Dr Dejan Pavlović: Brak jeste u krizi, ali opstaje i opstaće u izmenjenom obliku

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je u 2024. godini zaključeno 30.376 brakova, što je 4,1 odsto manje nego godinu ranije. Istovremeno, razvedeno je 10.611 brakova, odnosno 4,3 odsto više nego 2023. godine. Na 1.000 zaključenih brakova u Srbiji dolazi 349,3 razvoda, dok je u Vojvodini taj odnos još izraženiji – 459,1 razvod na 1.000 zaključenih brakova.

Šta ti brojevi zaista govore? Da li to da je porodica slabija, ili da se odnos prema braku, razvodu, partnerstvu i roditeljstvu menja? Da li je brak danas u krizi ili se, pak, partnerski i porodični odnosi menjaju? Zašto u današnje vreme mladi kasnije ulaze u brak?

PROČITAJTE JOŠ: Seksualno uznemiravanje u srednjim školama mnogo češće nego što se misli

O ovim pitanjima za portal zrenjaninski.com govori dr Dejan Pavlović, socijalni radnik i osnivač Centra ravnopravnog roditeljstva.

• Kada danas govorimo o braku, da li je ispravno reći da je institucija braka u krizi, ili je preciznije reći da se partnerski i porodični odnosi menjaju?

Za početak treba da razjasnimo šta znači kriza u braku. Istorijski gledano, brakovi su sve vreme bili pod krizama i to nije ništa novo. Važno je odmah reći da brak, i pored tih kriza, opstaje i opstaće, ali u izmenjenom obliku.

Na brak su u različitim periodima uticali ratovi, industrijske revolucije, radno angažovanje muškaraca, a zatim i žena, seksualna revolucija, emancipacija žena i promene njihovog položaja u društvu i porodici. Nijedna od tih kriza nije uništila instituciju braka, nego je menjala njegovu formu i suštinu.

Današnji brak jeste u sasvim drugačijoj krizi. To je, pre svega, kriza i promena percepcije braka od strane partnera i ljudi uopšte.

I danas je, kao i nekada, kroz ugovor koji se potpisuje zaključenjem braka važan ekonomski momenat koji u stvari doprinosi opstanku porodice, opstanku pojedinca u porodici, pitanju imovine i određene društvene sigurnosti. Kao najvažnija suština braka bilo je i potomstvo, a ne treba zanemariti ni društveni status koji je nekada imao značajnu ulogu.

Danas je to drugačije. I ranije je postojala ljubav, i ranije je postojala intimna povezanost, i ranije je postojalo roditeljstvo. Ali danas se očekuje mnogo više na ličnom, individualnom planu zadovoljenja ljubavi jednog od partnera, sa manjim uticajem na zadovoljstvo i ljubav drugog partnera. Zatim, očekuju se emocionalna podrška, razumevanje, dobra komunikacija – sve ono o čemu se poslednjih godina govori u različitim formama medijskog sadržaja, posebno od strane influensera koji prenose poruke sada već davno objavljene u zapadnom svetu. A upravo taj, slobodno mogu reći sebičniji pristup ovim relacijama, dovodi do promene odnosa u braku i onda možemo reći da je to kriza braka. Danas bi trebalo mnogo više da se priča o prijateljstvu u braku, o sigurnosti, o komunikaciji, o ravnopravnosti. Ono što vodi u bračnu krizu jeste isticanje individualne slobode unutar bračnih odnosa i nedostatak reciprociteta. Da bi se to postiglo, neophodno je zajedništvo. Zajedništvo sa razumevanjem suprotno potenciranjem individualizma u braku.

Mladi i dalje žele brak, ali ne po svaku cenu

• Kako vidite odnos mlađih generacija prema braku? Da li mladi brak i dalje vide kao važan životni cilj, ili češće biraju da prvo grade karijeru, ekonomsku sigurnost i individualnu slobodu?

Siguran sam da je brak i dalje važan cilj najvećem broju mladih ljudi. Ali ne „po svaku cenu“ kao deo tradicije, već kao ispunjenje želja, produžetak porodice i podela života i obaveza. Odatle počinje takav odnos prema braku ili samoj zajednici koja je sve češće i vanbračna.

