Četiri godine traže prostor za mlade sa autizmom: „Plavi krug“ prikuplja pare za kupovinu kuće

U međuvremenu je prvobitni problem prerastao u ozbiljnije pitanje. Mladi sa autizmom završavali su školovanje, a neki od njih ostali su kod kuće, upućeni uglavnom na svoje porodice, čekajući na mesto u dnevnom boravku.

Udruženje je, kako za portal zrenjaninski.com navodi predsednica udruženja Sonja Zahorec, zato pokrenulo akciju prikupljanja novca za kupovinu kuće. Ipak, ona naglašava da takav objekat može da obezbedi prostor za rad udruženja i eventualno funkcionisanje kluba, ali ne može da zameni dnevni boravak, koji je deo sistema socijalne zaštite.

PROČITAJTE JOŠ: Pogledajte svoju zdravstvenu karticu: Ako piše da je istekla, priča se tu ne završava

Od prvog dopisa do jednog termina nedeljno

„Plavi krug“ osnovan je 30. septembra 2022. godine, a u martu 2023. predstavnici udruženja razgovarali su sa gradonačelnikom i upoznali ga sa ciljevima udruženja. Ubrzo nakon tog sastanka dobili su mogućnost da koriste zajednički prostor mesnih zajednica „Sonja Marinković“ i „Veljko Vlahović“. Ugovor je potpisan, a udruženje taj prostor i danas može da koristi jednom nedeljno.

– Zahvalni smo što smo dobili tu mogućnost, ali smo brzo uvideli da takav prostor nije dovoljan za naš rad. Taj prostor koriste i druga udruženja, pa posle svake aktivnosti moramo sve materijale da sklonimo. Deci i mladima sa autizmom važni su poznato okruženje, rutina i prostor prilagođen njihovim potrebama. Potrebno nam je i mesto za roditeljske sastanke, a sve to ne možemo da ostvarimo u jednom terminu nedeljno – kaže Sonja Zahorec.

U februaru 2025. godine udruženju je ponuđena prostorija od 22 kvadratna metra u Makedonskoj ulici. Ponudu nisu prihvatili jer prostor nije imao sanitarni čvor, niti dovoljno mesta da u njemu istovremeno borave osobe sa autizmom i njihovi roditelji.

Prostor udruženja i dnevni boravak nisu isto

Kada se „Plavi krug“ prvi put obratio Gradu, nije tražio osnivanje novog dnevnog boravka, već stalni prostor za rad udruženja. Potreba za dodatnom uslugom dnevnog boravka postala je izraženija kasnije, kada su mladi iz udruženja počeli da završavaju školovanje.

– Na početku nam je zaista bio potreban prostor za aktivnosti udruženja. Međutim, uporedo s tim postajali smo svesni da mladi iz našeg udruženja završavaju školovanje i da nemaju obezbeđen nastavak organizovanih aktivnosti. Ranije je postojala praksa da po završetku školovanja gotovo automatski prelaze u dnevni boravak „Naša priča“, ali je taj kontinuitet prekinut. Kada smo se raspitali o mogućnosti da naši članovi budu uključeni u dnevni boravak, dobili smo informaciju da su kapaciteti popunjeni – objašnjava Zahorec.

U oktobru 2024. predstavnici udruženja ponovo su razgovarali sa gradonačelnikom. Predočili su mu da su neki mladi već završili školu i ostali bez organizovane dnevne podrške, dok će se drugi uskoro naći u istoj situaciji.

Udruženje je u tom periodu komuniciralo i sa Centrom za pružanje usluga socijalne zaštite grada Zrenjanina „Most“, Centrom za socijalni rad grada Zrenjanina, Školskom upravom za srednji Banat i rukovodstvom Osnovne i srednje škole „9. maj“.

– Posle sastanka sa gradonačelnikom bili smo optimistični. Pokazao je razumevanje i dogovoreno je da održimo još jedan sastanak. Imali smo utisak da je ideja o osnivanju posebnog dnevnog boravka za osobe sa autizmom ostvariva. Međutim, novi termin više nismo uspeli da dobijemo, iako smo se obraćali i slali dopise – navodi Zahorec.

Ona naglašava da je reč o njihovom iskustvu u komunikaciji sa Gradom i da udruženje od saradnje nije odustalo. Gradonačelniku je nedavno upućeno novo pismo, sa informacijama o akciji prikupljanja sredstava i molbom da ponovo razgovaraju.

Ko može da koristi „Alternativu“, a ko „Našu priču“

U okviru Centra „Most“ postoje dva dnevna boravka: „Alternativa“ i „Naša priča“.

Prema važećoj Odluci o pravima i uslugama u socijalnoj zaštiti grada Zrenjanina, koju je Skupština grada usvojila 17. decembra 2024. godine, „Alternativa“ je namenjena deci i mladima od pet do 26 godina sa telesnim invaliditetom, odnosno intelektualnim teškoćama. „Naša priča“ namenjena je odraslima od 26 do 65 godina sa telesnim invaliditetom i intelektualnim teškoćama.

