Kolagen ne može da stvori novu hrskavicu: Dr Petar Surla objašnjava šta suplementi zaista mogu

Može li suplement zaista da oporavi oboleli zglob ili su očekivanja koja stvaraju reklamne kampanje veća od njegovih stvarnih mogućnosti?

– Kolagen ne može da izleči oboleli zglob, ali može da pomogne – kaže za portal zrenjaninski.com dr Petar Surla, specijalista ortopedske hirurgije i traumatologije Opšte bolnice „Đorđe Joanović“ Zrenjanin.

PROČITAJTE JOŠ: Počela vakcinacija protiv gripa, evo kome se posebno preporučuje

Kako objašnjava, kolagen može da bude jedno od pomoćnih sredstava kod artroze i drugih degenerativnih promena zglobova. Konkretno, da uspori proces trošenja hrskavice i da kod dela pacijenata doprinese ublažavanju određenih tegoba.

– Kako život odmiče, tako se troše i zglobovi. Kolagen može da pomogne da se bol smanji i poveća pokretljivost obolelog zgloba, ali nije sve u kolagenu. Suplementacija je samo jedan deo pristupa koji obuhvata fizičku aktivnost, korekciju telesne mase, fizikalne tretmane i ukoliko postoji – primarnu terapiju prepisanu od strane lekara – navodi dr Surla.

Istraživanja pokazuju korist, ali kolagen nije lek za artrozu

Glukozamin je dugo bio jedan od najčešće preporučivanih suplemenata osobama koje imaju tegobe sa zglobovima, dok se poslednjih godina sve više istražuje dejstvo različitih preparata kolagena.

Meta-analiza objavljena 2025. godine, koja je obuhvatila 11 randomizovanih kliničkih istraživanja i ukupno 870 osoba sa artrozom kolena, pokazala je da oralni preparati kolagena mogu da doprinesu smanjenju bola i poboljšanju funkcije zgloba.

To, međutim, ne znači da je nauka donela konačnu presudu u korist jednog suplementa, niti da preparati kolagena mogu da zamene standardno lečenje.

Najvažnije ograničenje, naglašava dr Surla, jeste to što kolagen ne može da vrati već izgubljenu hrskavicu.

– Ljudi često misle da uzimanjem kolagena može da se stvori nova hrskavica. To je malo verovatno. Kolagen kao suplement deluje na drugačiji način i zato je važno da pacijenti znaju da nije svaki kolagen isti, niti svaki preparat ima isti način dejstva. Vrlo važno kod uzimanja kolagena je koji tip kolagena uzimamo, koliku dozu i koliko dugo traje ta suplementacija – kaže naš sagovornik.

Nije svaki kolagen isti

U ljudskom organizmu postoji više različitih tipova kolagena. Za ortopediju su posebno značajni tipovi 1, 2 i 3, dok je kolagen tipa 2 najviše povezan sa hijalinom hrskavicom koja prekriva zglobne površine.

Među preparatima namenjenim zglobovima dr Surla izdvaja dve osnovne grupe: hidrolizovani i nedenaturisani kolagen.

Hidrolizovani kolagen razložen je na manje peptide i aminokiseline koje organizam može da koristi kao gradivne elemente odnosno blokove. Najčešće se dobija iz goveđih, svinjskih ili ribljih izvora. Goveđi i svinjski kolagen uglavnom sadrže tipove 1 i 3, dok je riblji pretežno izvor kolagena tipa 1. Upravo su ovi tipovi kolagena najzastupljeniji u vidu suplemenata na tržištu.

Nedenaturisani kolagen tipa 2 najčešće se dobija iz hrskavice grudne kosti pilića. Ne koristi se kao gradivni materijal na isti način kao hidrolizovani kolagen, već, prema rečima dr Surle, deluje kao imunomodulator odnosno stimuliše ćelije hrskavice, hondrocite.

Upravo se kolagen tip 2 često u reklamama naznačava kao podrška zglobovima i hrskavici. Međutim, sam natpis „sadrži kolagen tipa 2“ na pakovanju nije dovoljan da bi se procenio kvalitet određenog preparata. Potrebno je pogledati deklaraciju i proveriti u kojoj količini ga proizvod sadrži.

– Kada govorimo o nedenaturisanom kolagenu tipa 2, njegova adekvatna doza je 40 mg. Na našem tržištu su retki takvi preparati koji sadrže čist, izolovani kolagen tipa 2, jer je tehnologija njegovog izdvajanja skupa – objašnjava dr Surla.

Dr Surla: Važni su doza i kontinuitet

Kada je reč o hidrolizovanom kolagenu koji je najzastupljeniji na domaćem tržištu, dr Surla izdvaja dve stvari koje smatra presudnim: dnevnu dozu i dovoljno dug period korišćenja.

– Doza mora da bude 10 grama, odnosno 10.000 miligrama. Preparati sa jednim ili dva grama, odnosno 1.000 ili 2.000 miligrama, često se ističu u reklamama, ali sve preporuke su da doza kolagena mora da bude od 10 grama – dodaje dr Surla uz napomenu da bi kolagen, kako bi imao efekat, trebalo uzimati tri meseca u kontinuitetu.

Kada je reč o povećanju gustine kostiju i lečenju osteoporoze, dr Surla smatra da detaljniju procenu treba prepustiti reumatolozima i drugim lekarima koji se neposredno bave metaboličkim bolestima kostiju. Iz iskustva ortopedske prakse, međutim, navodi da kolagen može imati pozitivan uticaj na zarastanje preloma.

– Kod preloma kolagen može da pomogne, da ubrza zarastanje i poboljša kvalitet zarastanja kosti – kaže dr Surla.

I ovu ulogu treba posmatrati kao pomoćnu. Suplementacija ne može da zameni pravilno zbrinjavanje preloma, kontrole, rehabilitaciju niti terapiju koju je odredio lekar.

Suplement ne bi trebalo da odloži odlazak lekaru

Problem ne nastaje samim tim što osoba odluči da koristi kolagen, već onda kada poveruje da suplement može da zameni dijagnozu i lečenje.

Bol u zglobu ne mora uvek da bude posledica uobičajenog trošenja hrskavice. Isti ili slični simptomi mogu pratiti povrede, upalne bolesti, oštećenja meniskusa, tetiva i ligamenata, kao i druga stanja koja zahtevaju pregled i ciljanu terapiju.

– Ako imate bilo kakvu dilemu, treba da se javite stručnim licima koji se time bave – ortopedu, reumatologu ili fizijatru. Lekar ima uvid u kliničku sliku i može da preporuči koja vrsta preparata, koja doza i koliko dugo treba da se koriste da bi se očekivao terapijski efekat – kaže dr Surla.

Prema njegovim rečima, neželjene reakcije na preparate kolagena u dosadašnjim istraživanjima bile su retke i uglavnom blage. Ipak, moguće su alergijske reakcije, naročito kod osoba osetljivih na izvor iz kojeg je kolagen dobijen.

Zbog toga ni suplement koji se kupuje bez recepta ne bi trebalo uzimati potpuno nekritički, posebno kod hroničnih bolesti, istovremene upotrebe više lekova ili poznatih alergija.

„Slušajte svoj zglob“

– Nijedan suplement ne može da zaustavi biološki proces trošenja hrskavice. Cilj konzervativnog lečenja je da se taj proces, kada je moguće, uspori, tegobe smanje, pokretljivost očuva i odloži potreba za operativnim lečenjem – napominje naš sagovornik.

Osnovu očuvanja lokomotornog sistema, prema rečima dr Surle, i dalje čine redovno kretanje, održavanje odgovarajuće telesne mase i prilagođavanje fizičkih aktivnosti godinama i stanju zglobova.

PROČITAJTE JOŠ: Vitamin D i K2 zimi: zašto idu zajedno i kako prepoznati nedostatak

Njegova preporuka je da fizički aktivne osobe srednjih godina mogu da razmotre suplementaciju kolagenom i pre pojave izraženih tegoba, ali uz realna očekivanja i svest da preparat nije zamena za zdrav način života.

– Često kažem pacijentima: slušajte svoj zglob i signale koje vam organizam šalje. Bavite se aktivnostima koje volite, ali ih vremenom prilagođavajte svojim mogućnostima i godinama. Ako su tegobe i dalje prisutne uprkos suplementaciji i fizičkoj aktivnosti, treba se javiti lekaru i utvrditi stanje zgloba rendgenom, ultrazvukom i drugim dijagnostičkim metodama – savetuje dr Petar Surla na kraju razgovora.

Kolagen, dakle, nije čudotvorno sredstvo koje može da izgradi novu hrskavicu ili zaustavi artrozu. Može da bude jedan deo podrške, ali samo ako se zna koja se vrsta koristi, u kojoj dozi i sa kojim očekivanjima. Najvažnije je da obećanje sa reklame ne postane razlog da se bol ignoriše, a stručna pomoć odloži.