„Žitoprodukt“ hitno mora da osavremeni pogon pekare

„Žitoprodukt“ je jedno od malobrojnih velikih zrenjaninskih preduzeća čija privatizacija nije okončana do kraja. Iako je u stečaju, status mu je – “ni na nebu ni na zemlji”.

Već više od godinu dana, sudeći prema kvartalnim izveštajima koje Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika i Privrednom sudu u Zrenjaninu podnosi stečajni upravnik Dušan Lazić, on uz saglasnost Odbora poverilaca zahteva od Višeg suda u Beogradu da skine zabeležbu o zabrani raspolaganja i otuđenja imovinom „Žitoprodukta“. Bez skidanja zabrane, konačnog rešenja za „Žitoprodukt“ nema.

Da raspolaže imovinom zabranjeno je Đorđu Božiću, biznismenu iz Zemuna, koji je u jednom trenutku postao vlasnik „Žitoprodukta“. Zbog sumnjive privatizacije Božiću je privremeno stavljena zabrana raspolaganja imovinom. Do istine šta se dešavalo trebalo je da se dođe kroz sudski postupak koji se ni do danas nije dogodio. Dogod se ne ustanovi ko je pravi vlasnik „Žitoprodukta“, njegova sudbina se neće razrešiti.

Pre sedam godina, u pogone pekare ušla je slovenačka kompanija „Don Don“, s ciljem da od zakupca postane i vlasnik. Vlasnik nije postala, a može da se dogodi da više ne bude ni zakupac.

Stečajni upravnik Dušan Lazić zatražio je od Odbora poverilaca saglasnost za ozbiljnije ulaganje u pogon pekare, kako bi se pekara uredila po evropskim standardima. Tu saglasnost nije dobio, a kako sam kaže u poslednjem kvartalnom izveštaju, posledice nečinjenja odnosno neulaganja, osetiće se u narednom periodu.

Pekara po evropskim standardima za „Don Don“ bi značila nove poslove, pa se postavlja pitanje koliko će i zakupac u budućnosti biti zainteresovan za posao u pekari koja očigledno ne zadovoljava iole zahtevnije standarde.

Najverovatnije da zbog toga što pogoni „Žitoprodukta“ ne zadovoljavaju propisane evropske standarde, stanovnici Begejskog reda i Šajkaške ulice godinama se žale na buku, plevu i prašinu u vazduhu, koji stižu do njihovih dvorišta i kuća.