Izabela Balint Markov učestvuje u radu više gradskih radnih grupa, a Unija, kako navode, prihvata pozive da svojim predlozima doprinese rešavanju pitanja koja se odnose na privredu.

Problem je, smatraju, što ta komunikacija ne donosi dovoljno vidljive rezultate.

– Privreda ne može dobro da funkcioniše bez dobre lokalne samouprave, kao što ni lokalna samouprava ne može da funkcioniše bez privrede. Svi bismo bili uspešniji kada bismo imali stvarni dijalog i kada bismo zajedno tražili rešenja – rekla je Balint Markov.

„Domaći privrednik ostaje ovde“

Šarvari smatra da lokalni privrednici nisu dovoljno prepoznati u sistemu podsticaja i ekonomskoj politici, posebno oni koji kompanije vode nekoliko decenija.

Kaže da u potpunosti podržava dolazak stranih investitora koji otvaraju radna mesta, ali da bi država i lokalne samouprave morale da pronađu bolju ravnotežu između podrške stranim kompanijama, novoosnovanim firmama i domaćim preduzećima koja posluju deset, dvadeset ili trideset godina.

– Velika je stvar kada strani investitor dođe i zaposli naše ljude. To poštujem i podržavam. Ali strani investitor može da donese odluku da ode, dok smo mi domaći privrednici ovde počeli, ovde ulažemo i u većini slučajeva pokušavamo da firmu ostavimo narednoj generaciji – kaže Šarvari.

Prema njegovim rečima, kompanija koja posluje nekoliko decenija već je pokazala da ume da opstane, prilagodi se promenama i sačuva radna mesta, pa bi takvim privrednim subjektima trebalo omogućiti podsticaje za nova ulaganja i zapošljavanje.

Cilj je veće i aktivnije članstvo

U narednom mandatu jedan od glavnih ciljeva biće povećanje broja članica Unije. Šarvari smatra da veće članstvo doprinosi boljoj privrednoj atmosferi i razmeni iskustava, a organizaciji daje više legitimiteta i snage u razgovorima sa institucijama.

Novoizabrani Upravni odbor je posle 15 godina proširen sa pet na sedam članova, između ostalog kako bi se prostor dao mlađim privrednicima i novim idejama. Plan je i da postojeći članovi budu bolje upoznati sa radom Unije i mogućnostima koje im članstvo pruža.

– Što nas bude više, bićemo snažniji i uticajniji. Imamo ljude sa iskustvom, ali želimo da uključimo i mlade, jer oni donose drugačiji pogled na poslovanje i imaju veliki potencijal – kaže Šarvari.

PROČITAJTE JOŠ: Kuća kraj Tise, moderna novogradnja i plac za investitore: Pogledajte ponudu Bulevar nekretnina

Kao prvi korak u rešavanju problema lokalne privrede ipak ne navodi određenu poresku meru, infrastrukturni projekat ili subvenciju, već uspostavljanje ozbiljnijeg odnosa sa lokalnom samoupravom.

– Najviše bih voleo da imamo nekoliko ljudi sa kojima možemo stvarno da razgovaramo. Mi imamo tim koji poseduje znanje, iskustvo i dobre ideje. Ali nije dovoljno da nas neko sasluša. Potrebno je da posle razgovora zajedno nešto i uradimo – zaključuje Emil Šarvari.