Od ranog detinstva, najlepši letnji mesec uvek mi je bio avgust. Nije to bilo zbog odlaska na more ili neku drugu turističku destinaciju, nego zbog slave u mom rodnom Elemiru. Većina mojih vršnjaka, a ni ja, nismo znali zašto je slava u Elemiru baš 26. avgusta. Tek kasnije smo saznali da se ta slava zove […]
U ovim danima, kada nas obasjavaju sunčevi zraci, a svi mediji upozoravaju na kojekakve meteo alarme, stariji građani povlače se u hladovinu svojih domova, sećajući se sa setom starih, dobrih vremena. Na pamet im prvenstveno pada Brankovan, najlepša plaže na Begeju, a prema pisanju ondašnjih novina i Vojvodine. Poznato kupalište Brankovan izgradio je 1931. […]
Gradska štampa na prekretnici dva veka, devetnaestog i dvadesetog, beleži da su se sa prvim prolećnim danima u gradu, odnekuda, pojavljivale besposlene devojke. Bile su obučene neprimereno, provokativno, „nakinđurene“ i našminkane. One su svojim izgledom i ponašanjem provocirale prolaznike i narušavale moralni ugled grada. To su najčešće bile mlade, a vrlo često i maloletne, […]
Kako bi smirila romsko stanovništvo, sklono seljakanju i nomadskom životu, Gradska uprava Velikog Bečkereka početkom tridesetih godina dala je besplatno zemljište za podizanje kuća i uređenje bašta na periferijama grada. Međutim, prilagođavanje Roma mirnom životu i radu išlo je dosta teško. Vremenom su pojedine romske porodice počele da se bave trgovinom konja. Pojedinci su […]
Nemački zanatlija, pivar Sebastijan Krajcajzer, otvorio je prvu pivaru u Velikom Bečkereku, našem gradu. Ta pivara je počela da toči pivo 1. novembra 1745. godine. Preduzimljivi pivar uspeo je da dobije dozvolu za proizvodnju i točenje piva od Dvorske komore uz godišnji zakup od 150 forinti. Kako mu je i proizvodnja i prodaja dobro […]
Godine 1853. fotograf Ištvan Oldal otvorio je prvi stalni fotografski atelje u Velikom Bečkereku. Zahvaljujući tome, u istoriji koja se bavi proučavanjem i radom prvih fotografa na ovim prostorima, naš grad našao se na najvišoj istorijskoj lestvici. Jer, dok su Beograd i Beograđane, Zagreb i Zagrepčane, Ljubljanu i Ljubljančane, fotografisali putujući fotografi, Veliki Bečkerek […]
Sve do kopanja prvih dubokih bunara između 1885. i 1895. godine stanovništvo Velikog Bečkereka imalo je problema sa snabdevanjem zdravom pijaćom vodom. Jedan deo građana koristio je vodu iz plitkih gradskih ili sopstvenih bunara. Oni su kopani na dubini od 10 do 15 metara. Voda se iz njih izvlačila đermom ili pomoću točka. U […]
Od najstarijih vremena, stanovništvo koje je naseljavalo prostore današnjeg grada bilo je neraskidivo vezano za vode reke Begej. Pored Begeja i od Begeja se živelo i opstajalo. Iako su ljudi u različitim epohama usmeravali njegove vode, pregrađivali ga i zagađivali, Begej je opstao do danas kao simbol našeg grada. Bez obzira na tri različita […]
Prosjaci i prosjačenje u našem gradu, u prvoj polovini dvadesetog veka, uzeli su toliko maha da je grad morao da preduzme konkretne mere na njihovom suzbijanju. Prema svedočanstvima ondašnje štampe, Veliki Bečkerek je bio stecište za prosjake iz cele okoline. Dolazili su mladi, zdravi, snažni ljudi i žene, sposobni i za najteže poslove, a […]
Odvajkada nebo iznad našeg grada paraju tornjevi crkava različitih vera i naroda. To svedoči da je ova sredina oduvek bila multinacionalna, multikonfesionalna i multikulturalna. Kako su naš grad naseljavali različiti narodi, svako od njih je gradio svoj molitveni dom u kome se molio i okupljao. Iako su prohujali vekovi, na sreću svih nas, svi molitveni […]
