Glumac i reditelj Jovan Caran „postrojava mačke“ i uživa u bajkama (Foto)

Jovan Caran, ili Denis, kako ga zna većina Zrenjaninaca, poznati je glumac i reditelj Lutkarske scene Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“. Generacije mališana uživale su u njegovim glumačkim i rediteljskim bravurama.

Već više od mesec dana Caran je „zarobljen“ u svoja četiri zida koja, kako kaže, srećom idu uz dvorište. Iznenadio se kada smo ga pozvali da nam ispriča kako se oseća i kako mu prolazi vreme u izolaciji jer, kaže, ima važnijih i pozvanijih da pričaju o ovom vremenu, onih na prvoj liniji fronta.

– Trudim se da mi dan prođe što brže, odnosno da ga ispunim različitim poslovima. Uključen sam u pravljenje vizira za zdravstvene radnike, zajedno sa svojim drugarima iz grupe „Vizionari Zrenjanina“. Ali, ni tu se nisam naročito proslavio. Drugi su nabavljali materijal, kreirali, distribuirali… Pa čak i u tom poslu deblji kraj je izvukao moj 3D štampač koji je radeći od jutra do mraka štampao sedam držača dnevno – kaže za portal zrenjaninski.com Jovan Caran.

Denis ističe da ujutru prvo hrani svoje mačke, a nađe se i tuđih.

– To je prilika da sa mačkama uvežbam postrojavanje i strojevi korak – šali se naš sagovornik.

Zatim se bavi kulturom i obrazovanjem, a onda ide u radionicu. Ovo vreme iskoristio je za čitanje bajki iz edicije „Bajke naroda sveta“.

– Želim da uporedim iste bajke kod različitih naroda, to mi je plan odavno, a sad imam vremena. Neku literaturu čitam sa ekrana na ruskom jeziku. Mislim da bi se moja nastavnica zgranula kada bi mogla da vidi kako sam savladao ruski – ističe naš sagovornik.

Aktivan je i u radionici, gde radi svašta. Na 3D štampaču je odštampao deo kolena za nogu marionete. Sad mu trebaju delovi koje ne može da kupi, pa će to sačekati „oslobođenje“.

– Imam ko da mi kupi hleb, brašno i pivo, ali kako da mi neku kupi određeni zavrtanj ili metalni profil – napominje poznati zrenjaninski glumac i reditelj.

Fizičke vežbe u dvorištu

Takođe, u radionici pravi držač za cveće u obliku notne linije, sa sve violinskim ključem i notama. Vežba zavarivanje, a istovremeno pravi poklon za jednu dragu osobu.

– Posle podne idu fizičke vežbe. Prenosim u dvorištu cigle i  kamenčine od tačke A do tačke B, sa idejom na napravim ukrasnu bašticu. Još nisam odlučio gde neću na letovanje (Havaji, Polinezija, francuska rivijera…) i zato sad ravnim deo dvorišta za bazen. To mi dođe kao neki fitnes. Odustao sam od namere da se ošišam. Mislim da ne bih smeo sa tom novom frizurom da se pojavim u javnosti. Do kraja dana visim na internetu, a onda uveče gledam „Kill Bill“, kao da mi je prvi put – opisuje nam Caran svoju svakodnevnicu.

Za kraj, on našim čitaocima preporučuje da pogledaju insert iz predstave „Idu dani“.

– Mislim da taj insert najbolje ilustruje ovu situaciju – završava priču Jovan Caran – Denis.