Činjenica je da su društvene norme koje se danas formiraju kroz društvene mreže, javne nastupe i široko prisutne sadržaje, promenile shvatanje braka. Brak jeste zajednica dvoje ljudi, ali savremena percepcija sve više ide ka pojedincu do te mere da je pojedinac važniji od potomstva i simbioze roditelja. Svi se porede jedni sa drugima, a ne postoje isti ljudi, niti isti brakovi.

Često imamo prevelika očekivanja proistekla iz stalnog gledanja romantičnih, idealizovanih i najboljih trenutaka tuđeg života. Ti životi, međutim, imaju i negativne strane, samo se one ne prikazuju tako često.

Kod mladih koji su usmereni na profitabilna zanimanja i razvoj karijere, ekonomska sigurnost i individualna sloboda često dolaze pre braka. Kod njih brak češće dolazi kasnije, posle tridesete, pa i posle četrdesete godine. Kod mladih koji nisu toliko usmereni na karijeru, brakovi dolaze ranije.

Ipak, ti uticaji nisu jedini. U Srbiji se brakovi, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u preko 50% slučajeva sklapaju u periodu od 25. do 34. godine. Još važniji je podatak o padu broja sklopljenih brakova iz perioda 2008-2010. u odnosu na period 2022-2024. godine, što iznosi približno 14,5%. Takođe, podaci govore o drastičnom povećanju broja razvoda za isti period i taj procenat je skoro 52% veći u periodu od 14 godina (sa prosečno 212,8 na 323,2 razvedenih na 1000 sklopljenih). Najveći broj razvoda jeste u Vojvodini i broj razvoda je došao do cifre od čak 459,1 na 1.000 sklopljenih brakova. Ova brojka ima svoj značaj i svoju predistoriju koja se tiče otvaranja radnih mesta za građane Srbije u Evropskoj uniji jer je isti skok zabeležen i u drugim zemljama čiji su građani ranijih godina dobili pristup EU poslovima.

• Šta je najviše promenilo partnerske odnose u poslednjih nekoliko decenija: ekonomska nesigurnost, kasnije osamostaljivanje, migracije, društvene mreže, drugačija očekivanja od partnera?

Praktično sve navedeno je doprinelo na takvo gledište, posebno mladih, prema partnerskim odnosima. U Srbiji formalno postoji srednji sloj, ali je on sve slabiji i finansijski nesigurniji. Veliki deo građana danas živi između rizika od siromaštva i potrebe da stalno održava privid stabilnosti. Tu je i nesigurnost u poslovima, izazvana posebno društveno – političkim uticajem i upotrebom novih tehnologija. Zatim, iscrpljivanje na poslu koji je stresan i konstantna briga opstanka firmi u kojima ljudi rade. Međutim, postoje i jaki spoljašnji uticaji koji drastično menjaju i početne i krajnje pozicije u partnerskim odnosima a to su široke promene u gledištima prema očekivanjima i ulogama među pertnerima, zatim društveni uticaj, posebno putem društvenih mreža u kojima pravladavaju senzacionalizam, ogromna polarizacija i sistem omalovažavanja tradicionalnog ponašanja, što dovodi do onemogućavanja uspostavljanja partnerskih ili do raskidanja relativno čvrstih odnosa.

Razvod slabi porodicu, ali ne znači da je svaka potpuna porodica dobra

• Da li veći broj razvoda nužno znači da su porodice slabije, ili može značiti i to da ljudi danas teže ostaju u odnosima koji su loši, konfliktni ili nefunkcionalni?

Ako krenemo od osnovne podele porodice sa decom na potpunu i jednoroditeljsku, jasno je da povećanje broja razvoda slabi osnovnu ćeliju društva. Potpuna porodica je dvoroditeljska porodica, a jednoroditeljska je delimična porodica. To, naravno, ne znači da je svaka potpuna porodica dobra, niti da je svaka jednoroditeljska porodica loša. Ali razvod predstavlja smanjenje mogućnosti izbora, podrške i prisustva oba roditelja u svakodnevnom životu deteta.

Može se dogoditi da i u potpunoj porodici odnosi budu loši, konfliktni ili nefunkcionalni. Ali ako se roditelji visokokonfliktno razvedu, pa jedan roditelj bude potpuno uklonjen iz života deteta, dete ostaje bez dela podrške koji mu je potreban. Ljudi se ne razvode da bi deci učinili bolje, razvode se zbog sebe. Deca su u tim situacijama svakako pogođena posledicama razvoda.

• Koji su, prema Vašem iskustvu, najčešći razlozi zbog kojih partnerski odnosi pucaju?

Sagorevanje je jedan od osnovnih uzroka raspada veza. Tu su i preterana očekivanja, kao i nedostatak uzajamnog odnosa partnera, odnosno nedostatak reciprociteta. Kada toga nema, dovoljno je jedno „drvce šibice“ da zapali raspad partnerstva. Tada nastaju nezadovoljstva po različitim osnovama. Prema mom iskustvu, na prvom mestu često je način vaspitanja i podizanja dece. To, naravno, govorim iz mog iskustva zasnovanog na radu sa roditeljima koji su se bavili roditeljstvom i pre razvoda. Ali roditeljstvo često bude samo jedan povod ili izgovor, jer partneri već ostaju bez zadovoljavajuće međusobne komunikacije. To dovodi do udaljavanja na svim poljima, pa i u intimnim odnosima.

Na drugom mestu je preljuba, za koju su skoro uvek obe strane odgovorne. Tu su i finansije, njihova preraspodela ili nedostatak novca, mešanje porodice porekla, pa se onda stvara osnov za mržnju i nasilje. Ni u struci ni u javnosti ne radimo ništa na primarnoj podršci partnerima, niti na prevenciji raspada porodica.

• Da li se parovi danas kasno obraćaju za pomoć, tek kada je odnos već ozbiljno narušen?

Objedinjeni nalazi dosadašnjih istraživanja u svetu ukazuju da se ljudi prvi put javljaju za pomoć tek nakon šest godina od početka partnerskih problema. Imajući u vidu i prvu godinu zaljubljenosti, jasno je zašto se često govori da se brakovi razvode ili posle prve godine ili posle sedme godine. Tada bilo koji vid podrške za opstanak partnerstva ili porodice ima nizak procenat uspeha. Uglavnom se ide ka smirivanju neprijateljstva kako bi nastao miran raskid.

Utvrđeno je da svaki vid savetovanja – partnerskog, predbračnog ili bračnog, kao i škole roditeljstva, daju neuporedivo veći uspeh u očuvanju i razvijanju partnera, porodice i odnosa među njima.

Razvod od partnera nije razvod od dece

• Kako razvod ili prekid vanbračne zajednice najčešće pogađa decu i šta je u tim situacijama najvažnije da roditelji razumeju?

Najvažnije je da roditelji naprave razliku između partnerskog odnosa i roditeljstva. Nisu deca stvorila ljude, već obrnuto. Svako dete voli i mamu i tatu, izuzev situacija u kojima postoji grubo zanemarivanje ili zlostavljanje, i ono što je podjednako važno – svaka ljubav je ljubav za sebe.

Kada se dete rodi, roditelj ima jednu ljubav prema tom detetu, kao jednu veknu hleba. Kada se drugo dete rodi, on tu ljubav ne deli na dva dela, već ima i drugu ljubav, drugu veknu hleba prema drugom detetu. Tako i deca u roditeljima vide dve ljubavi i svaka od tih ljubavi je, na svoj način, šareni i mirisni buket cveća. Razvodom, jedan takav buket nedostaje u njihovom životu, bilo da je izbačen ili je otišao. Uzaludno se buket koji ostaje sa njima umiljava i dodvorava, jer deca venu zajedno sa buketom koji nedostaje. Razvodom od partnera ne razvodimo se od dece. Sa njima se nismo ni venčavali. Oni su plod naše ljubavi.

• Da li su konflikti nakon razvoda danas izraženiji nego ranije, posebno kada je reč o starateljstvu, viđanju dece, alimentaciji i komunikaciji bivših partnera?

