TOMA GODINAMA BRINE O ČISTOĆI GLAVNE GRADSKE ULICE
ZRENJANIN – Tomislav Gardinovački održava čistoću glavne zrenjaninske ulice poslednjih deset godina. Možda i koju godinu više. Brine se da na glavnoj gradskoj štrafti nema papirića, najlonskih kesa, pikavaca, a bogme i onoga što ostaje iza kućnih ljubimaca, čiji vlasnici baš ne vode previše računa o tome. – Radio sam u fabrici tepiha „Proleter“ više […]
ZRENJANIN – Tomislav Gardinovački održava čistoću glavne zrenjaninske ulice poslednjih deset godina. Možda i koju godinu više. Brine se da na glavnoj gradskoj štrafti nema papirića, najlonskih kesa, pikavaca, a bogme i onoga što ostaje iza kućnih ljubimaca, čiji vlasnici baš ne vode previše računa o tome.
– Radio sam u fabrici tepiha „Proleter“ više od dve decenije, radio vredno i predano, i kad je ona propala odjednom sam ostao bez ičega – priča Toma za portal zrenjaninski.com. – Kad sam se ponovo zaposlio, kao da mi je sunce sinulo. Volim svoj posao, nije mi teško. I na plus 40, i na minus 10 i 20 stepeni, ja sam na ulici. Ono što mi teško pada jeste kad vidim kako ljudi ne vode računa o svom gradu. Kao da ga ne vole. Kad vidim da pored kante neko baci papirić, ili da pored pepeljara kojih stvarno ima dovoljno, zaposleni u radnjama ili bankama gase pikavce u žardinjere, bukvalno mi pozli. Imam telefon, pa stalno fotografišem, mislim postideću ih bar tako. Al’ ne vredi. Teško mi pada uništavanje mobilijara, pa jedva dobijemo nešto novo, zar ne bi bilo lepo da što duže traje, priča Toma.
Toma će dogodine u zasluženu penziju. S jedne strane joj se raduje, naradio se bogami u životu i ništa od toga nije bilo lako ni u kancelariji, a s druge strane nedostajaće mu, kaže, centar i glavna ulica i dobri ljudi koje svakodnevno sreće i kojih je, veli on, srećom više nego onih drugih.