Danas je Preobraženje Gospodnje: Narod veruje da se od ovog dana priroda menja
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Preobraženje Gospodnje, jedan od najvećih praznika u godini.
Podeli vest:
Praznik Preobraženje Gospodnje posvećen je sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor, kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu. On se preobrazio pred apostolima i zasijao kao sunčeva svetlost, a tom prilikom su se pored Hrista ukazali starozavetni proroci Mojsije i Ilija koji su razgovarali sa njim o smrti koja ga čeka u Jerusalimu.
Preobraženje se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika, a sam praznik je poznat i kao letnje Bogojavljenje, jer su se i tada otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca. To je nepokretni praznik i svake godine se obeležava 19. avgusta. Pada uvek u vreme Gospojinskog posta, pa su zato posne i pravoslavne trpeze.
U narodu se kaže da od tog dana priroda počinje da se menja – vrućine polako popuštaju, noći postaju hladnije, reka je sve hladnija, a lišće počinje da žuti i opada. Prema narodnom predanju, počinju da se preobražavaju i gora i voda, najavljujući skoru jesen.
Prema rasprostranjenom verovanju, na Preobraženje ne valja preko dana spavati, jer ko tog dana odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti pospan, a smatra se i da na ovaj praznik nije dobro plakati jer će taj plač preći u naviku.
U crkvama, na kraju svetih liturgija, osveštava se grožđe i deli narodu, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, a u krajevima gde nema grožđa, drugo voće.
Veruje se da ako je na Preobraženje lepo vreme, naredne godine neće biti dobra letina, ako je dan oblačan ili kišovit – očekuje se plodna godina.
U žitijima svetih Ave Justina navodi se da Hristos čini sve radi našeg dobra, ne tražeći ništa za sebe.
„On neprekidno čini, da bismo se, prožeti blagodarnošću, preobrazili iz grešnika u pravednike, i iz svetoljubaca u bogoljupce“, navodi se u tim žitijima.
Podeli vest:
