Briga o starima postaje ozbiljan problem: Potražnja za stručnom negom sve veća

Prema podacima Popisa 2022. godine, više od petine stanovništva Srbije starije je od 65 godina, dok je u Vojvodini u toj starosnoj grupi 21,66 odsto stanovnika. Istovremeno, veliki broj radno sposobnih ljudi radi dugo, često i više poslova, brine o deci, domaćinstvu i starijim roditeljima, pa se pitanje nege u kući sve češće ne postavlja kao izbor, već kao nužnost.

U takvim okolnostima posebno ranjivi postaju stariji, slabo pokretni, nepokretni i oni koji su zbog bolesti, povrede ili opšte nemoći zavisni od tuđe pomoći. Briga o njima najčešće prvo ostaje na porodici. Međutim, porodica često nema ni dovoljno vremena, fizičke snage, ni stručnog znanja da svakodnevno odgovori na sve potrebe osobe kojoj je potrebna nega.

PROČITAJTE JOŠ: Saborni čin u Tarašu: Po drugi put se organizuje grupno krštenje meštana

O ovoj temi razgovarali smo sa Mirjanom Jakšić Granić i Aleksandrom Granićem, vlasnicima privatne firme „Iskra“ iz Zrenjanina, licencirane za pružanje usluge „pomoć u kući“. Njihov tim čine menadžer, laboratorijski tehničar, negovateljice i socijalni radnik, a motiv za pokretanje ove usluge pronašli su, kažu, u sopstvenom porodičnom iskustvu.

– Imali smo potrebu da angažujemo nekoga ko bi nama, kao članovima porodice, pomogao da vodimo adekvatnu brigu o roditeljima. Tada smo došli na ideju da bi ovakva usluga bila potrebna, jer smatramo da je ova vrsta pomoći deficitarna u gradu, a državne ustanove nemaju dovoljno kapaciteta da pokriju ceo teren. I iz svoje okoline čuli smo komentare da je ideja dobra i da će sigurno biti sve više potrebe za ovakvom uslugom – kaže Aleksandar Granić.

Prema njegovim rečima, utisak je da je potražnja za pomoći u kući veća od ponude.

– Tu smo videli prostor. Dobili smo licencu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i tada počeli da radimo. Najčešće nas zovu deca čiji roditelji više nisu u mogućnosti da se, privremeno ili trajno, samostalno brinu o sebi. Korisnicima mnogo znači to što je naša terenska služba dostupna od 7 do 22 časa – dodaje Granić.

Pomoć u kući namenjena je pre svega starijim i odraslim slabo pokretnim osobama, kao i onima koji su fizički nemoćni i zavise od tuđe pomoći. Korisnici, međutim, ne moraju biti samo stariji. To mogu biti i radno sposobni ljudi koji su, zbog povrede, operacije ili bolesti, privremeno onemogućeni da se samostalno kreću i funkcionišu bez pomoći druge osobe.

– Pre svega pružamo uslugu nege u domu korisnika. To podrazumeva brigu o ličnoj higijeni, presvlačenje, kupanje, brijanje, hranjenje, ali i higijenu prostora oko korisnika, pripremu jednostavnijih obroka, nabavku hrane i potrepština. Imamo i uslugu laboratorijskog tehničara, pa ukoliko je potrebno vađenje krvi, možemo i to da obezbedimo – objašnjava Aleksandar Granić.

Usluga je, dodaje, koncipirana tako da se prilagodi stvarnim potrebama korisnika.

– Ukoliko postoji potreba, negovateljice mogu da dođu i dva puta dnevno, pre podne i popodne. To je najčešće slučaj kod ležećih pacijenata – navodi Granić.

Mirjana Jakšić Granić ističe da su situacije u kojima član porodice postane nemoćan najpre emotivno teške, ali da se vrlo brzo pokaže i koliko je fizičkog napora potrebno da bi se takva osoba negovala.

PROČITAJTE JOŠ: Koje promene na mladežima treba da vas zabrinu, a koje su potpuno bezazlene?

– I iz ličnog iskustva i iz posla kojim se bavim kao radnik u zdravstvu, vrlo sam svesna koliko su te situacije stresne za porodicu. Ključno je i to koliko je fizičkog napora potrebno da se neko neguje. To je vrlo iscrpljujuće i zahteva mnogo odricanja da bi se osoba kojoj je pomoć potrebna adekvatno zbrinula. Porodice često pokušavaju same da organizuju brigu, ali to dugoročno nije uvek održivo. Radno sposobni ljudi, čak i kada imaju vremena, fizički se iscrpe. Njihovo angažovanje može da traje neko vreme, ali ne može da traje bezgranično. Takođe, porodica ne može uvek biti stručna u meri u kojoj su to obučene negovateljice. Ležeće pacijente, na primer, treba presvući i promeniti posteljinu, ali tako da se to uradi uz minimalan napor za pacijenta – objašnjava ona.

Cilj im je, dodaju, da u budućnosti, pored Zrenjanina, Aradca i Mužlje, obuhvate i sela, kao i da pojačaju tim medicinskim sestrama koje će moći da pruže i medicinsku pomoć.