Jedan od najpoznatijih simbola Zrenjanina: Gotovo svako dete popelo se na ovog lava
Kameni lav u Županijskom parku, odnosno Gradskoj bašti u Zrenjaninu, decenijama je jedan od prepoznatljivih simbola grada.
Podeli vest:
Kameni lav, skulptura smeštena uz fontanu, za mnoge generacije predstavlja neizostavan deo detinjstva i uspomena na odrastanje u Zrenjaninu.
Gotovo da nema deteta koje se makar jednom nije popelo na uspavanog kamenog lava, fotografisalo se pored njega ili zastalo kraj fontane koju „čuva“ već decenijama.
PROČITAJTE JOŠ: Cela Srbija pod narandžastim meteoalarmom: Građanima upućen niz važnih saveta
Ipak, uz ovu skulpturu vezana je i mala misterija. Pouzdano se zna samo da je kameni lav u Gradsku baštu dospeo nakon Drugog svetskog rata, kada je prenet iz kruga zrenjaninske šećerane.
Ko je autor skulpture, međutim, nikada nije zvanično utvrđeno. Nije poznato ni kada je lav postavljen u krugu fabrike, niti gde se tačno nalazio pre nego što je premešten u park.
Nekadašnje mesto za odmor činovnika Gradske kuće – Gradski park ili Gradska bašta – danas je reprezentativna zelena oaza u najužem gradskom jezgru, površine nekoliko hiljada kvadratnih metara. Bašta je oformljena nakon dogradnje bočnog krila Županijske zgrade, osamdesetih godina 19. veka, čime je unutar ovog zdanja stvoren izolovan i zaštićen prostor.
Baštu krase travnjaci, cvetne površine, paviljon za promenadne koncerte, fontana, dva umetnička dela – skulpture „Dečak i lane“ i „Strast (Konj)“…
PROČITAJTE JOŠ: Sigurnost doma i poslovnog prostora: Kako odabrati adekvatan sistem za nadzor?
U bašti se nalazi i centralna reperna tačka – geografsko središte Zrenjanina, kamena ploča od koje se mere sva rastojanja i nadmorska visina grada na Begeju.
Pored kamenog lava, jedan od simbola parka je i prepoznatljiva fontana sa rodom.
Podeli vest:
Dali neko zna ,od kada se zaključava gradski park?
Duća, i ti zaključavaš kuću kad negde odeš. Eto i ovi zaključali gradski park pa otišli u ZR ćacilend na peru šajbe.
Kao mali sam ga jahao, baš kao i generacije i generacije naše dece, a nismo ni svesni kakvu svetsku istorijsku i umetničku ekskluzivu imamo usred Plankove bašte!
Ovaj naš uspavani lav zapravo je čistokrvni evropski aristokrata. Njegov idejni autor je niko drugi do Johan Gotfrid Šadov, jedan od najvećih vajara nemačkog klasicizma – čovek koji je isklesao onu čuvenu kočiju (Kvadrigu) na Brandenburškoj kapiji u Berlinu!
Sredinom 19. veka, čuvena nemačka livnica „Štolberg” dobila je pravo da po Šadovljevom kalupu lije ove lavove od gvožđa. Bili su toliki statusni simbol da su ih bogati veleposednici širom Austrougarske naručivali iz kataloga za svoje dvorce. Tako je i ovaj naš lav prvobitno krasio ulaz u dvorac „Kaštel” u Ečki, u vlasništvu grofovske porodice Lazar (kasnije Harnonkur). Nakon Drugog svetskog rata i nacionalizacije, premešten je ovde kod nas u park da ga svi vidimo i uživamo u njemu.
Ali, tu leži i jedna velika misterija! Ovi lavovi su se uvek, bez izuzetka, lili i postavljali u paru, kao simetrični čuvari kapije (levi i desni). Tokom istorijskih previranja nakon rata, drugi lav iz Ečke je misteriozno nestao, uništen je ili je završio u nekom privatnom dvorištu. Ovaj naš lav u parku je jedini preživeli banatski stražar tog ečanskog glamura i pruskog vrhunskog vajarstva.
Zato, sledeći put kad prođete pored njega, znajte da ne gledate običnu parkovsku skulpturu, već istorijski raritet svetske klase koji već decenijama mirno spava u našoj zrenjaninskoj hladovini.
Svaka čast gospodine Kovačev. Da li možete da navedete izvor svojih saznanja? U svakom slučaju hvala za komentar.
„Ečki“ i pruski glamur…