To znači da mlada osoba koja završi školovanje sa 18 ili 19 godina po starosnom kriterijumu može da podnese zahtev za korišćenje „Alternative“. Ispunjenost starosnog uslova, međutim, ne znači da će joj mesto zaista biti dostupno.

Na javnoj prezentaciji Centra „Most“ navedeno je da je „Alternativa“ namenjena korisnicima kojima je potreban prvi ili drugi stepen podrške, dok je za „Našu priču“ navedeno da je namenjena korisnicima trećeg i četvrtog stepena podrške. Pravo na korišćenje usluge utvrđuje Centar za socijalni rad.

Osobe sa autizmom u opisima ovih usluga nisu izdvojene kao posebna korisnička grupa. Zahorec smatra da je važno uzeti u obzir da njihove potrebe mogu biti drugačije u odnosu na potrebe drugih osoba sa intelektualnim teškoćama.

– Zato smo i predložili poseban dnevni boravak za osobe sa autizmom, sa prostorom, stručnom podrškom i organizacijom rada prilagođenim njihovim potrebama, navikama i osobenostima – objašnjava ona.

Njen sin je školovanje završio pre dve godine. Sonja Zahorec navodi da je podnela zahtev za korišćenje dnevnog boravka, ali je tada dobila odgovor da su kapaciteti popunjeni. Pošto ove godine puni 26 godina, iz Centra za socijalni rad dobila je informaciju da u „Našoj priči“ trenutno možda ima slobodnih mesta, pa se porodica nada da će uspeti da ostvari pravo na ovu uslugu.

Prema podacima udruženja, „Plavi krug“ sada okuplja 35 osoba sa autizmom i njihove porodice, a oko 15 članova ima više od 18 godina. Zahorec navodi da svake godine još dvoje ili troje mladih završi školovanje i da je trenutno deset mladih iz udruženja bez mesta u dnevnom boravku i bez svakodnevnih organizovanih aktivnosti.

– Kod osoba sa autizmom veoma je važan kontinuitet. Bez svakodnevnog rada, druženja i podsticanja, navike i stečene veštine mogu da oslabe. U kućnim uslovima je veoma teško organizovati celodnevne aktivnosti, naročito kada je mlada osoba stalno upućena samo na članove porodice – kaže Zahorec.

Kuća bi premostila period čekanja, ali ne bi rešila sistemsko pitanje

Nakon više pokušaja da dobije odgovarajući prostor, udruženje je odlučilo da se obrati građanima i privredi i pokuša da prikupi novac za kupovinu kuće.

Zahorec kaže da su humanitarnim predstavama, koncertima i pojedinačnim uplatama prikupili značajan iznos, prema njihovoj proceni više od polovine potrebnih sredstava. Tačan cilj ipak nije lako odrediti zbog visokih cena nekretnina i mogućih troškova adaptacije i opremanja.

Traže objekat od približno 80 do 100 kvadratnih metara, po mogućnosti sa dvorištem. U njemu bi bile organizovane radionice i druge aktivnosti, prostor za odmor i sastanke roditelja, kao i kuhinja u kojoj bi mladi mogli da održavaju i razvijaju praktične veštine. Dvorište bi omogućilo aktivnosti poput sadnje i gajenja biljaka i otvaranje mogućnosti za radno angažovanje.

– Ne tražimo luksuz, već funkcionalan objekat u kojem neće biti potrebna velika i dugotrajna adaptacija. Nama vreme prolazi i zato moramo da razmišljamo i o onome što nam je potrebno sada i o tome kako će prostor moći da se koristi u budućnosti – ističe Zahorec.

PROČITAJTE JOŠ: Imate dečje knjige koje vam više ne trebaju? Zrenjaninske tate pokrenule lepu akciju

Ipak, kuća u vlasništvu udruženja ne bi automatski postala dnevni boravak. U njoj bi mogao da funkcioniše klub i da se organizuju češće aktivnosti, ali usluga dnevnog boravka je sistemsko pitanje koje podrazumeva institucionalnu nadležnost, ispunjavanje propisanih standarda, angažovanje stručnih radnika i obezbeđivanje kontinuiranog finansiranja.

– Kućom bismo mogli da premostimo deo problema, da imamo svoje mesto i da organizujemo više sadržaja. Ali našoj deci i mladima potrebno je sistemsko rešenje, sa stručnim nadzorom i stimulacijom nekoliko sati dnevno. To kao udruženje ne možemo sami da iznesemo. Zato i dalje pozivamo Grad da sagleda stvarne potrebe i da zajedno počnemo da tražimo dugoročno rešenje – poručuje Sonja Zahorec.