Dr Miroslav Radović: Veštačka inteligencija ne može da zameni lekarski pregled

Veštačka inteligencija već je ušla u medicinu – od analize EKG-a i radioloških snimaka, do obrade velikog broja podataka i administrativne pomoći lekarima. Međutim, problem nastaje onda kada građani poveruju da im AI može zameniti lekarski pregled, postaviti dijagnozu ili protumačiti nalaz bez kliničkog konteksta.

O tome gde je veštačka inteligencija korisna, a kada postaje rizična, za portal zrenjaninski.com govori dr Miroslav Radović, specijalista interne medicine i kardiolog, direktor i vlasnik Poliklinike Radović.

PROČITAJTE JOŠ: FOTO: Zrenjaninci još jednom pokazali veliko srce – šutirali trojke za porodicu Vidanović

• Vi već koristite veštačku inteligenciju u radu poliklinike. Gde joj je, po Vašem iskustvu, trenutno mesto u medicini?

Već šest meseci koristimo EKG aparat sa mogućnošću veštačke inteligencije i pokazalo se vrlo praktično. Kada uradimo elektrokardiogram, aparat i softver, pored redovnih merenja, daju i analizu ritma srca, eventualnih poremećaja ritma ili promena u EKG-u koje mogu da sugerišu određena stanja. Vrlo je važno naglasiti da aparat nikada ne daje konačan zaključak. On kaže da nešto može da znači ili da ukaže, ali definitivni zaključak ostaje na lekaru. U najvećem broju slučajeva takva pomoć nije neophodna, ali sam primetio da u manjem broju slučajeva veštačka inteligencija skrene pažnju na nešto što bi moglo da promakne. I to je, možda, najbolji primer gde je trenutno mesto veštačke inteligencije u medicini.

• Šta lekar vidi kod pacijenta, a veštačka inteligencija ne može da vidi?

To je trenutno suštinska razlika. Veštačka inteligencija obrađuje ono što joj unesete kao podatak. Ako pacijent kaže: boli me stomak, imam mučninu i temperaturu, ona će te simptome uzeti u obzir i ponuditi moguće pravce razmišljanja. Ali lekar ne sluša samo ono što pacijent kaže. Lekar posmatra i ono što pacijent možda ne ume da kaže. Vidim da li je pacijent bled, da li su mu dlanovi bledi, kako se ponaša, da li je uznemiren, da li mu se tresu ruke, da li ima tikove, tremor, promene u mimici ili gestikulaciji. Tokom razgovora otkrivaju se detalji koji često imaju veliki značaj za dijagnozu. Zato je klinički pregled nezamenljiv. Veštačka inteligencija u ovom trenutku to ne može da uradi na način na koji to radi lekar. Drugim rečima, pacijent nije masa podataka. Pacijent je živo biće, sa svojim strahom, razumevanjem, reakcijama, kontekstom i potrebom da mu neko pomogne. U medicini nije dovoljno samo obraditi podatke. Potrebno je imati kliničko razumevanje, iskustvo, empatiju i odgovornost.

• Gde nastaje najveći rizik kada ljudi sami koriste veštačku inteligenciju za tumačenje simptoma, nalaza ili snimaka?

Rizik nastaje zato što pacijent, za razliku od lekara, nema klinički okvir u kojem bi razumeo dobijeni odgovor. Veštačka inteligencija može da bude korisna ako neko želi osnovnu informaciju ili objašnjenje nekog pojma, ali sve što dobije mora da uzme sa rezervom. Problem je kada pacijent poveruje da je dobio dijagnozu. Još veći problem je kada na osnovu toga odluči da ne ode kod lekara, da odloži pregled, da sam tumači nalaz ili da menja terapiju. Veštačka inteligencija može da ponudi pogrešan pravac. Može nekoga nepotrebno da uplaši, ali može i lažno da ga umiri. I jedno i drugo je opasno. U medicini lažno pozitivan i lažno negativan zaključak mogu imati ozbiljne posledice. Pacijent ne zna koji je podatak medicinski važan, a koji nije. Može da naglasi jedan simptom, da zanemari drugi, da pitanje postavi sugestivno i da veštačku inteligenciju praktično povede u pogrešnom pravcu. Ako pacijent, na osnovu takvog odgovora, krene u nepotrebnu dijagnostiku, izloži se invazivnim procedurama ili, suprotno tome, odloži odlazak lekaru, posledice mogu biti ozbiljne. U medicini nije svejedno da li ćete nešto protumačiti kao bezazleno ili kao urgentno stanje. Zato se sa tim ne treba igrati.

• Posebno je osetljivo pitanje terapije. Da li veštačka inteligencija sme da bude mesto na kojem pacijent traži savet o lekovima?

Nama, lekarima, veštačka inteligencija može da pomogne u proveri terapijskih protokola, interakcija lekova ili neželjenih efekata. To je za nas korisno, jer je broj podataka ogroman i nijedan lekar ne može sve da drži u glavi. U tom smislu, AI može biti odličan pomoćni alat. Ali, to ne znači i da pacijent treba sam da odlučuje o terapiji na osnovu odgovora koji dobije od veštačke inteligencije. Terapija se ne određuje samo prema nazivu bolesti. Ona zavisi od godina pacijenta, drugih bolesti, prethodne terapije, laboratorijskih nalaza, stanja srca, bubrega, jetre, reakcije na lekove i mnogo drugih faktora. Pacijent koji bi, recimo, pokušao da sam menja terapiju, uvodi lek ili prekida propisanu terapiju na osnovu odgovora veštačke inteligencije, ulazi u zonu velikog rizika.

