NA DANAŠNJI DAN IVO ANDRIĆ DOBIO NOBELOVU NAGRADU

Redakcija BKTVNews za vas je izdvojila najzanimljivije činjenice i događaje koji su se dogodili na današnji dan!

IVO ANDRIĆ DOBIO NOBELOVU NAGRADU

Srpski pisac Ivo Andrić dobio je, na današnji dan 1961. godine, Nobelovu nagradu za književnost, za roman „Na Drini ćuprija“, kao i za sveukupan njegov književni rad. Na vest o dodeli nagrade Andrić je izjavio: „Nobelovu nagradu smatram kao izuzetno priznanje za celokupnu književnost moje zemlje“.

U trci za prestižno svetsko priznanje, u najužem izboru tada su se, pored Andrića, nalazili i engleski pisci Lorens Darel i Grem Grin, Amerikanac Džon Štajnbek i Italijan Alberto Moravija. Nagrada mu je dodeljena u Stokholmu 10. decembra 1961. na prigodnoj svečanosti, pred čak 700 zvanica, u dvorani Koncertne palate Švedske kraljevske akademije.

– Pripovedač i njegovo delo ne služe ničemu ako na jedan ili na drugi način ne služe čoveku i čovečnosti – rekao je, između ostalog, Ivo Andrić, prilikom primanja Nobelove nagrade.

Andrić je doktorsku disertaciju odbranio na Univerzitetu u Gracu, 1924. godine. Bio je vrlo istaknuti diplomata Kraljevine Jugoslavije, na poslovima u konzulatima u Marseju, Madridu, Berlinu, Parizu. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti.

ROĐEN MILOŠ CRNJANSKI

Srpski pisac Miloš Crnjanski rođen je na današnji dan 1893. godine. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Školovao se i u Beču i Parizu. Osim književnog rada bavio se profesurom, žurnalistikom, a od 1928. zaposlen je u Pres birou vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije Jugoslavije).

Većinom se nalazio pri diplomatskim predstavništvima na strani. Drugi svetski rat ga je zatekao u Rimu, odakle se preko Lisabona zaputio u London. Iz emigracije se vratio u otadžbinu 1965. U romanu „Seobe“, čiji je prvi deo napisao 1929. a drugi 1962. opisivao je tragično rasejanje Srba na širokim prostorima Srednje Evrope i Južne Rusije. Delo je nastalo na realnim istorijskim osnovama.

Njegova poetska ostvarenja smatraju se neprevaziđenim. Ostala dela: romani „Dnevnik o Čarnojeviću“, „Kap španske krvi“, „Kod Hiperborejca“, „Roman o Londonu“, pesme „Lirika Itake“, „Lament nad Beogradom“, novela „Priča o muškom“, drame „Maska“, „Konak“, „Nikola Tesla“, putopisi „Ljubav u Toskani“, „Knjiga o Nemačkoj“, „Naša nebesa“, „Naše plaže na Jadranu“, „Boka Kotorska“. Po povratku u Beograd objavio je „Embahade“.

U ŽENEVI OSNOVAN CRVENI KRST

U Ženevi je, 1863. godine počela četvorodnevna međunarodna konferencija 14 zemalja na kojoj je osnovan Crveni krst i objavljeni principi koji su 1864. poslužili kao osnova za usvajanje Ženevske konvencije o zaštiti žrtava rata.

Ženevska konvencija sastoji se od četiri sporazuma, koji se uglavnom odnose na postupak prema neborbenom osoblju i ratnim zarobljenicima.

PRE 170 GODINA OSNOVAN MUZEJ VOJVODINE

Na današnji dan, 1847. godine, pri Matici srpskoj u Pešti osnovana je Srpska narodna zbirka Muzeum, današnji Muzej Vojvodine.

U „Letopisu Matice srpske“, daleke 1825. godine, rodila se ideja o potrebi osnivanja muzejske zbirke. Ideja je pretočena u stvarnost 26. oktobra 1847. godine, kada je doneta odluka o osnivanju Srpske narodne zbirke ili Muzeuma „gde će se čuvati sve starine i znamenitosti“. Želja osnivača bila je da Muzeum postane „ogledalo života našega naroda u krajevima u kojima on živi“.

Prva muzejska zbirka nastala je iz bogate zaostavštine Save Tekelije, a posle višedecenijskog predanog rada, ova zbirka je prerasla u Muzej Matice srpske, koji je otvoren 9. jula 1933. godine.

Muzej Vojvodine je danas organizaciono razgranata ustanova, sa bogatim muzejskim fondom koji broji oko 400.000 predmeta i bibliotečkim fondom sa preko 50.000 publikacija.

UMRO PIONIR AVIJACIJE IGOR IVANOVIČ SIKORSKI

Rusko-američki konstruktor aviona i helikoptera Igor Ivanovič Sikorski, jedan od najznačajnijih pionira avijacije, koji je helikopter konstruisao još 1908. a 1913. prvi izgradio avion s više motora, umro je 26. oktobra 1972. godine.

Njegove velike letelice su ga proslavile u Prvom svetskom ratu, posebno avion „Ilja Muromec“ s četiri motora po 55 konjskih snaga.

Posle emigriranja u SAD nastavio je da konstruiše višemotorne avione za interkontinentalne letove, a izradi helikoptera se vratio 1939. usavršavajući ih tokom Drugog svetskog rata i kasnije.

NAPOMENA: Ovaj tekst objavljujemo u sklopu saradnje između portala BKTVnews i informativnog portala zrenjaninski.com