Najčešće povrede na radu: Uzroci, prevencija i mere zaštite zaposlenih

Povrede na radu mogu nastati iz različitih razloga – zbog pada, nepravilnog podizanja tereta, korišćenja opreme, nebezbednog radnog prostora ili nedovoljne obučenosti zaposlenih.

Dobra procena rizika i odgovarajuće mere zaštite mogu značajno doprineti smanjenju broja povreda i stvaranju bezbednijeg radnog okruženja.

Koje su najčešće povrede na radu?

Vrsta povrede često zavisi od radnog mesta i prirode posla, ali se neke situacije ponavljaju u različitim delatnostima.

Padovi, proklizavanja i saplitanja

Padovi su jedan od čestih rizika na radnom mestu. Do njih može doći zbog mokrih ili neravnih podova, prepreka u prolazima, lošeg osvetljenja ili neadekvatno organizovanog radnog prostora.

U magacinima i proizvodnim halama dodatni problem mogu predstavljati roba ostavljena po prolazima, kablovi, ambalaža ili nepravilan raspored opreme. Zato prolazi treba da budu uredni, dovoljno široki i jasno označeni, dok se potencijalne opasnosti moraju uklanjati bez odlaganja.

Povrede pri podizanju i prenošenju tereta

Često podizanje i prenošenje tereta može značajno opteretiti telo, posebno kada se obavlja nepravilno ili bez odgovarajuće opreme. Takvo opterećenje može dovesti do istegnuća mišića, bolova u leđima i drugih povreda mišićno-koštanog sistema.

Jedno od praktičnih rešenja u magacinima i drugim prostorima gde se roba često pomera jesu magacinska kolica. Ona omogućavaju da se teret pomera bez potrebe da ga zaposleni nose u rukama, čime se može smanjiti fizičko opterećenje i rizik od povreda nastalih prilikom ručnog prenošenja.

Posekotine i ubodne povrede

Rad sa alatima, metalnim predmetima, staklom, oštrim delovima ambalaže ili mašinama nosi rizik od posekotina i ubodnih povreda.

Prevencija počinje pravilnim izborom i održavanjem alata, ali i obukom zaposlenih. U zavisnosti od vrste posla, neophodno je koristiti odgovarajuću ličnu zaštitnu opremu, poput zaštitnih rukavica, naočara ili zaštitne obuće.

Udarci i prignječenja

Udarci predmetima ili prignječenja mogu se dogoditi tokom skladištenja, proizvodnje, transporta i manipulacije robom. Poseban rizik postoji kada se teret ne skladišti pravilno ili kada zaposleni rade u prostoru sa nedovoljno mesta za bezbedno kretanje.

Pravilno slaganje robe, poštovanje nosivosti skladišne opreme i jasno definisane zone za kretanje ljudi i opreme predstavljaju važne mere prevencije.

Povrede povezane sa korišćenjem opreme za rad

Mašine, alati, transportna sredstva i druga oprema mogu biti izvor povreda ukoliko se koriste nepravilno, nisu adekvatno održavani ili zaposleni nisu obučeni za njihov bezbedan rad.

Zbog toga je važno da oprema bude odgovarajuća za posao koji se obavlja, redovno kontrolisana i korišćena u skladu sa predviđenom namenom. Ministarstvo nadležno za rad objavljuje relevantne propise, među kojima se nalazi i pravilnik koji uređuje preventivne mere pri korišćenju opreme za rad.

Kako sprečiti povrede na radu?

Prevencija povreda zahteva kombinaciju organizacionih, tehničkih i edukativnih mera. Nije dovoljno reagovati tek nakon što se nezgoda dogodi – potrebno je unapred prepoznati rizike i ukloniti ih ili ih svesti na najmanju moguću meru.

Najvažnije mere uključuju:

• procenu rizika na radnom mestu i u radnoj okolini;
• obuku zaposlenih za bezbedan rad;
• održavanje radnog prostora urednim i prohodnim;
• pravilno skladištenje robe i materijala;
• redovnu kontrolu i održavanje opreme;
• korišćenje odgovarajuće lične zaštitne opreme;
• pravilnu organizaciju transporta i manipulacije teretom;
• korišćenje pomoćnih sredstava za pomeranje i transport tereta.

Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini predstavlja jedan od važnih propisa u ovoj oblasti, jer procena rizika treba da bude osnova za definisanje odgovarajućih preventivnih mera.

Propisi kao osnova za bezbednije radno mesto

Bezbednost i zdravlje na radu u Srbiji uređeni su Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i brojnim podzakonskim aktima koji bliže definišu obaveze poslodavaca i mere zaštite zaposlenih. Propisi obuhvataju različite aspekte bezbednosti, od procene rizika i ručnog prenošenja tereta do bezbednog korišćenja opreme za rad i primene lične zaštitne opreme.

Za poslodavce, briga o bezbednosti ne treba da bude samo zakonska obaveza, već sastavni deo svakodnevne organizacije rada. Uređen i funkcionalan radni prostor, odgovarajuća obuka zaposlenih i izbor opreme koja olakšava obavljanje fizički zahtevnih poslova mogu značajno doprineti smanjenju rizika i stvaranju sigurnijih uslova za rad.