Mladi ratar Armin Lacko iz Mihajlova pokazuje kako dron menja poljoprivredu

Armin Lacko (29), poljoprivrednik koji obrađuje zemlju na potezu Mihajlovo – Melenci – Zrenjanin, dron je uveo u gazdinstvo pre godinu dana. Kaže da je za ovu tehnologiju prvi put ozbiljnije čuo još tokom studija na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, a zatim i od prijatelja koji dronove već koriste ili ih uvoze.

– Zainteresovalo me je, pa sam, kada se pojavio konkurs Pokrajine za nabavku poljoprivredne mehanizacije, konkurisao. Tako je dron postao deo moje opreme. Prošle jeseni smo ga prvi put probali, a za mesec dana ponovo dolazi period kada će biti pravi momenat za korišćenje – priča Lacko.

PROČITAJTE JOŠ: Poljoprivredno zemljište u Zrenjaninu pod lupom: Revizija otkrila propuste

Kada dron „pobeđuje“ klasičnu prskalicu

U njegovom gazdinstvu dron se najviše koristi u kukuruzu, suncokretu i uljanoj repici – kulturama koje u sezoni dostižu visinu od metar i po do dva metra.

– Mi imamo klasične prskalice, ali kada je suncokret već u cvetanju ili kada je kukuruz preko metra visine, ne možemo da uđemo u usev a da ne napravimo štetu. To je bio najveći razlog zbog kog smo nabavili dron – kaže Lacko.

On naglašava da dron ne posmatra kao zamenu, već kao dopunu: „Dron dopunjuje rad klasičnih prskalica – ne može da ih zameni“.

Osim za tretmane, dron mu služi i kao „oko“ iznad parcele. Snimak cele parcele pomaže da se uoče problemi koje sa zemlje nije lako sagledati – naročito kada je usev visok.

– Dron ima mogućnost da snimi celu parcelu iz vazduha. Nama je to važno za praćenje stanja useva. Ako se desi neka šteta, možemo brže da reagujemo i sprečimo da se proširi. Ranije je to bilo teže, jer je trebalo ulaziti u usev – a onda opet pravite štetu i potrebno je više vremena – objašnjava.

Dodaje da postoje i naprednije opcije (npr. termalne kamere), ali da to u njegovom slučaju trenutno nije neophodno: „To je isplativo pre svega za veća gazdinstva – za one koji obrađuju više hiljada hektara“.

Manje vode po hektaru, ali vetar je „kritična tačka“

Na pitanje o uštedi, Lacko naglasak stavlja pre na troškove nego na vreme.

– Kapacitet tih dronova je od 10 do 100 litara. Dron može da pokrije oko 50 hektara na dan. Ne mogu da kažem da bih uštedeo vreme, ali mogu da smanjim troškove prskanja. Sa klasičnom prskalicom troši se oko 200 litara vode po hektaru, a sa dronom 10-20 litara – navodi on.

Savremena istraživanja u agronomiji naglašavaju važnu stvar vezanu za primenu tečnih pesticida dronom. Naime, prilikom prskanja dronom na učinak utiču veličina kapljice, ali je i rizik od drifta odnosno zanošenja kapljica izraženiji nego kod klasičnih sistema, posebno pri bočnom vetru, a to potvrđuje i naš sagovornik.

– Dron raspršuje vodu u sitne kapljice i zato sa malom količinom vode može da pokrije usev. Mana tih sitnih čestica je vetar – i manji vetar može da ih nosi. Zbog toga dron koristim isključivo za fungicidni i insekticidni tretman, a ne koristim ga za herbicide, da ne bismo oštetili biljke na susednim usevima – kaže Lacko.

Upravljanje dronom, prema njegovim rečima, nije teško.

– Svako ko zna da koristi mobilni telefon, naučiće lako da radi i sa dronom. Vrlo je automatizovano – kaže sagovornik.

U Mihajlovu i okolnim mestima interesovanje postoji, dodaje Lacko, naročito među povrtarima.

– Zainteresovalo ih je. Neki su rekli da hoće da uvedu dron u proizvodnju povrća, jer je tu upotreba još bolja – u povrtarstvu je šteta od gaženja veća nego u ratarstvu. Pola metra žita i pola metra paprike nije isto – objašnjava.

Tehnologija napreduje, tržište određuje sudbinu poljoprivrede

Kao mladi poljoprivrednik, Lacko kaže da nema dilemu da će nastaviti sa modernizacijom.

– Ko ne prati trendove, neće opstati na tržištu. Poljoprivreda ne donosi veliki profit. U ratarstvu se danas ne isplati da obrađujete 10-20 hektara. Bez 50 hektara nema računice – kaže. Dodaje da aktivno prate konkurse i obnavljaju mehanizaciju kada god mogu.

PROČITAJTE JOŠ: Oglas koji bi mogao da zainteresuje svakog tesara i armirača

Ipak, na kraju se vraća na ono što u ovoj profesiji ostaje isto: „Koliko god tehnologija napreduje, poljoprivrednik mora da radi – uvek ima posla. Faza razvoja biljke određuje naše slobodno vreme. U januaru i februaru imamo viška vremena, a kad krene sezona najviše smo u polju, ako su povoljni vremenski uslovi – nekad i noću“.

Dronovi u poljoprivredi globalno beleže snažan rast. U Srbiji se, paralelno sa rastom interesovanja za preciznu poljoprivredu, sve češće govori o dronovima kao alatu koji može da smanji „prazno“ prskanje i pomogne da se tretman radi ciljano – što je tema i u komunikaciji EU projekata u agraru.