• Ko je odgovoran ako pacijent posluša pogrešan savet veštačke inteligencije?

To je jedno od najvažnijih etičkih pitanja. Lekar za svoje mišljenje, nalaz i terapiju snosi odgovornost. On potpisuje ono što je napisao i iza toga stoji svojim znanjem, iskustvom i licencom. Kod veštačke inteligencije to nije tako. Ako pacijent dobije pogrešnu informaciju, ako bude lažno umiren ili nepotrebno uplašen, postavlja se pitanje ko je za to odgovoran. Softver? Kompanija? Država? Sam pacijent? To još nije jasno definisano na način koji bi bio dovoljan za medicinu, gde odluke mogu direktno da utiču na zdravlje i život.

• Za koje pacijente je posebno rizično da sami tumače simptome i nalaze preko veštačke inteligencije?

Posebno je rizično za ljude koji su sugestibilni, uplašeni ili skloni tome da svaku informaciju odmah dožive kao potvrdu najgoreg scenarija. To se naročito odnosi na osobe koje već imaju izraženu anksioznost, depresivnost ili druge psihičke teškoće, jer one mogu imati neadekvatnu reakciju na ono što pročitaju. Rizično je i za decu i mlade, kao i za ljude koji nemaju dovoljno znanja da procene da li je odgovor koji su dobili tačan, preuveličan ili potpuno pogrešan. Veštačka inteligencija može delovati vrlo ubedljivo, čak i kada greši. Upravo je to opasno. U medicini je ta opasnost mnogo veća nego u mnogim drugim oblastima, jer nisu u pitanju samo informacije, nego zdravlje i život.

• Da li je onda opasniji pacijent koji nije neinformisan, nego pogrešno informisan?

Reći ću da je pogrešno informisan pacijent najteža posledica nekritičkog korišćenja veštačke inteligencije u medicini. Neinformisan pacijent dođe kod lekara i traži objašnjenje. Pogrešno informisan pacijent često već ima formiran zaključak, uverenje ili strah, i onda lekar najpre mora da razjasni odakle taj zaključak dolazi i da li je uopšte tačan. To može biti problem u oba pravca: pacijent može potceniti ozbiljan simptom ili, suprotno tome, poverovati da ima bolest za koju nema dovoljno osnova. Može misliti da nema razloga da ide kod lekara, a da zapravo ima ozbiljan problem. Ne mislim da je problem u tome što pacijent želi da zna više. Naprotiv, dobro je kada je pacijent zainteresovan za svoje zdravlje. Problem nastaje kada pacijent poveruje da informacija koju je dobio može da zameni pregled, dijagnozu i terapijsku odluku lekara.

• Kako gledate na dolazak novih generacija lekara koje odrastaju uz digitalne alate, softvere i veštačku inteligenciju? Da li tu vidite prednost ili rizik?

I jedno i drugo. Veštačka inteligencija će lekarima sigurno biti velika pomoć i mislim da će lekari koji budu bežali od nje vremenom zaostajati za onima koji je pametno koriste. Ona može ubrzati rad, pomoći u obradi podataka, u proveri terapijskih protokola, u prepoznavanju obrazaca i u administraciji. Ali postoji važan uslov: lekar najpre mora da nauči medicinu. Mora da nauči da pregleda pacijenta, da koristi stetoskop, da uradi osnovni klinički pregled, da razume simptome, da postavlja pitanja i da donosi zaključke na osnovu neposrednog kontakta sa pacijentom. Ako se mlad lekar prerano osloni na veštačku inteligenciju, pre nego što je razvio kliničko mišljenje, postoji rizik da preskoči ono najvažnije u medicini a to su iskustvo, posmatranje i samostalno zaključivanje. Zato bih rekao da AI treba koristiti tek onda kada imate osnovu. Prvo medicina, pa onda tehnologija kao pomoć.

PROČITAJTE JOŠ: Pomozimo porodici Samardžić iz Melenaca da obnovi dom izgubljen u velikom požaru

• Šta biste, na kraju, poručili građanima: kako da koriste veštačku inteligenciju kada je zdravlje u pitanju?

Koristite je oprezno i kritički. Možete je koristiti da se informišete, da bolje razumete neki pojam, da pripremite pitanja za lekara ili da razjasnite osnovne stvari koje ne razumete. Ali nemojte je koristiti kao zamenu za lekara. Ne postavljajte sami sebi dijagnozu na osnovu odgovora veštačke inteligencije, ne tumačite sami lekarske nalaze. Kada je terapija u pitanju, veštačku inteligenciju ne bi trebalo konsultovati. I ne odlažite pregled ako imate tegobe koje traju, pogoršavaju se ili vas ozbiljno zabrinjavaju. Veštačka inteligencija je alat. Može biti korisna, ali mora postojati neko ko ume da proceni ono što ona ponudi, a u medicini to mora biti lekar. Jer medicina nije samo podatak i algoritam. Medicina je susret sa pacijentom, razumevanje njegovog stanja i odgovornost za odluku koja se donosi, poručio je na kraju razgovora dr Miroslav Radović.