BOLEŠLJIVA DEVOJČICA SE PREPORODILA U BELOM BLATU
BELO BLATO – Gospođu Snežanku Jeramazović vežu lepe uspomene i neobični događaji za Belo Blato. Davno, dok je još radila kao trgovkinja, upoznala je dobre ljude iz tog sela. Uvek dobronamerni, komunikativni i spremni da pomognu, već tada su joj prirasli za srce. Ali, jedan događaj posebno je za nju bio važan. Naime, […]
BELO BLATO – Gospođu Snežanku Jeramazović vežu lepe uspomene i neobični događaji za Belo Blato. Davno, dok je još radila kao trgovkinja, upoznala je dobre ljude iz tog sela. Uvek dobronamerni, komunikativni i spremni da pomognu, već tada su joj prirasli za srce. Ali, jedan događaj posebno je za nju bio važan.
Naime, njena ćerka, tada desetogodišnja devojčica, poboljevala je i bila je slabašno dete. Vodila je ona nju kod lekara, ali neke konkretne dijagnoze i nije bilo. Već je pomalo počela gubiti nadu u oporavak svog deteta.
Jednog dana, dok je bila u šetnji sa slabašnim detetom, srela je svog starijeg kolegu, poznatog trgovca iz Belog Blata, Uzon Stojana. Reč po reč, i dođoše do suštine problema. Stojan, vispren i dobronameran, odmah je predložio mladoj majci da dovede svoje dete u selo. I tako bi. Ustupio je Stojan svoju kuću detetu i majci s obzirom na to da je zbog posla bio u fazi preseljena u drugi grad.
Devojčica je u Belom Blatu provela dva meseca i po rečima majke, kao da se preporodila. Da li je u pitanju promena sredine i povoljni mikroklimatski uslovi, malo drugačija ishrana, dobro i plemenito okruženje ili sve to zajedno, nije sigurna. Šta god da je, njena ćerka se prosto preporodila u beloblatskoj sredini.
I dan danas, na pomen imena tog mesta, naviru emocije, svakako i po koja suza. Ovih dana gospođa Snežanka srela je takođe jednog interesantnog gospodina, koji je poreklom iz Belog Blata. To je poznati kolekcionar starina, Sarvak Ferenc, dobročinitelj i vrstan zanatlija. Njegova kolekcija raznih upotrebnih predmeta, oruđa i umetničkih dela seže u daleku prošlost. Neki, koji su sve to videli, čak tvrde da je kolekcija gospodina Sarvaka „jača“ od mnogih muzejskih legata i postavki. To svakako zavređuje pažnju.
I takav čovek, sakupljač i humanista, povezao je ponovo Snežanku sa Belim Blatom. Razgledajući neke predmete na zrenjaninskoj pijaci sreo je gospođu Snežanku, koja je prodavala nešto od odevnih stvari. Posle nekoliko razmenjenih rečenica shvatili su da ih vežu zajedničke uspomene za Belo Blato. I odmah je pao dogovor. Snežanka je insistirala da g. Ferenc odnese u Belo Blato jednu interesantnu kolekciju odevnih kombinacija. To su, u stvari, verne kopije nekadašnjih odevnih predmeta iz tzv. „švapskog kulturnog prostora“. Neobičnih boja i dizajna, urađene u sadašnjoj konfekcijskoj tehnici, dobro će doći mesnom Klubu žena za razne manifestacije, kao prateći i dopunski elementi. Čak mogu poslužiti i glumačkim trupama za određene tematsko-pozorišne predstave.
I, ako je verovati onoj sentenci da se dobro vraća dobrim, neka i ovaj mali – veliki poklon Belom Blatu bude samo potvrda te konstatacije. Hvala gospođi Snežanki što nas nosi u lepoj uspomeni, takođe hvala g. Ferencu na usmerenoj energiji i donešenom poklonu, ne prvi put, za naše selo. To bi mogla takođe da bude interesantna tema za neku narednu priču.
Milan Nedeljkov