Svadbu, kao jedan od najlepših događaja u svakoj zajednici, prate brojni običaji

Kako izgledaju svadbeni običaji Srba, Mađara, Rumuna i Slovaka prikazano je juče u Atrijumu Narodnog muzeja Zrenjanin, u okviru drugog festivala nematerijalnog kulturnog nasleđa pod nazivom „Banatski dani teku“. Autorka ovog projekta je Rajka Grubić, muzejska savetnica – etnološkinja zrenjaninkog muzeja.

Srpske svadbene običaje predstavili su članovi Kulturno-umetničkog društva „Uroš Predić“ iz Orlovata, mađarske KUD „Petefi Šandor“ iz Mužlje, slovačke članovi Kulturno-prosvetnog društva „Jednota“ iz Gložana, a rumunske Udruženje za umetnost i kulturu Rumuna „Vikentije Petrović Bakaluc“ iz Torka.

PROČITAJTE JOŠ: Priča o Zrenjaninki koja je pisala Fidelu Kastru privukla pažnju i ambasadora Kube

Svadba zauzima najznačajnije mesto u običajima životnog ciklusa, a sam svadbeni ritual čine najsloženiji obredi tradicionalne kulture. Ona predstavlјa splet obredno-magijskih rituala, prožetih folklornim sadržajem, sa utvrđenim redosledom, načinom ponašanja učesnika, ustalјenim izrekama, pesmama i gozbom.

Svadbu, kao jedan od najznačajnih i najlepših događaja u svakoj zajednici, prate brojni običaji. Oni su vrlo slični kod svih naroda koji žive u Banatu.

Svadbeni običaji imaju utvrđeni red i mogu se podeliti na tri velika dela. Prvi su predsvadbeni običaji pa sledi svadba odnosno venčanje i onda običaji nakon svadbe.

Svadbe nekad trajale najmanje dva dana

Svadbe su nekad trajale najmanje dva dana, a kod bogatijih domaćina i po nekoliko dana.

Kod predsvadbenih običaja najvažniji su prosidba sa obaveznim provodadžijama, prstenovanje, jabuka, pozivanje svatova ili buklija. Kod nekih naroda, obavezno je bilo i gledanje kuće buduće neveste.

Nevesta bira haljinu koju obavezno plaća svekar, a mlada u kuću donosi štafir. Pre svadbe obavezno je momačko veče. Okupljale su se i devojke, na devojačko veče, koje se nekad zvalo vrata ili „na vrata“.

Svadba je prepuna magijsko-religijskih elemenata. Njihov cilj je da zaštite buduće mladence, pre svega nevestu.

Tako se nevesti pokriva glava, da je ne prepoznaju demoni i zle sile, a kod nekih naroda postoji i lažna mlada – neko od svatova koga preobuku u nevestu. Puca se iz oružja da se sile oteraju, u crkvu i do kuće nikad se nije išlo istim putem, a da se mlada zaštiti od nečistih sila, pred nju se prostiralo platno a ona se unosila u kuću preko praga.

Svadbeni ritual sadrži brojne običaje kojima je cilj da budućem mladom paru donesu sreću, slogu, bogatstvo i plodnost.

Kumovska čast

Mladoj u ruke daju muško dete, a svekrva mladence posipa pirinčom, šećerom ili žitom. Mlada žito u situ baca na krov. Kad u kuću uđe, u ruke joj se daju kecelja i varjača.

Najvažniji u svatovima su nevesta, mladoženja, svekrva, a tu su i kum, stari svat i dever. Ništa manje nisu važni ni svekar, zaova, čauš, reduša i obavezni svirci.

Među najvažnijim običajima su i praćenje kuma koji, ako je posebno zahtevan, traži da ga mlađi svatovi prate do kuće dok on hoda na hoklicama a može, ako ogladni, i da traži da usput ruča.

Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

Tu je i običaj pod nazivom rakija, kumovska čast ili redušin dan. Na rakiju se ide dan nakon svadbe, a pozvani su kum, dever i stariji članovi porodice koji nisu bili na svadbi. Dešavalo se da na rakiji bude veselije nego na samoj svadbi, jer je najvažniji posao uspešno završen pa su svi srećni i veseli.

Važni su na svadbi i pogačari, mladini rođaci. Pogačari nekada nisu bili na svadbi, nego su na veselje dolazili dan kasnije.

CineStar Zrenjanin predstavlja: Veliko finale ljubavnog serijala koji je očarao milione!

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.