Prava na okupljanje i udruživanje elementarna su građanska prava

Prava na okupljanje i udruživanje elementarna su građanska prava.

Pravo na mirno okupljanje građana garantovano je Ustavom Srbije. Kao i svako pravo, i pravo na okupljanje podrazumeva i određene obaveze.

Prema važećem zakonu, mirna okupljanja mogu da budu spontana ili prijavljena, odnosno organizovana.

PROČITAJTE JOŠ: Građanski preokret dodelio zahvalnice pojedincima i organizacijama

Spontana mirna okupljanja predstavljaju neposrednu reakciju na određeni događaj.

Nemaju organizatora, mogu da se održe u bilo koje doba dana i noći, na otvorenom ili u zatvorenom prostoru.

Organizovana okupljanja podrzumevaju da je za okupljanje postojao javni poziv. Za ovu vrstu okupljanja postoje pravila. Organizovana okupljanja moraju biti prijavljena i to najmanje pet dana pred održavanja, a mogu se održati između 6 i 24 sata.

Organizator je dužan da vodi, nadzire, organizuje i usmerava rad redara čiji je zadatak da sprečavaju bilo kakvo izbijanje nasilja i nedolično ponašanje učesnika, da se obezbedi propuštanje vozila Hitne pomoći, policije i vatrogasnih kola, da postupi po naređenju nadležnog organa i prekine okupljanje i o tome obavesti učesnike, ako je nastupila neposredna opasnost za bezbednost ljudi i imovine kao i da o tome odmah obavesti policiju. 

Zakon dozvoljava i okupljanje u pokretu (šetnje), ali trasa kretanja i zaustavljanje ne sme da obuhvata prostore kao što su: zdravstvene ustanove, škole, predškolske ustanove, objekti značajni za odbranu zemlje, određeni infrastrukturni objekti…

Pravo na udruživanje takođe je pravo zagarantovano ustavom i zakonom.

Pod udruženjem zakon podrazumeva dobrovoljnu i nevladinu nedobitnu organizaciju, zasnovanu na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica i osnovanu radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom.

Na političke stranke, sindikate, udruženja organizovana radi obavljanja određenih delatnosti u cilju sticanja dobiti, sportske organizacije i udruženja, crkve i verske zajednice, spontana privremena povezivanja više lica i druga udruženja čiji je rad uređen posebnim zakonom, odredbe ovog zakona shodno se primenjuju u pitanjima koja nisu uređena tim posebnim zakonom.

Udruženje se osniva i organizuje slobodno i samostalno je u ostvarivanju svojih ciljeva.

Ciljevi i delovanje udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao i polu, rodu, fizičkim, psihičkim ili drugim karakteristikama i sposobnostima.

Udruženje može sticati imovinu od članarine, dobrovoljnih priloga, donacija i poklona (u novcu ili naturi), finansijskih subvencija, ostavina, kamata na uloge, zakupnine, dividendi i na drugi zakonom dozvoljeni način.

Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

Fizička i pravna lica koja daju priloge i poklone udruženjima mogu biti oslobođena odgovarajućih poreskih obaveza u skladu sa zakonom kojim se uvodi odgovarajući javni prihod.

Iako su ova dva osnovna ljudska i građanska prava garantovana Ustavom i zakonima, to ne znači da ne postoje tendencije njihovog ograničavanja.

Upravo iz tog razloga, Građanski preokret iz Zrenjanina je prethodnih meseci organizovao akcije čiji je cilj bila reafirmacija dva elementarna prava – na okupljanje i udruživanje.

Više o aktivnostima Građanskog preokreta možete PROČITATI OVDE.