Za devet godina nenamenski potrošeno 214 miliona evra od zakupa državnih oranica

Vest da je Državna revizorska institucija (DRI) utvrdila da Grad Zrenjanin nije dosledno preduzimao mere iz svoje nadležnosti u pogledu korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini bez pravnog osnova, koju je pre nekoliko dana objavio portal zrenjaninski.com, još jednom je skrenula pažnju na brojne zloupotrebe prilikom izdavanja u zakup njiva i pašnjaka.

Podsetimo, DRI je u svom izveštaju konstatovala da je u Zrenjaninu izostao prihod od zakupa za agroekonomsku 2021/2022. godinu u iznosu od 462.801 evro. Dodaje se i da postoji rizik izostanka prihoda i ubuduće, imajući u vidu da se navedeno zemljište daje u zakup na 15 godina. Više o svemu tome možete PROČITATI OVDE.

Ekološki centar „Stanište“ iz Vršca je nedavno objavio rezultate svog istraživanja, konstatujući da je za devet godina u Srbiji nenamenski potrošeno 214 miliona evra od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta.

PROČITAJTE JOŠ: I Stajićevo zaraženo područje: Afrička kuga svinja se širi srednjim Banatom

„Veliki iznosi novca od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, na svim nivoima vlasti, ne troše se za mere očuvanja zemljišta. Oni se preusmeravaju za krpljenje raznih „budžetskih rupa“. Ovakav odnos neminovno dovodi do pada kvaliteta zemljišta i posledica po životnu sredinu, poljoprivredu i zdravlje stanovništva“, navode u „Staništu“.

Novac od zakupa dobijaju svi nivoi vlasti

U periodu od 2014. do 2022. godine zbirni prihodi od naknada za zakup i promenu namene državnog poljoprivrednog zemljišta, za sve nivoe vlasti, sa neutrošenim novcem iz prethodnog perioda, iznosili su oko 57 milijardi dinara. Oko 32 milijarde dinara potrošeno je za mere zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. S druge strane, nenamenski je potrošeno više od 25 milijardi, što je više od 214 miliona evra.

„Po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, novac od zakupa dobijaju svi nivoi vlasti. Oni ga moraju trošiti za uređenje atarskih puteva, navodnjavanje, odvodnjavanje, opremanje poljočuvarske službe, odbranu od grada, komasaciju, podizanje vetrozaštitnih pojaseva, kontrolu kvaliteta i plodnosti zemljišta i druge propisane mere. Međutim, na svim nivoima postoji dugogodišnja praksa da se značajan deo novca od ovih naknada troši u svrhe koje sa zemljištem nemaju nikakve veze“, navodi se u pomenutom izveštaju.

Ova praksa je, kažu u „Staništu“, poseban zamah dobila krajem 2015. godine, izmenama Zakona o budžetskom sistemu. Od tada, prihodi od naknada više nisu namenski i mogu se koristiti u bilo koju drugu svrhu. To je naročito republičke vlasti podstaklo da slobodno, u još većim iznosima, nastave sa prenamenom novca. Ovog puta ne kršeći propise.

U Ekološkom centru „Stanište“ ističu da na lokalnom nivou postoji izrazita razlika u prihodima od zakupa i rashodima za mere na zemljištu između AP Vojvodine i centralne Srbije. U centralnoj Srbiji su i prihodi od zakupa i rashodi minimalni. Zato je istraženo stanje samo u Vojvodini.

U periodu od 2014. do 2022, u više od 65 odsto od 45 vojvođanskih opština i gradova, rashodi za mere na zemljištu bili su manji od prihoda od zakupa. Zbirni prihodi bili su veći od 21 milijardu dinara, a manje od 14 milijardi je potrošeno. To za ceo period čini razliku od oko 64 miliona evra, koji su trošeni za druge namene.

Kvalitet poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini opada

Što se tiče strukture, od ukupnih rashoda opštine najviše ulažu u mere korišćenja i uređenja zemljišta, kao što su izgradnja i održavanje atarskih puteva, od 23 do 37 odsto, navodnjavanje i odvodnjavanje (20 do 30 odsto), te rad i opremanje poljočuvarske službe i komasacija (12 do 20 odsto). Najmanje se ulaže u mere zaštite zemljišta, kao što su odbrana od grada, kontrola kvaliteta i plodnosti zemljišta, te podizanje vetrozaštitnih pojaseva. Za te namene se izdvaja po dva do tri odsto za svaku od ovih mera.

Kada je reč o Zrenjaninu, u 2015. godinu je preneto 259,5 miliona dinara novca koji nije potrošen u prethodnim godinama. Iznos koji je ostao neutrošen u prošloj godini je 491 milion dinara.

PROČITAJTE JOŠ: Vozači traktora da se dosledno pridržavaju svih saobraćajnih propisa

„Nenamensko trošenje novca može biti opravdano samo u slučaju da su rešeni svi problemi. Kada se očiste svi kanali, kupe sve protivgradne rakete, podignu svi vetrozaštitni pojasevi… Kada se sprovede komasacija u svim opštinama, urade sve mere poboljšanja kvaliteta zemljišta svuda gde je to potrebno. Onda je urađeno sve što je trebalo i tek tada se novac može trošiti na nešto drugo. Ali, svedočimo tome da kvalitet poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini opada. Sušni periodi su duži i učestaliji, nepogode, grad i poplave su sve žešće. Čak smo doživeli i peščane oluje. U takvim okolnostima, sistematsko zanemarivanje i raubovanje poljoprivrednog zemljišta dugoročno mora ostaviti posledice po zaštitu životne sredine, održivost poljoprivrede, ekonomiju i zdravlje stanovništva“, zaključuju u Ekološkom centru „Stanište“ iz Vršca.

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.