Staze uz magistralu propadaju više od dve decenije: Stručnjak otkriva gde je napravljena greška
Na potezu od Dispanzera do raskrsnice Bulevara Milutina Milankovića i Ulice cara Dušana, korenje platana podiglo je asfalt i otežalo kretanje pešacima. Inženjer hortikulture Vojin Mraković kaže da izbor drveća nije bio pogrešan – greška je napravljena prilikom sadnje.
Podeli vest:
Pešačke staze uz glavnu gradsku magistralu u Zrenjaninu godinama su ispucale, izbrazdane i na pojedinim mestima znatno izdignute. Najizraženiji problem primećuje se na potezu od Dispanzera do raskrsnice Bulevara Milutina Milankovića i Ulice cara Dušana, gde je korenje platana na više mesta podiglo asfalt.
Takva površina otežava kretanje pešacima, posebno starijim i teže pokretnim građanima, ali i onima koji ovu deonicu koriste za trčanje i rekreaciju. Tokom padavina, u udubljenjima se zadržava voda i stvaraju velike bare, pa staza na pojedinim mestima postaje gotovo neprohodna.
PROČITAJTE JOŠ: Krošnje nestaju, građani negoduju: Šta se dešava sa drvećem u Zrenjaninu?
Problem traje duže od dve decenije, iako je u međuvremenu bilo pokušaja sanacije. Deo biciklističke staze između Ulice cara Dušana i Ulice dr Emila Gavrila obnovljen je 2022. godine, ali je pešačka staza uz drvored i dalje oštećena. Da li je uzrok sadašnjeg stanja pogrešan izbor vrste drveća ili način na koji su sadnice svojevremeno posađene, pitali smo Vojina Mrakovića, inženjera hortikulture u penziji, koji je početkom osamdesetih godina, u vreme formiranja drvoreda uz magistralu, radio u tadašnjoj Direkciji za izgradnju i uređenje grada.
Mraković objašnjava da je prilikom sadnje stabala na Bagljašu, gde je bio nadzorni organ, insistirao na tome da sadne jame budu duboke oko 70 centimetara.
– Čak i kada smo tokom kopanja nailazili na cigle, vadili smo ih kako bismo postigli potrebnu dubinu. Sadnice koje nisu bile posađene po tim pravilima, kao nadzorni organ sam uklanjao i zahtevao da se posao uradi ponovo. Dakle, nije svejedno na kojoj dubini će drvo biti posađeno – kaže Mraković.
Deonica prema Dispanzeru, dodaje, nije bila pod njegovim neposrednim nadzorom. Prema njegovom objašnjenju, upravo je nedovoljna dubina sadnih jama dovela do toga da se korenov sistem razvija neposredno ispod površine.
– Kada iskopate plitku rupu, korenje počinje da se širi u stranu. Pored sadnice nalazili su se šljunak i pesak korišćeni kao podloga za trotoare i staze. Koren ide tamo gde nailazi na najmanji otpor i gde ima vlage. Da su sadnice bile dublje posađene, žile ne bi krenule prema površini. Bar je tako već nekoliko hiljada godina… – kaže naš sagovornik.
Platani su bili odgovarajući izbor
Mraković je izričit da problem nije nastao zbog izbora platana. Za širok prostor uz jednu od najprometnijih gradskih saobraćajnica, drvo velikog habitusa koje može da obezbedi hlad bilo je, prema njegovim rečima, odgovarajuće rešenje.
– Moj projekat je podrazumevao sadnju platana. Na tako širokom prostoru ne možete zasaditi kuglasti bagrem ili neku sličnu vrstu. Platan je drvo koje može da se razvije i napravi hlad. Dakle, nije napravljena greška u izboru vrste, već u načinu sadnje – naglašava Mraković.
View this post on Instagram
Problem je, prema njegovim rečima, i ranije pokušavan da se sanira, ali intervencije nisu donele trajno rešenje. Tokom jedne od njih, početkom dvehiljaditih godina, uklonjen je deo asfalta, a korenje koje se pojavilo neposredno ispod staze isečeno je bez ugrožavanja stabilnosti stabala.
PROČITAJTE JOŠ: Stiglo novo upozorenje: Ako se ovo ne promeni, slede restrikcije vode u Zrenjaninu
Nakon toga asfalt je obnovljen i stanje je bilo znatno bolje približno deset godina. Međutim, korenje je nastavilo da raste i ponovo podiglo površinu staze.
Danas se na pojedinim delovima ove deonice mogu videti višestruke pukotine, udubljenja i velika ispupčenja. Uzrok problema, dakle, nije nepoznat, kao ni iskustvo prethodnih intervencija. U javnosti, međutim, za sada nema objavljenog roka za kompletnu obnovu pešačke staze uz drvored.
Podeli vest:
