Jovan Čabrilo: Od vrelih talasa do tropskih noći – kako će izgledati naša leta u budućnosti

O tome smo razgovarali sa Zrenjanincem Jovanom Čabrilom, osnivačem i glavnim urednikom portala VremePrognoza.rs, koji je nastao na temeljima projekta VojvodinaMeteo i deo je istoimene mreže. Čabrilo se meteorologijom bavi gotovo dve decenije.

Za portal zrenjaninski.com govori o tome zašto problem nije samo jedan rekordno topao dan, već trajanje i ponavljanje toplotnih talasa, šta nam donose sve toplije noći i gde prestaje pouzdana vremenska prognoza, a počinje nagađanje.

Napomena: Razgovor je vođen 14. avgusta. Prognoza u prvom odgovoru zasniva se na modelima dostupnim tog jutra.

• Šta nas očekuje do kraja avgusta i kada možemo da očekujemo olakšanje?

– Najpre ćemo u narednim danima imati postepen rast temperature, tako da će se u ponedeljak, 17. avgusta, meriti maksimalnih 37 °C. U utorak, 18. avgusta, sledi promena vremena, uz lokalne pljuskove sa grmljavinom u Vojvodini, pa nešto kiše može pasti i u Zrenjaninu, uz pad temperature. To će biti jednodnevna pauza od tropskog talasa, jer se očekuje da u utorak maksimalna temperatura ne pređe 30 °C. Ipak, to će, prema mojim procenama, biti samo jedan dan. Treba imati u vidu da je danas 14. avgust i da ovde govorimo o prognozi do 25. avgusta.

Naime, već od srede, 19. avgusta, sledi novi rast temperature, dok bi novi toplotni talas, prema jutrošnjim projekcijama, počeo 20. avgusta i potrajao oko šest dana, odnosno približno do 26. avgusta. Nešto kiše može pasti u utorak, a zatim ponovo krajem meseca. Podsećanja radi, u prvoj polovini avgusta u Zrenjaninu nije bilo merljivih padavina – kaže Jovan Čabrilo na početku razgovora.

• Kako bi, na osnovu izmerenih temperatura i trajanja, ocenio aktuelni toplotni talas u Srbiji? Da li govorimo o ekstremnoj pojavi ili o vremenu koje je već postalo nešto što treba da prihvatimo?

Ako posmatramo toplotni talas koji je počeo krajem jula i kulminirao tokom prve dekade avgusta, rekao bih da je reč o vrlo jakom i dugotrajnom toplotnom talasu, koji je u pojedinim delovima Srbije imao i ekstremne karakteristike. Talas traje od 29. jula, kroz celu prvu dekadu avgusta, i imao je samo slabljenje intenziteta, ali ne i prekid, za koji je potrebno da se maksimalna temperatura spusti ispod 30 °C. To je veoma dugo toplotno opterećenje, posebno kada se nadoveže na prethodne vrele periode ovog leta, poput onog iz druge polovine juna.

Važno je, međutim, razlikovati dve stvari. Temperatura od 38 ili 40 stepeni sama po sebi nije nešto što Srbija nikada ranije nije beležila. Apsolutni rekordi datiraju iz jula 2007. godine. Ono što postaje sve karakterističnije jeste koliko često takve temperature merimo, koliko dugo traju i koliko su kratki periodi pravog osveženja između dva talasa. Zato bih rekao da ovakve epizode postaju sve češće u našoj klimi, ali to što neki ekstrem postaje češći ne znači da je prestao da bude ekstreman. Naprotiv, to znači da se klima u kojoj živimo promenila.

• Po čemu se leto 2026. izdvaja u odnosu na prethodna leta – da li su problem samo visoke dnevne temperature ili i dužina toplotnih talasa?

Leto još nije završeno, tako da ne bih sada rangirao leto 2026. u celini niti ga nazivao najtoplijim. Ali ono što već možemo da kažemo jeste da se izdvaja po kombinaciji intenziteta, trajanja i ponavljanja vrućina.

Jun je bio peti najtopliji jun u Srbiji od 1951. godine, sa srednjom temperaturom čak 2,2 stepena iznad normale za period 1991-2020. Na Paliću je izmereno 40,8 °C, u Kikindi 40,9 °C, čime su na tim stanicama oboreni apsolutni temperaturni rekordi za jun. U Somboru je izmereno 40,3 °C, dok je Zrenjanin 30. juna dostigao 40,2 °C i oborio svoj rekord za ovaj mesec.

Jul na nivou cele Srbije, zanimljivo, nije bio rekordno topao – bio je 15. najtopliji od 1951. godine i oko 0,7 stepeni iznad savremene normale. Ipak, tokom jula imali smo dva toplotna talasa, a drugi se nastavio i tokom prve dekade avgusta. U Somboru su zabeležena rekordna 23 tropska dana u julu. Dakle, upravo to pokazuje da priču ne treba svesti samo na rekord jednog popodneva. Problem je kumulativno toplotno opterećenje: mnogo vrelih dana, duge epizode i sve toplije noći. Za čoveka, poljoprivredu i ekosistem često je mnogo važnije da li temperatura od 35 °C i više traje dva ili deset dana nego jedno ekstremno poslepodne.

Najčešće, iako to nije „pisano pravilo“, najviše temperature, odnosno kulminaciju, beležimo dan pred osveženje, pred nailazak hladnog fronta.

• Ako govorimo o Zrenjaninu i Banatu konkretno, da li su ovi delovi zbog svog ravničarskog položaja i nedostatka padavina posebno izloženi posledicama vrućina?

Jesu, ali ravničarski položaj sam po sebi ne izaziva ekstremnu vrućinu. Međutim, Zrenjanin i Banat nemaju efekat visine i reljefa (kotline, na primer) koji bi donosio niže temperature, a veliki deo prostora čine otvorene poljoprivredne površine. Kada se tome pridruže dugotrajan nedostatak padavina i isušeno zemljište, posledice visokih temperatura postaju mnogo ozbiljnije. Za razliku od ostatka Srbije, Vojvodina zato često ima toplije noći, odnosno slabije noćno hlađenje, i samim tim veću akumulaciju toplote tokom vremena.

Tu postoji i povratna sprega: dok vlažno zemljište deo Sunčeve energije troši na isparavanje vode, kod veoma suvog zemljišta veći deo energije direktno zagreva podlogu i vazduh iznad nje. Istovremeno, biljke ostaju bez dovoljno vode upravo kada su potrebe za njom najveće.

To ove godine nije samo teorijska priča. U julu je Zrenjanin svrstan u sušna područja, dok su Kikinda, Palić i Sombor bili u kategoriji ekstremno sušnih uslova. Sušom jeste pogođena cela Vojvodina, ali naročito sever Bačke, severni i srednji Banat, što, uz toplotni stres useva, dovodi do prevremenog zrenja i rizika od značajnog pada prinosa kukuruza i soje, a u nešto manjoj meri i suncokreta.

• Sve češće se govori o tropskim, pa čak i „ekvatorijalnim noćima“. Koliko je za ljude i prirodu opasno to što se vazduh tokom noći više ne rashlađuje kao ranije?

Tropska noć ima jasno meteorološko značenje: to je noć tokom koje minimalna temperatura ne padne ispod 20 °C. Izraz „ekvatorijalna noć“ nije standardni meteorološki indeks poput tropske noći, ali se generalno koristi za noći kada se minimalna temperatura ne spusti ispod 25 °C. Takvih noći imamo sve više, obično kada postoji jače mešanje vazduha noću, odnosno fenski uticaj vetra, koji kod nas donose vetrovi južnih smerova. Takve noći najčešće beleži Vršac uz jugoistočni vetar. Dakle, a to je slučaj i zimi i leti, noći bez oblaka i vetra generalno imaju bolje, radijaciono hlađenje.

Sa stanovišta čoveka, tople noći su izuzetno važne zato što organizmu oduzimaju period oporavka od dnevne vrućine. Ako tokom dana imamo 37 ili 38 °C – što je ovog leta, koje još uvek traje, bio vrlo čest slučaj – a tokom noći temperatura ostane na 22, 23 ili čak 25 °C, toplotni stres se akumulira iz dana u dan. Posebno su ugroženi stariji, hronični bolesnici, mala deca i ljudi koji nemaju mogućnost da rashlade prostor u kojem borave.

Slično važi i za prirodu. Biljke i životinje takođe imaju korist od noćnog zahlađenja. Uz visoke noćne temperature povećavaju se respiracija biljaka i potrebe za vodom, a kada je zemljište već suvo, stres postaje još veći. U julu 2026. godine Zrenjanin je već imao četiri tropske noći, Kikinda sedam, Palić osam, a Beograd dvanaest – prema trenutno dostupnim i obrađenim podacima.

• Portal VremePrognoza.rs objavio je klimatske projekcije za gradove Srbije do 2050. godine. Šta one konkretno pokazuju za Zrenjanin – koliko bi temperatura mogla da poraste i šta nas očekuje?

Ono što je pouzdano iz same metodologije stranice jeste da se period 2041-2049. poredi sa normalom za period 1991-2020. Koriste se tri visokorezolutna CMIP6 modela, statistički spuštena na približno 10 kilometara, a za Srbiju je signal zagrevanja do četrdesetih godina ovog veka približno 1,5–2 °C na godišnjem nivou, uz još izraženije zagrevanje leti i rast broja tropskih dana.

Za Zrenjanin projekcije do sredine veka pokazuju zagrevanje reda veličine oko dva stepena u godišnjem proseku (1,8 °C), sa još izraženijim porastom letnjih temperatura (2,3 °C). Još značajnije od same promene proseka jeste povećanje broja tropskih dana, dakle dana sa 30 °C i više. To praktično znači dužu sezonu vrućina i mnogo češće uslove kakve danas smatramo vrlo toplim.

Važno je objasniti šta ta dva stepena znače. To ne znači da će svakog dana 2050. godine biti tačno dva stepena toplije nego danas. Govorimo o pomeranju čitavog klimatskog proseka. A kada se prosek pomeri naviše, pomera se i gornji kraj raspodele – pa temperature od 35 i više stepeni, tropske noći i višednevni toplotni talasi postaju češći. Zimi ćemo, recimo, imati i manje ledenih dana, sa maksimalnom temperaturom ispod 0 °C, prema ovim projekcijama.

• Da li možemo da se u budućnosti nadamo prijatnijim letima ili nam poslednje godine dovoljno jasno poručuju da će leta u proseku postajati sve toplija, sa češćim i dužim toplotnim talasima?

Naravno da ćemo i u budućnosti imati pojedina leta koja će biti prijatnija od nekih prethodnih. Klimatske promene ne znače da će svako sledeće leto biti toplije od prethodnog – prirodna promenljivost i fluktuacija atmosfere i dalje postoje.

Ali ono što se menja jeste osnovna klima oko koje vreme varira. Kada taj prosek postaje topliji, raste verovatnoća vrlo toplih leta, ekstremno toplih dana i dugotrajnih toplotnih talasa, dok relativno sveža leta postaju ređa. Projekcije koje smo postavili na VremePrognoza.rs upravo pokazuju izraženije zagrevanje leti i rast broja tropskih dana do sredine veka. Imaćemo obrazac sa dužim sušama, dugotrajnijim i intenzivnijim toplotnim talasima, ali i sa potencijalom za veće, odnosno razornije oluje na ovim područjima. Činjenica je da je more toplije, što bi nam potencijalno moglo doneti više padavina u jesenjem i zimskom delu godine.

Dakle, možemo se nadati prijatnim periodima i prijatnijim pojedinačnim letima, ali ne možemo realno očekivati povratak na prosečnu letnju klimu kakvu smo imali pre nekoliko decenija, ukoliko se dugoročni trend zagrevanja nastavi.

Tu se opet lepo uklapa podatak istraživača Fizičkog fakulteta: događaj poput ovogodišnjeg junskog toplotnog talasa, koji bi sredinom prošlog veka bio izuzetno redak, sada je, prema njihovoj atribucionoj analizi, približno 55 puta verovatniji.

• Koliko unapred meteorolozi mogu pouzdano da najave toplotni talas, a gde prestaje prognoza i počinje nagađanje?

Toplotni talasi su zapravo među pojavama koje možemo relativno dobro najaviti nekoliko dana unapred, jer su obično povezani sa velikim i sporije promenljivim atmosferskim sistemima – snažnim grebenom visokog vazdušnog pritiska i dotokom veoma toplog vazduha. Ovu pojavu često nazivamo toplotnom kupolom.

Tri do pet dana unapred već možemo prilično pouzdano govoriti o temperaturama, početku i intenzitetu talasa. Pet do sedam dana unapred vrlo često možemo dobro prepoznati da toplotni talas dolazi, mada su tačne maksimalne temperature još podložne promenama. Od sedmog do desetog dana mnogo više gledamo ansambl-prognoze, odnosno prognoze sa verovatnoćom i rasponima. Ne gledamo jedan deterministički proračun, već desetine mogućih razvoja atmosfere i pratimo njihovo slaganje.

S obzirom na to da proračuni modela obično dosežu do petnaestak dana unapred, između desetog i petnaestog dana možemo imati vrlo koristan signal trenda, na primer da postoji velika verovatnoća nove veoma tople epizode. Ipak, ne bih tada kategorički tvrdio da će baš određenog dana u Zrenjaninu biti 39 °C.

Dakle, granica između prognoze i nagađanja nije fiksan broj dana, već zavisi od slaganja modela i sinoptičke situacije koja se očekuje. Ali odličan primer nagađanja bio bi kada neko deset dana ili dve sedmice unapred kaže: „Tog i tog datuma biće 40 °C.“ Naučno korektno je tada govoriti o povećanoj verovatnoći toplijeg perioda, a ne o preciznoj dnevnoj temperaturi – zaključio je Jovan Čabrilo na kraju razgovora.