Danas je Đurđevdan, jedna od najvećih slava u Srbiji
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Đurđevdan.
Podeli vest:
Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila po starom odnosno 6. maja po novom kalendaru.
Đurđevdan se u narodu smatra za granicu između zime i leta. To je praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji.
Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore, vrata i kapiju, kako bi godina i dom bili berićetni.
Pletu se i venčići od „đurđevskog cveća“, krstastog broća, đurđevka, mlečike i njime se okite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu, do sledećeg Đurđevdana.
Uoči Đurđevdana, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje a ujutru se svi redom umivaju vodom, deca – „da budu zdrava kao dren“, devojke – „da se momci grabe oko njih“, stariji – „da budu zdravi“, a domaćin – „da mu kuća bude dobro čuvana“…
Narod na Đurđevdan, rano pre zore, odlazi u prirodu zajednički na „đurđevdanski uranak“, na neko zgodno mesto u šumi koje se izabere, na proplanku ili pored reke. Na đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem „da budu napredni kao vrba“, kite zdravce „da budu zdravi kao zdravac“, koprivom „da kopriva opeče bolesti sa njim“ i selenom „da im duša miriše kao selen“.
Mnogima je danas slava. Po broju svečara, Đurđevdan je jedna od najvećih slava u Srbiji.
Podeli vest:
