Bilo nekad, sad se pripoveda: Prisetili smo se nekih čuvenih proizvoda zrenjaninskih fabrika
Iako takozvana stara zrenjaninska industrija, sa retkim izuzecima, već odavno ne postoji, proizvodi po kojima su preduzeća iz našeg grada bila poznata utisnuta su u kolektivno sećanje.
Podeli vest:
Napravili smo izbor najpoznatijih proizvoda, kako prehrambene tako i tekstilne, drvne i metalske industrije, koji su slavu Zrenjanina pronosili ne samo u bivšoj Jugoslaviji nego i u celom svetu.
Kad se priča o dobrim napicima, od starijih retko ko neće spomenuti čuveni „Tut Gut“, bezalkoholno osvežavajuće piće na bazi slada, koje je proizvodila Zrenjaninska industrija piva.
Kad se spomene Industrija mesa BEK, mnogima su prva asocijacija legendarni mesni narezak i paštete – jetrena, čajna i sa paradajzom.
Lečili smo se, ne samo mi, lekovima iz „Jugoredemije“, i to „buskopanom“, „baralginom“, „niripanom“, „trentalom“, „kliacilom“, „runakom“…
Gotovo da nema stana ili kuće u bivšoj Jugoslaviji koja nije imala bar komad nameštaja koji je proizveden u fabrici nameštaja „Žarko Zrenjanin“. Najpoznatija garnitura svakako je „Ramona“, koja je u vreme proizvodnje bila nešto najsavremenije u tom trenutku.
Zaslađivali smo se bombonama koje je nekad proizvodio IPOK, čuvenom „Dekstrozom“ sa ukusom ananasa ili višnje. Možda nisu bile najlepše na svetu, ali su bile naše.
Iz „Luksola“ je stizao, za mnoge nenadmašan, „Top balzam“, a mnoge žene bile su lepše posle farbanja kose „Helentonom“.
Iz „Žitoprodukta“ su, kao apsolutna novost, stizale smrznute pite sa višnjama i jabukama, a prve kroasane proizvedene u Jugoslaviji, iz pekare „Žitoprodukta“, mogli smo da probamo u čuvenom „Dragstoru“.
Prostirali smo u kućama tepihe iz zrenjaninskog „Proletera“, a ti tepisi su stigli i do „Hajata“, „Interkontinentala“ i aviona JAT-a.
Nosili smo donji veš iz „Sloge“, pokrivali se jorganima iz „Slavice“ i kupali u kupaćim kostimima iz „Midera“.
Nosili smo najlon čarape „Etida“ i „Helena“ zrenjaninske Fabrike čarapa „Udarnik“, a sad ih kao muzejske primerke možemo kupiti na oglasima za prodaju i to po desetostruko većoj ceni nego što su koštale kad su napravljene.
Grejali su nas radijatori i čuvali poklopci za šahtove iz zrenjaninskog „Radijatora“.
Ništa više od ovoga ne možemo. Bilo nekad, sad se pripoveda.
Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu
Podeli vest:
Da i sve nam je to bilo dobro a onda smo sve to zamenuli stranim proizvodima. Uvek nam je tudje bolje.
Kakav domaćin(vlast) takva kuća (država).
Došli četnici na vlast i uništili za svoj račun privredni i finansijski sektor iz samoupravnog socijalizam, koji je bio po meri radnog čoveka, radnika nema, a pljačkaši novo kapitalistu nemaju više gde da slažu pokradeni, uz blagoslov države.
Svi gradovi i varošice u Banatu su sačuvale bar jedan svoj brend od pljačkaša tog vremena, jedino su Zrenjaninci sve svoje brendove upropastili, opljačkali i jeftino prodali, bez nade za ponovni oporavak.
Tako je bilo u cjeloj Srbiji.Jedan Svrljig,koji je nestao sada,imao je 0pocetkom 80th, visezaposlenih u industriji( ne u upravama) vise od broja stanovnika.Samo je iz Nisa nekoliko autobusa,vozilo svako jutro proizvodne radnike na posao.Ali je onda dosao novi „Mesija“- Milosevic i zagrmio na Gazimestanu u stilu,“ Vi ste nebeski narod.Rusite to i slusajte mene“..Sve je dalje historija.Ne sekirajte se, bice gire.
Neko sam s drugog kraja bivše države. Nismo jeli ništa iz Bek-a, niti cuclali dekstrozu, Udarnik znam po Prosinečkom. Nameštaj iz ZR prvi put čujem. Od svega znam samo za Helenton.
70% nabrojanog je tekstil koji je propao zbog zemalja Azije i 10x više zaposlenih od potrebnog. Sve u svemu ta industrija koju ste nabrojali je sem farmacije i prehrane 1/1 bila već solidni gubitaš i u ex-YU.
E ja počeo raditi u “ BEK“ 1986….pre vojske i nastavio dalje,bilo super,sad samo može da se pripoveda!!!
A tek sport:
Fk Proleter prva liga,fudbal
Kk Proleter prva liga, košarka,
OK Gik Banat prva liga, odbojka
Bk Banat prva liga, boks
Rk Proleter prva liga rukomet
Rk Proleter, prva liga rvanje.
Gde je danas nekadašnji grad sporta, pita li se ko?