VIDEO: Tri godine posle krađe – inicijativa da se u Zrenjaninu obnovi bista Svetozara Miletića
Od biste Svetozara Miletića, koja je više od dve decenije stajala u parku pored prostorija Mesne zajednice „Dolja – Crni šor“, od septembra 2023. godine ostao je samo postament. Savet mesne zajednice, njeni aktivisti i predstavnici više udruženja pokrenuli su inicijativu da se u godini u kojoj se obeležava 200 godina od Miletićevog rođenja izradi nova bista.
Podeli vest:
Mesna zajednica i šest udruženja obratili su se početkom decembra prošle godine gradonačelniku Zrenjanina, predsedniku Skupštine grada i Odboru za podizanje spomenika. Predložili su da bista Svetozara Miletića bude obnovljena tokom jubilarne 2026. godine, po mogućnosti do 28. avgusta, kada MZ „Dolja – Crni šor“ obeležava svoj dan.
Kako kaže aktivista ove mesne zajednice Gena Tornjanski, odgovor na dopis do danas nije stigao, ali se potpisnici i dalje nadaju odgovoru lokalne samouprave. U međuvremenu će pokušati da potreban novac obezbede sami, uz podršku privrednih subjekata kojima planiraju da se obrate.
PROČITAJTE JOŠ: Zrenjaninski biskup Mirko Štefković prisustvao komemoraciji žrtvama logora Knićanin
Originalni kalup nije sačuvan
Prvobitna bista postavljena je u parku pored objekta mesne zajednice 28. avgusta 2001. godine. Bila je rad Lorana Sretovića, akademskog vajara iz Zrenjanina, a njenu izradu pomogli su kompanija „Mlekoprodukt“ i kamenorezac Duško Santovac, koji je izradio i postavio postament. Bistu je svečano otkrio akademik Vasilije Krestić.
– Bista je bila tik uz objekat mesne zajednice i sve je bilo u redu do 21. septembra 2023. godine, kada je ukradena. Krađu smo prijavili policiji, ali bista nikada nije pronađena. Na tom mestu nismo imali video-nadzor, jer niko nije očekivao da bi tako nešto moglo da se dogodi – kaže Tornjanski.
Prema dve ponude koje su inicijatori dobili, izrada nove biste koštala bi između 3.500 i 4.000 evra. Cena bi bila znatno niža da je sačuvan originalni kalup, ali se sada čitav posao mora raditi iznova. Kako objašnjava Tornjanski, samo izrada novog kalupa čini približno polovinu ukupnog iznosa.
– Želimo da nova bista bude identična onoj koja je ukradena. Tražili smo i postavljanje video-nadzora kako se ista stvar ne bi ponovila. Onaj ko je bistu ukrao verovatno nije mogao mnogo da dobije za samu bronzu, ali je napravio veliku štetu – navodi naš sagovornik.
Sedam potpisnika inicijative
Dopis su potpisali MZ „Dolja – Crni šor“, Srpski državotvorni pokret „Svetozar Miletić“, Udruženje „Svetosavlje“, Udruženje članova i prijatelja Matice srpske, Udruženje prijatelja manastira Hilandar, Udruženje „Petrovgrad“ i Društvo srpsko-ruskog prijateljstva.
U dokumentu upućenom gradskim čelnicima i Odboru za podizanje spomenika istaknuto je da bi obnavljanje biste u godini velikog jubileja predstavljalo način da se sačuva sećanje na političko i društveno delovanje Svetozara Miletića.
– Ta bista je bila jedan od simbola naše mesne zajednice. Verovatno smo među retkima koji su sami inicirali postavljanje biste, jer to uglavnom rade lokalne samouprave. Mislim da građani nisu dovoljno upoznati sa značajem i delom Svetozara Miletića, a njegovu ulogu treba posmatrati u istorijskom kontekstu – smatra Tornjanski.
Veza Svetozara Miletića sa Zrenjaninom
Svetozar Miletić rođen je 22. februara 1826. godine u Mošorinu. Bio je advokat, novinar, političar i jedan od najznačajnijih političkih predstavnika Srba u Habzburškoj monarhiji. Dva puta je biran za gradonačelnika Novog Sada, bio je narodni poslanik i jedan od osnivača Srpske narodne slobodoumne stranke.
Milan Zečar iz Srpskog državotvornog pokreta „Svetozar Miletić“ nedavno je rekao da je Miletićev značaj posebno veliki za prostor Vojvodine i Banata.
– Svetozar Miletić pripada najvećim ličnostima srpskog naroda, a za ovaj prostor panonske ravnice smatram ga najznačajnijim. Čitav život proveo je u borbi za prava srpskog naroda u Austrougarskoj monarhiji. Iako nije dočekao ostvarenje ciljeva za koje se borio, postavio je temelje političkog organizovanja Srba na ovim prostorima – kaže Zečar.
Najznačajnija veza Miletića sa tadašnjim Velikim Bečkerekom jeste Bečkerečki program. On je usvojen 1869. godine na stranačkoj konferenciji održanoj u zgradi tadašnje opštine Veliki Bečkerek. Tim političkim dokumentom utvrđena su osnovna načela delovanja Srpske narodne slobodoumne stranke i srpskog nacionalnog pokreta u tadašnjoj Južnoj Ugarskoj.
Zečar podseća i na Miletićevu saradnju sa znamenitim ljudima iz Banata, među kojima su bili Aleksandar Sandić, pravnik i književnik rođen u Velikom Bečkereku, kao i Maksim i Jovan Jakšić, braća slikara i pesnika Đure Jakšića.
Miletićevo ime nosi i jedna od nekadašnjih glavnih gradskih saobraćajnica, Miletićeva ulica, koja prolazi kroz naselje Dolja – Crni šor.
Želja potpisnika inicijative jeste da nova bista bude postavljena do ovogodišnje Velike Gospojine. Ukoliko bi taj plan bio ostvaren, Miletićeva bista bila bi vraćena na isto mesto tačno četvrt veka nakon što je prvobitna otkrivena. Za sada, međutim, u parku pored mesne zajednice i dalje stoji samo prazan postament.
Podeli vest:
