SPC danas slavi Spasovdan: Veruje se da ovaj običaj donosi sreću cele godine

Spasovdan se praznuje uvek u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova.

U narodu je praznik Vaznesenja Gospodnjeg poznatiji kao Spasovdan, a koliki mu je značaj oduvek narod davao vidi se po tome što je najveći istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države, čuveni Dušanov zakonik, obnarodovan na Spasovdan 1349, a dopunjen takođe na Spasovdan 1354. godine.

PROČITAJTE JOŠ: Briga o starima postaje ozbiljan problem: Potražnja za stručnom negom sve veća

Prema narodnim verovanjima, ovo je najsrećniji dan u godini za započinjanje novih poslova i dan kad se „razbijao maler“. Iako je Spasovdan u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovom, naši stari su verovali da bi na praznik trebalo započeti posao koji vam ranije nije polazio za rukom da bi se „sreća okrenula“.

Naši stari verovali su i da bi na Spasovdan trebalo ustati rano – tako se dočekivao dan spasenja roda ljudskog.

Posle uobičajenih jutarnjih molitvi, svako od ukućana trebalo je da napravi makar po jedan krstić od leskovih grančica koji bi namenio za čuvanje kuće, obora sa stokom, njive, dvorišta, svuda gde je bila potrebna zaštita od zlih sila.

Verovalo se da krstić napravljen od grančica leske u ranu zoru na Spasovdan donosi sreću svakome ko ga napravi i štiti ga od loših energija u narednih godinu dana. Leskove grančice nisu birane slučajno. Naime, naši preci su verovali da ovo drvo ima čudotvorne moći i da može da ispuni želje, otera đavole i prizove sreću i blagostanje.

Jagode su, prema običaju, bile prva namirnica koja se iznosila na trpezu za Spasovdan. Verovalo se da ovo sočno i slatko voće simbolizuje sreću i berićet tokom cele godine, pa se zato prvo i jelo. Potom se iznosi spasovdanska cicvara, jelo na bazi mleka, sira, kajmaka i kukuruznog brašna.

Postoje i stvari koje je bolje izbegavati, da ne biste „privukli“ nesreću. Ne rade se danas teški poslovi, u znak poštovanja prema velikom prazniku koji, prema narodnom verovanju, može da spase kuću od nevolje, a decu od bolesti.

PROČITAJTE JOŠ: Ova bolest često se otkrije prekasno: U nedelju besplatni pregledi u bolnici

Prema običajima, danas se muškarci ne briju, žene se ne umivaju, a deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine.

Osim kao stočarski i ratarski praznik, slavi se i kao krsna slava, ali i zavetina za čitavo selo.