Oronula zgrada propale fabrike „Metalprogres“ i dalje zvrji prazna

Četiri godine nakon bankrotstva, nekadašnji pogoni zrenjaninske fabrike za proizvodnju alatnih mašina „Metalprogres“ izgledaju napušteno, ruinirano i neiskorišćeno.

„Metalprogres“ je bankrotirao krajem 2015. godine, a zahtev za pokretanje stečaja, koji se završio bankrotstvom, podnela je tadašnja Vojvođanska banka, kao najveći poverilac. Deo duga Vojvođanska banka je namirila preuzimanjem nekretnine u Miletićevoj ulici u Zrenjaninu. Vredna nekretnina na strateški dobrom mestu i dalje je u posedu banke. Istina, poslednjom promenom u katastru, sada se kao vlasnik vodi OTP banka, koja je u međuvremenu preuzela Vojvođansku.

„Metalprogres“, nekada ugledno banatsko preduzeće, bilo je u velikim problemima od 1997. godine kada je od 300 radnika bez posla preko noći ostalo njih 250. Alatne mašine, koje su stizale na strana tržišta, čak i u vreme sankcija, odjednom kao da nikome nisu bile potrebne. Na platnom spisku ostalo je tridesetak zaposlenih, koji su radili po potrebi. Uradili bi narudžbinu ili dve mesečno, što je bilo dovoljno za plate i troškove. Ipak, račun firme je bio u blokadi u poslednje tri godine, a u takvom stanju ih je držao najveći poverilac, praktično vlasnik – Vojvođanska banka.

Pitanja bez odgovora

Zašto se banka kao najveći poverilac odlučila da svoja potraživanja naplati ovim putem, teško je reći. Kao što se stručna javnost nije ozbiljnija bavila nestankom drugih značajnih preduzeća, tako se nije bavila ni ovim. Ali, ko se seća, a ponešto i zna, kaže da su problemi nastali kada Vojvođanska banka, kao većinski vlasnik „Metalprogresa“, u trenutku kad su otpisivani dugovi Londonskom i Pariskom klubu, a takve je imalo i ovo zrenjaninsko preduzeće, svom dužniku tu pogodnost nije htela da učini. S druge strane, nekontrolisani uvoz alatnih i poljoprivrednih mašina obesmislio je domaću proizvodnju.

Pročitajte još: Preduzetnici iz Žitišta koriste subvencije Službe za zapošljavanje

Oni radnici koji su ostali u firmi posle te 1997, koju svi upućeni spominju kao prelomnu u istoriji „Metalprogresa“, radili su u potpunoj tišini, verujući da će ih svi zaboraviti, pa i njihov najveći poverilac, i da će dočekati penziju na svojim radnim mestima. To se nije desilo, pa se stvarna istorija „Metalprogresa“ završila u Privrednom sudu i u kancelariji privatnog izvršitelja.