Konfliktni i visokokonfliktni razvodi trenutno čine oko jedne trećine svih razvoda. To podrazumeva veliko neprijateljstvo među doskorašnjim partnerima sa direktnim uključivanjem dece u konflikt kroz emocionalnu ucenu.

Tu je prisutno ili nasilje ili zloupotreba prijava nasilja, kojima jedan ili oba partnera pokušavaju da stvore sebi prednost u postupku. Često se ne zna šta prvo nastaje: neizdržavanje dece ili onemogućavanje da deca održavaju lični kontakt sa roditeljem sa kojim ne žive a onda i potpuno isključivanje jednog od partnera iz roditeljske uloge. Najgore što možete svom detetu da priuštite je da ga jednim procesom otuđite od drugog roditelja jer ste time otuđili pola deteta od sebe samog. To se, nažalost, nikada ne može popraviti.

Sve nastaje iz potrebe za osvetom zbog neuspeha, jer razvod jeste jedan od najvećih životnih neuspeha u kome se često najmanje vidi lična odgovornost. I zato ne treba nikome reći: „Što nisi pazio ili pazila kada si birao ili birala“. Nikada ne znamo da li je naš izbor i malo bolji od njihovog.

Srbija je i dalje naklonjenija braku, ali ide ka evropskim trendovima

• Kakvo je stanje u Srbiji u odnosu na evropske trendove?

Srbija je i dalje naklonjenija braku i tradicionalnim porodicama i „kaska“ za zapadnoevropskim trendom, ali neminovno ide ka njemu.

Broj sklopljenih brakova je u padu. U 2024. godini sklopljeno je 4,1 odsto manje brakova nego 2023. godine. Prosečna starost pri stupanju u brak, posebno prvi brak, poslednjih godina pomera se naviše. Za istu, 2024. godinu, RZS navodi prosečnu starost pri zaključenju braka: 34,5 godina za mladoženje i 31,5 za neveste, a kod prvog braka 31,9 za mladoženje i 29,2 za neveste. Broj rođene dece je sve manji. U 2024. godini je rođeno 60.845 dece što je približno 8,5 odsto manje nego 2014. godine, a prema statističkim podacima, u Srbiji je 1990. godine rođeno blizu 90.000 dece.

Pre dvadesetak godina u Srbiji je van braka bilo rođeno svako peto dete, a danas gotovo svako treće. Dakle, Srbija ne prolazi samo kroz krizu braka i krizu reprodukcije stanovništva, već i kroz drastičnu promenu pogleda na planiranje partnerstva, roditeljstva i sopstvene budućnosti.

• Šta društvo može da učini da podrži stabilnije partnerske i porodične odnose?

Najpre se mora jasno definisati šta je interes ovog društva i ko ga može izneti. Veći deo stanovništva Srbije i dalje je opredeljen ka tradicionalnoj porodici i tom delu stanovništva treba pružiti mogućnost razvoja upravo tih porodica. Svaki drugi vid partnerstva ili individualizma treba podržati na način koji njemu odgovara.

PROČITAJTE JOŠ: Dr Miroslav Radović: Veštačka inteligencija ne može da zameni lekarski pregled

Potrebno je jačati kulturu zajedništva, razvijati partnerske veštine kroz partnersko, predbračno, bračno, predrazvodno, grupno i individualno savetovanje. Potrebna je podrška u krizi, a ne tek u raspadu partnerskih i porodičnih sistema. Potrebna je i podrška roditeljstvu – kroz škole roditeljstva, promociju odgovornog roditeljstva, kao i podršku roditeljstvu posle razvoda. Potrebno je smanjiti sveprisutnu ekonomsku nesigurnost i razvijati kulturu različitosti kao osnovnog načela samostalnosti i slobode svakog čoveka.

Problem Srbije nije što ljudi više ne žele porodicu. Problem je što žele porodicu, partnerstvo i roditeljstvo, ali ih grade u društvu koje ih za to sve manje priprema i sve manje podržava, zaključuje dr Dejan Pavlović na kraju razgovora.