U Zrenjaninu 2025. nije zaključeno nijedno usvojenje, osam porodica prošlo procenu podobnosti

Iako se u javnosti usvojenje često posmatra iz ugla odraslih koji žele da postanu roditelji, iz Centra za socijalni rad Zrenjanin naglašavaju da je suština postupka drugačija: ne traži se dete za usvojitelje, već se za konkretno dete, za koje je utvrđeno da je usvojenje u njegovom najboljem interesu, bira najpodobnija porodica.

– Centar ne traži dete za usvojitelje, već se za konkretno dete za koje se utvrdi da je usvojenje u njegovom najboljem interesu, vrši izbor najpodobnijih usvojitelja – objašnjava za portal zrenjaninski.com Olivera Lisica iz Centra za socijalni rad Zrenjanin.

PROČITAJTE JOŠ: Zrenjanin nije Prestonica mladih Republike Srbije: Titula otišla u drugi grad

Postupak usvojenja započinje podnošenjem zahteva nadležnom centru za socijalni rad, prema mestu prebivališta budućih usvojitelja. Nakon toga sledi prikupljanje dokumentacije i stručna procena, kao i utvrđivanje podobnosti potencijalnih usvojitelja. Lica koja ispune uslove, upisuju se u Jedinstveni lični registar usvojenja.

– Procena podobnosti nije formalnost, već sveobuhvatan postupak koji sprovodi stručni tim Centra. Sagledavaju se psihološka i emocionalna spremnost za roditeljstvo, stabilnost partnerskih i porodičnih odnosa, zdravstveno stanje, uslovi stanovanja, socijalna podrška, motivacija za usvojenje i kapacitet budućih usvojitelja da odgovore na potrebe deteta. Materijalni uslovi su važni, ali nisu jedini niti presudni kriterijum – navodi Lisica.

Ko može da usvoji dete i šta se procenjuje

Usvojitelj može biti osoba za koju je utvrđeno da poseduje lična svojstva na osnovu kojih se može zaključiti da će roditeljsko pravo vršiti u najboljem interesu deteta. Zakon predviđa i određene smetnje za usvojenje, poput lišenja roditeljskog prava ili određenih krivičnih osuda.

– Prema Porodičnom zakonu, dete mogu zajedno usvojiti supružnici ili vanbračni partneri. Izuzetno, dete može usvojiti i pojedinac, ali samo u zakonom predviđenim situacijama i uz ispunjenje posebnih uslova. Važno je istaći i da, kada govorimo o propisanoj starosnoj razlici između usvojitelja i deteta, ona ne može biti manja od 18, niti veća od 45 godina, s tim što zakon predviđa mogućnost izuzetka kada je to u najboljem interesu deteta – kaže naša sagovornica.

Budući usvojitelji prolaze i obaveznu pripremu. Cilj programa pripreme je da ih upozna sa specifičnostima usvojiteljskog roditeljstva, razvojnim potrebama dece, značajem identiteta deteta i izazovima koji se mogu javiti nakon zasnivanja usvojenja.

Ne postoji jedinstven rok za usvojenje

– Tokom postupka budući usvojitelji mogu izneti svoja očekivanja i spremnost u pogledu određenih karakteristika deteta, uključujući uzrast, pol i zdravstveno stanje. Ipak, konačna odluka uvek se donosi vodeći računa o najboljem interesu deteta. Kada je u pitanju trajanje samog postupka usvojenja, ne postoji jedinstven rok u kome se usvojenje realizuje. Trajanje postupka zavisi od više faktora, pre svega od karakteristika dece za koju se traži usvojiteljska porodica, ali i od spremnosti potencijalnih usvojitelja da prihvate određene karakteristike deteta. Vreme čekanja može značajno varirati od slučaja do slučaja – kaže Olivera Lisica.

Pre usvojenja, organizuje se period međusobnog upoznavanja i prilagođavanja deteta i potencijalnih usvojitelja. Njegovo trajanje zavisi od uzrasta deteta, njegovih potreba i procene stručnog tima. U tom periodu prati se razvoj odnosa i procenjuje da li je formirana stabilna i podržavajuća veza.

Kada se usvojenje zasnuje, ono predstavlja trajan oblik porodičnopravne zaštite. Usvojeno dete stiče isti pravni položaj kao biološko dete usvojitelja.

– Nakon zasnivanja usvojenja, Centar po pravilu nema ulogu stalnog nadzora, ali porodice mogu koristiti savetodavnu i stručnu podršku ukoliko za tim postoji potreba – naglašava Lisica.

Najčešće zablude o usvojenju dece

Jedna od čestih zabluda jeste da je za usvojenje presudan materijalni status. Iz Centra navode da se građani često pogrešno oslanjaju i na predstavu da se deca usvajaju po redosledu prijavljivanja ili da budući usvojitelji mogu da „izaberu“ dete.

– U stvarnosti, svaka odluka donosi se isključivo u skladu sa najboljim interesom konkretnog deteta – ističe Olivera Lisica na kraju razgovora.

PROČITAJTE JOŠ: Da li je među njima neko iz Zrenjanina? Otvoren konkurs za 100 najuspešnijih mladih ljudi

Građani često mešaju i usvojenje sa hraniteljstvom, iako su u pitanju dva različita oblika zaštite deteta koji imaju različitu svrhu. Usvojenjem se trajno zasniva roditeljski odnos i dete postaje član porodice usvojitelja, sa svim pravima i obavezama koje iz toga proizilaze.

Hraniteljstvo je, s druge strane, oblik privremene zaštite deteta kada ono ne može da živi u svojoj biološkoj porodici. U tom slučaju ne menja se pravni status deteta, niti se zasniva roditeljski odnos kao kod usvojenja.