• KNJIGA ZA VIKEND: Književna preporuka Slađane Borić

    Za kojom biste knjigom mogli posegnuti već sledeći put kada pomislite da „ne znate šta da čitate“? Možda baš onu koja govori o čudima prirode, konkretno o šumama. Peter Voleben napisao je takvu knjigu – nazvao ju je „Tajni život drveća“, a za naš portal o njoj je pisala Slađana Borić.   „Pitanje: „Imaš li […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    KNJIGA ZA VIKEND: Književna preporuka Slađane Borić

    Za kojom biste knjigom mogli posegnuti već sledeći put kada pomislite da „ne znate šta da čitate“? Možda baš onu koja govori o čudima prirode, konkretno o šumama. Peter Voleben napisao je takvu knjigu – nazvao ju je „Tajni život drveća“, a za naš portal o njoj je pisala Slađana Borić.

     

    „Pitanje: „Imaš li neku dragu knjigu koju bi preporučila na čitanje i drugim ljudima?“ nije dugo čekalo svoj odgovor. Odmah sam se setila knjige na koju sam sasvim slučajno naišla. „Tajni život drveća“ nemačkog pisca i šumarskog inženjera Petera Volebena – knjiga koja je toliko jednostavna, ali ta jednostavnost te navodi da posle čitanja dugo, dugo razmišljaš… Rado bih ovoj knjizi dala novo ime „Borba protiv savremenog načina života“.

     

    Neverovatne stvari se dešavaju u šumi! Da li ste znali da drveće međusobno komunicira, ljubazno se brine o svom potomstvu, o svojim starim i bolesnim susedima? Da li ste znali da drveće oseća i pamti? Uplovite u fascinante priče o nezamislivim i neverovatnim sposobnostima drveća. Veoma je impresivno gledati ova stvorenja iz sasvim nove perspektive.

     

    Knjiga koja ne proilazi iz fantastike ili fikcije, nego iz jednostavnosti življenja. Poseban utisak na mene je ostavila priča o bukvama, koje se međusobno pomažu kada osete da je susedno drvo u slabosti, putem korenja razmenjuju minerale, vlagu i ostale materije neophodne za opstanak. Ko ima mnogo, taj daje, a siromašni dobijaju pomoć. Jačina lanca meri se po njegovoj najslabijoj karici – možda je drveće izmislilo ovu staru zanatlijsku poslovicu. Pošto stablo to intuitivno zna, ono bezuslovno ispomaže drugo.

     

    Međutim, nakon čitanja, dugo sam se pitala da li je moguće da se ljudska osećanja mogu u potpunosti preneti na drveće. Verujem da smo i mi ranije više bili nalik drveću, nego nama samima trenutno, ali svakodnevica nas je navela da se okrenemo svako svome stablu.

     

    Ugledajmo se na drveće, naučimo ponovo biti jednostavni, nesebični i obzirni i prema sebi i prema drugima. Divno je raširiti krošnje i pustiti i ispreplitati korenje…“

     

    Priredila: Aleksandra Idvorjan

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

    Komentari 0

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Kultura

    Zrenjanin – srpska prestonica kulture 2025. godine

    Radna grupa za pripremu i sprovođenje programa "Prestonica kulture Srbije“ donela je predlog odluke, koji je prihvatila potpredsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković, da Zrenjanin bude […]