Nijedno od mnogobrojnih obećanja u vezi sa gradskim jezerima nije ispunjeno

Na ideju o jezerima gradske vlasti su došle pre nekoliko decenija iz ogromne muke.

Naime, Begej je nekada tekao kroz centar, pa je posebno leti pravio velike probleme stanovnicima Male Amerike, ali i drugih delova grada. Reka je često „stajala“, voda je smrdela, a komarci se rojili. U danima visokog vodostaja, dešavalo se i da poplavi.

PROČITAJTE JOŠ: Ulična manifestacija „Putem zrenjaninskih vodnih apsurda“ 23. marta u Zrenjaninu

Rešenje za problem, koji uopšte nije bio mali, pronađeno je u kanalisanju reke i njenom skraćivanju. A kako centar ne bi ostao bez vode, odlučeno je da se umesto reke formiraju tri gradska jezera. Jedno bi služilo za sportove na vodi, drugo za kupanje i rekreaciju, a treće za sportski ribolov.

Od tri planirana, tadašnje vlasti uspele su, teško mukom, da formiraju dva. Treće nije izgrađeno ni do sada a, kako stvari stoji, i neće. Naime, kako je navedeno u poslednjim izmenama urbanističkih planova Male Amerike, na mestu gde bi trebalo da bude jezero, biće izgrađeno novo mini stambeno naselje. Umesto jezera, planirano je formiranje takozvane „javne površine sa dekorativnim vodnim elementima“.

A od dva postojeća, nijedno jezero nikada nije privedeno nameni.

Po principu – „što se grbo rodi, vreme ne ispravi“, jezera su formirana u jednom društveno-političkom poretku, a sad postoje u drugom. Imovinsko-pravni odnosi, odnosno šta je čije, nikada do kraja nije raščivijano. U socijalizmu nije bilo ni važno, a u ovome što sada živimo – bez toga nema ni ulaganja ni održavanja.

Prethodnih decenija, koliko ova gradska jezera postoje, nekoliko puta su menjala upravljače. Jedni su bili vlasnici vode, a drugi vlasnici obale.

Kada je „Begejska petlja“ izvučena iz sistema Javnog komunalnog preduzeća „Vodovod i kanalizacija“ i prebačena u nadležnost Ustanove „Rezervati prirode“, rečeno je da je to dobitna kombinacija.

Samo što nije.

Ustanovi koja, po svemu sudeći, nema dovoljno kapaciteta za sve o čemu treba da brine, jezera su negde na poslednjem mestu.

Iz godine u godinu, iz godišnjih programa rada se prepisuju iste rečenice – da će se, ukoliko se steknu finansijske mogućnosti, zameniti, ugraditi, reparirati… U međuvremenu, jezera propadaju, u uređenje obale, osim povremenog košenja, nije ulagano ni dinara, voda se povremeno osveži, a o privođenju nameni, odnosno kupanju i vodenim sportovima, više se i ne govori.

Kako danas izgledaju, ova jezera nisu na ponos gradu. Zbog svog izgleda izazivaju polemiku i jesu li nam uopšte potrebna.

PROČITAJTE JOŠ: Vodotoranj u samom srcu grada: Kontroverzna građevina koja nikada nije služila svrsi

Upućeniji, pak, tvrde da je ideja o njhovom formiranju mogla i uspeti da se u međuvremenu nisu desile razne revolucije, ratovi, sankcije i inflacije.

Možda je pravo pitanje zašto nijedna garnitura lokalne vlasti nije gradska jezera stavila na listu prioriteta i zašto nijedno od mnogobrojnih obećanja u vezi sa jezerima nije ispunjeno.