Usred požara u Deliblatskoj peščari promenjen zakon: Opožarena šuma može dobiti drugu namenu

Transparentnost Srbija i RERI navode da je, između ostalog, usvojenim izmenama predviđena i izmena člana 88. postojećeg zakona, kojom se propisuje da šumsko zemljište na kojem je šuma oštećena ili uništena požarom zadržava namenu određenu planskim dokumentom, koju je imalo pre nastanka požara. Međutim, već u sledećem stavu istog člana propisan je izuzetak od ovog pravila, koji predviđa da je promena namene moguća u slučaju da je to neophodno radi realizacije projekta za koji je, u skladu sa zakonom, utvrđen javni interes, odnosno radi izgradnje objekata javne infrastrukture.

„Ne samo da Ministarstvo o ovim izmenama Zakona nije organizovalo javnu raspravu, već odredbe o korišćenju šumskog zemljišta nisu postojale ni u originalnom predlogu Vlade Srbije koji je dostavljen skupštini 7. avgusta 2026. Tek posredno se može zaključiti da su citirane izmene u finalnu verziju izmena zakona uvrštene tako što je skupštinski Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije predložio amandman na sednici održanoj 26. avgusta, sa kojim se, na istoj sednici, saglasila i resorna ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević, i koji je jednoglasno usvojilo 12 prisutnih članova Odbora“, saopštili su Transparentnost Srbija i RERI.

PROČITAJTE JOŠ: Poljoprivredno zemljište u Srednjobanatskom okrugu među najjeftinijim u Vojvodini

Ove organizacije posebno ističu da na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije nisu bili dostupni tekst amandmana, njegovo obrazloženje, kao ni bilo koja informacija o tome zbog čega se ove izmene nisu našle u originalnom tekstu predloženih izmena Zakona, koji je za predmet imao druga pitanja u vezi sa kapitalnim projektima (solarne elektrane, upravljanje otpadom i slično).

„Sve ovo se odvijalo tokom stravičnih i nezabeleženih požara koji su zahvatili najveću peščaru u Evropi – Deliblatsku peščaru, koja je neprocenjivi rezervoar biološke raznovrsnosti i koja predstavlja zaštićeno područje od izuzetnog i nacionalnog značaja i specijalni rezervat prirode. Netransparentnost postupanja vlasti prilikom ovih zakonskih izmena, umesto da umiri uznemirenu i zabrinutu javnost, otvara prostor za nove sumnje u pogledu dalje sudbine zemljišta koje je bilo zahvaćeno požarom“, ističe se u saopštenju.

Naime, kada su se tokom požara u javnom diskursu pojavile tvrdnje da bi požar mogao da bude iskorišćen kako bi se izašlo u susret potrebama potencijalnih investitora, to su demantovale resorne ministarke zaštite životne sredine Sara Pavkov i energetike Dubravka Đedović Handanović.

„Usvojeni amandman naizgled štiti izgorelo šumsko zemljište (u Deliblatskoj peščari ili bilo gde drugde) od promene namene. Međutim, on istovremeno značajno olakšava sprovođenje postupka u kojem bi šumsko zemljište postalo građevinsko za veoma širok krug projekata koje može da odobri Komisija Vlade Srbije. Štaviše, ne postoji prepreka ni da se predlog za realizaciju takvih projekata pojavi tek nakon katastrofalnog požara“, upozoravaju Transparentnost Srbija i RERI.

Dodaju i da je, imajući u vidu netransparentnost ovih zakonskih izmena, nedostupnost obrazloženja i uznemirenost javnosti, neophodno otvoriti novi postupak u kojem bi se sagledali i otklonili svi rizici.

„Za početak, Ministarstvo građevinarstva i narodni poslanici koji su glasali za ovaj predlog morali bi da javnosti pruže argumentovano obrazloženje za svoju odluku, uključujući i detaljno objašnjenje procedure koja bi morala da bude sprovedena za prenamenu šumskog zemljišta u slučaju da je šuma očuvana i da je izgorela. Do predstavljanja uverljivog obrazloženja i organizovanja javnih konsultacija u okviru kojeg bi bili sagledani motivi, posledice i rizici ovih zakonskih izmena, Narodna skupština bi trebalo da u hitnom postupku usvoji dopune koje bi odložile primenu novih zakonskih rešenja“, poručuju organizacije Transparentnost Srbija i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).

„Ono što su zvali dezinformacijom sada stoji u zakonu“

Ovim povodom oglasio se i Akademski plenum podsećajući da je 9. avgusta upozorio da Srbija nema dovoljno snažnu zakonsku zaštitu opožarenih šuma i zatražio zabranu promene njihove namene najmanje 30 godina.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potom je izjavila da požar u Deliblatskoj peščari „ne oslobađa prostor za izgradnju“. Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov poručila je da prenamene „neće biti“ i upozorenja o tom riziku proglasila dezinformacijama.

„Samo šest dana kasnije, Narodna skupština je 31. avgusta usvojila izmene Zakona o planiranju i izgradnji kojima se prenamena opožarenog šumskog zemljišta dozvoljava radi projekata od javnog interesa ili izgradnje javne infrastrukture. Posebno zabrinjava činjenica da je Vlada ovaj predlog usvojila još 6. avgusta. Kada su ministarke uveravale javnost da prenamene neće biti, zakonski izuzetak njihove Vlade već je bio upućen Skupštini. Ono što su predstavnice vlasti nazivale dezinformacijom sada u zakonu stoji kao mogućnost“, naglašava Akademski plenum.

PROČITAJTE JOŠ: Pred utakmicu u Karađorđevom parku novo pitanje: „Da li stadion ima upotrebnu dozvolu?“

Akademski plenum od Sare Pavkov i Dubravke Đedović Handanović zahteva da objasne ovaj raskorak i podrže tridesetogodišnju zabranu promene namene opožarenih šuma. Od ministarke građevinarstva Aleksandre Sofronijević traži da objavi ko je predložio sporni izuzetak i na osnovu koje stručne analize.

„Akademski plenum je upozorio. Ministarke su demantovale. Skupština je zatim usvojila upravo mogućnost na koju smo upozoravali. Opožarena šuma mora ostati šuma – po sili zakona, a ne na osnovu obećanja vlasti“, zaključuje se u saopštenju.