Nakon osam godina završen stečaj u Hemijskoj industriji „Luxol“
Usvajanjem završnog računa i završnog izveštaja stečajnog upravnika Milana Nićetina, okončan je stečaj u Hemijskoj industriji „Luxol“ iz Zrenjanina. Stečajni postupak je trajao bezmalo osam godina, s obzirom na to da je otvoren u novembru 2011. godine. Kada je stečaj otvoren, na spisku su bila 202 poverioca. Od njih, jedino je Komercijalna banka imala […]
Usvajanjem završnog računa i završnog izveštaja stečajnog upravnika Milana Nićetina, okončan je stečaj u Hemijskoj industriji „Luxol“ iz Zrenjanina. Stečajni postupak je trajao bezmalo osam godina, s obzirom na to da je otvoren u novembru 2011. godine.
Kada je stečaj otvoren, na spisku su bila 202 poverioca. Od njih, jedino je Komercijalna banka imala obezbeđeno potraživanje i naplatila 86,83 procenta od onoga što je potraživala. Banka je namirena od prodaje fabrike, odnosno građevinskog objekta, opreme, zaliha i žigova. Prodaja je obavljena prošle godine.
Za druge poverioce nije bilo para, pa su ostali kratkih rukava. Zaposleni koji jedno vreme nisu dobijali platu svoja potraživanja su naplatili iz Republičkog fonda solidarnosti. Isplaćeno im je ukupno 32,5 miliona dinara, na ime iznosa minimalne zarade.
Pročitajte još: Opet se prodaje „Jugoremedija“, ovog puta neposrednom pogodbom
Za svoj osmogodišnji rad stečajni upravnik dobio je nagradu od 3.683.296 dinara. Nadoknađeni su mu i troškovi u iznosu od 1,8 miliona dinara. Kako su pogoni „Luxola“ izdavani u zakup sve do momenta prodaje, iz tih prihoda plaćani su troškovi nastali u stečaju. Knjigovodstvena agencija za osam godina vođenja knjiga plaćena je 6,5 miliona dinara. Tarife Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika koštale su 1,6 miliona dinara, a sudski troškovi 600.000 dinara.
„Luxol“ osnovan davne 1884. godine
„Luxol“ je osnovan davne 1884. godine i šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bio je poznat kao proizvođač sapuna namenjenog specijalno Josipu Brozu Titu i njegovom maršalatu. Fabriku sa tradicijom u proizvodnji higijenskih preparata dugom blizu 130 godina početkom 2003. godine, za 650.000 evra, kupio je kontroverzni niški biznismen Jovica Stefanović Nini, isti čovek koji je tada uzeo i Fabriku lekova „Jugoremedija“. Kasnije se ispostavilo da je kupovina odrađena parama iz „Jugoremedije“, jer je nakon obaranja privatizacije te farmaceutske kompanije, 2007. godine, ona postala većinski vlasnik „Luxola“.
Od onda, nekada poznati proizvođač sapuna i šampona krenuo je u sunovrat. Nad fabrikom „Luxol“ stečaj je proglašen u novembru 2011. zbog blokade žiro računa u dužem vremenskom periodu. Kako niko od poverilaca nije predložio plan reorganizacije, polovinom 2012. je doneta odluka o bankrotu i rasprodaji imovine fabrike u cilju namirenja dugova od preko 300 miliona dinara. Do sada je u četiri navrata pokušana prodaja imovine, isprva po početnoj ceni od 343 miliona dinara, što je polovina od procenjene vrednosti fabrike, međutim ni tada nije bilo zainteresovanih kupaca.
Prošle godine, međutim, celokuopnu imovinu, računajući pogone i žigove, kupio je poznati zrenjaninski privrednik Dragan Raca, vlasnik preduzeća „Raca“, koji je u međuvremenu obnovio proizvodnju.
Za to sto su svi ostali bez para osim banke , treba nagraditi uspesnog stecajnog upravnika… aplauzom … u ciganskoj zemlji moraju svi biti cigani