Sve do polovine devetnaestog veka stanovnici Melenaca i okolnih mesta bili su u uverenju da je blato i voda bare Rusanda štetna po zdravlje ljudi. Mislili su da se kupanjem u bari može dobiti šuga ili neka druga kožna bolest. Međutim, melenačkom učenom i uglednom parohu Nikoli Bibiću neobične osobine vode i barskog crnog […]
Svaki majstor svog zanata u prošlosti je prolazio kroz dug i trnovit put, od šegrta, preko kalfe, do majstora. Školovanje za majstora trajalo je od šest do osam godina. Bilo je uređeno i tačno propisano privilegijama i organizacionim statutima koje su od carskih vlasti dobijale zanatlije udružene u cehove. Jedno od najvažnijih zadataka cehova […]
Od mnogobrojnih nedaća koje su u prošlosti pogađale naš grad, najveća se dogodila pre 213 godina, odnosno 1807. Te godine, naime, izbio je najveći požar u istoriji grada, koji je, u pravom smislu te reči, uništio ceo grad. Prema pisanom svedočanstvu, ovaj veliki požar izbio je 30. avgusta 1807. popodne, u blizini Pivare. Zbog […]
Davne 1886. godine, Gradska uprava u Velikom Bečkereku izdala je objavu o održavanju licitacije za urbarijalno pravo na točenje alkoholnih pića. Da bi zainteresovani građanin mogao da dobije ovo pravo na točenje pića, odnosno da otvori birtiju, bilo mu je potrebno nekoliko dozvola i to od Gradske uprave, Finansijske direkcije i Policijske kapetanije. To je […]
U neizbrisivom sećanju naših sugrađana, ali i stanovnika okolnih mesta, posebno onih koji su u njoj radili, ostala je naša poznata i priznata Fabrika šećera. To ni malo ne čudi jer je fabrika od početka izgradnje bila zasnovana na sigurnim temeljima, kako finansijskog kapitala tako i sirovinske baze i plasmana šećera. Izgradnja fabrike započeta […]
Da bi Bečkerečani stigli brodom do Zemuna, Beograda, Novog Sada, Segedina, Pešte ili nekog drugog grada bilo je potrebno da dođu do Titela. Odatle bi lađama Tisom i Dunavom stigli do željene destinacije. O vremenu polaska lađa i brodova iz Titela Bečkerečani su bili redovno obaveštavani od strane Parobrodarske agencije. Međutim, putnike iz Bečkereka […]
Kolo srpskih sestara u našem gradu osnovano je 1927. godine, sa ciljem da deluje i radi na humanom, prosvetnom i nacionalno – kulturnom polju. Uprava Kola brojala je trideset članica. Prva predsednica bila je Sonja Petrović, a potpredsednice Mileva Stanojević i Smilja Bratić. Sekretarka Kola bila je Katica Lambrin, a blagajnica Dafina Stankov. […]
Ideja da se otvori meteorološka stanica za celu oblast Torontalske županije potekla je od velikog župana Jožefa Hertelendija još 1882. godine. On je predložio da se meteorološka stanica otvori u našem gradu kao sedištu županije. Međutim, za njeno otvaranje bilo je potrebno dosta sredstava, oko 6.000 forinti. U cilju obezbeđenja sredstava formiran je odbor, […]
Kum je u našu kuću dolazio samo dva puta godišnje, o Božiću i Uskrsu. Njegove posete bile su toliko svečane i važne da su trajno ostale u sećanjima, nas mlađih ukućana. Kum je bio najveći i najvažniji gost. Dočekivali smo ga sa strahopoštovanjem i velikim uvažavanjem. Dolazio je uvek na drugi dan Božića, […]
Kako se nekada slavila Nova godina u Velikom Bečkereku možete da pročitate u ovom nastavku našeg serijala pod nazivom „Prozor u prošlost“. Najveselije je uvek bilo tamo gde ima najviše gostiju i zabavljača. To je u našem gradu bilo u „Elmerovoj gostionici“ gde se okupljalo radništvo grada. U Novoj godini, koja je obeležila […]
