U neizbrisivom sećanju naših sugrađana, ali i stanovnika okolnih mesta, posebno onih koji su u njoj radili, ostala je naša poznata i priznata Fabrika šećera. To ni malo ne čudi jer je fabrika od početka izgradnje bila zasnovana na sigurnim temeljima, kako finansijskog kapitala tako i sirovinske baze i plasmana šećera. Izgradnja fabrike započeta […]
Da bi Bečkerečani stigli brodom do Zemuna, Beograda, Novog Sada, Segedina, Pešte ili nekog drugog grada bilo je potrebno da dođu do Titela. Odatle bi lađama Tisom i Dunavom stigli do željene destinacije. O vremenu polaska lađa i brodova iz Titela Bečkerečani su bili redovno obaveštavani od strane Parobrodarske agencije. Međutim, putnike iz Bečkereka […]
Kolo srpskih sestara u našem gradu osnovano je 1927. godine, sa ciljem da deluje i radi na humanom, prosvetnom i nacionalno – kulturnom polju. Uprava Kola brojala je trideset članica. Prva predsednica bila je Sonja Petrović, a potpredsednice Mileva Stanojević i Smilja Bratić. Sekretarka Kola bila je Katica Lambrin, a blagajnica Dafina Stankov. […]
Ideja da se otvori meteorološka stanica za celu oblast Torontalske županije potekla je od velikog župana Jožefa Hertelendija još 1882. godine. On je predložio da se meteorološka stanica otvori u našem gradu kao sedištu županije. Međutim, za njeno otvaranje bilo je potrebno dosta sredstava, oko 6.000 forinti. U cilju obezbeđenja sredstava formiran je odbor, […]
Kum je u našu kuću dolazio samo dva puta godišnje, o Božiću i Uskrsu. Njegove posete bile su toliko svečane i važne da su trajno ostale u sećanjima, nas mlađih ukućana. Kum je bio najveći i najvažniji gost. Dočekivali smo ga sa strahopoštovanjem i velikim uvažavanjem. Dolazio je uvek na drugi dan Božića, […]
Kako se nekada slavila Nova godina u Velikom Bečkereku možete da pročitate u ovom nastavku našeg serijala pod nazivom „Prozor u prošlost“. Najveselije je uvek bilo tamo gde ima najviše gostiju i zabavljača. To je u našem gradu bilo u „Elmerovoj gostionici“ gde se okupljalo radništvo grada. U Novoj godini, koja je obeležila […]
Te, 1909. godine, silvesterska, novogodišnja noć u Velikom Bečkereku, protekla je veselo, u najboljem raspoloženju. Priređeno je pet većih zabava, ali i svi manji lokali u gradu bili su puni, kao dokaz da u gradu ima puno ljudi koji vole veselje i provod, piše u gradskom listu „Torontal“. Silvesterske zabave bile su raznovrsne, zanimljive […]
Pokret za ravnopravnost žena u Velikom Bečkereku je sredinom devetnaestog veka, od samog početka, imao svoje pristalice, ali i svoje protivnike. Pristalice pokreta bili su uglavnom učeni ljudi, intelektulaci, netradicionalisti. Protivnici pokreta bili su uticajni građani, tradicionalisti. Oni su se suprostavljali kako ženskom pravu glasa, tako i zapošljavanju i školovanju žena u našem gradu. […]
Tridesetih godina prošlog veka naš grad, Veliki Bečkerek, imao je oko 32.000 stanovnika. Po svojoj nacionalnoj strukturi stanovništvo je bilo veoma šaroliko. To pokazuje da je naš grad bio širom otvoren za namernike svih nacionalnih boja, koji su se lako uklapali u naprednu i gostoljubivu celinu. Po nacionalnoj strukturi, najviše je bilo Srba, a zatim […]
„Životinje u našem gradu izložene su nehumanim postupcima, pa čak i mučenju, od strane vlasnika i pojedinih građana“, pisale su novine „Torontal“ tridesetih godina prošlog veka. Da bi ih zaštitili, predloženo je da se osnuje Društvo za zaštitu životinja u Velikom Bečkereku. Osnovni zadaci tog Društva bili su da štiti životinje od nehumanih postupaka […]
U drugoj polovini 1918. godine oslabljeni organizam Austro – Ugarske monarhije nije mogao da izdrži tegobe dugog i teškog rata, te je sve više slabio. Monarhija je bila na kolenima. Napredne snage u Vojvodini, pretežno srpske, imale su zadatak da ubrzaju proces raspadanja i da se organizuju za promene koje će da slede. „Mi, Bečkerečani, […]
Početkom tridesetih godina prošlog veka u našem gradu pojavila se ideja i inicijativa o osnivanju dva veoma zanimljiva, ali i neuobičajena udruženja. U pitanju su Udruženje razvedenih žena i Udruženje razvedenih muškaraca. Ideju o osnivanju, velikobečkerečke razvedene žene dobile su od raspuštenica iz Beča. One su početkom tridesetih godina prve osnovale svoje udruženje. Ne […]
Dugo, skoro jedanaest godina, na Trgu slobode u našem gradu nisu se nalazili spomenici. Odnosno, od 1941. godine, kada je porušen spomenik kralju Petru Prvom Karađorđeviću od strane okupacionih nemačkih vlasti. Tek 1952. godine postavljen je i otkriven spomenik narodnom heroju Žarku Zrenjaninu Uči, po kome je naš grad i dobio ime 2. oktobra […]
Spomenici su umetnički oblikovani objekti podignuti u čast znamenitih ličnosti ili značajnih i važnih događaja. Kao svedočanstva proteklih vremena, spomenici su zaštićena kulturna dobra koja se moraju čuvati i štiti. Bez obzira na države, vreme i epohe u kojima su nastajali. U našem gradu, sve se dogodilo suprotno od ovog pravila. Jedna država ih […]
Skrivena zelenilom, u mirnoj ulici, nalazi se omalena, skromna, ali izuzetno lepa Srpska pravoslavna crkva u Ečki. U pitanju je jedan od najstarijih hramova u Banatu i Vojvodini. Izgrađena je 1711. godine, a njen prvobitni izgled nije bitno izmenjen do današnjih dana. Zbog toga i predstavlja istorijski, kulturni i graditeljski dragulj na našim prostorima. […]
Naselje „Berbersko“ je podignuto na desnoj obali Begeja, na mestu bivše „Daunove ciglane“, 1926. godine. Inicijativu za osnivanje potpuno novog naselja na parceli od oko 60 jutara dao je bivši gradonačelnik Velikog Bečkereka Đurica Berberski, po kome je ovo naselje i dobilo ime. Zemljište „Daunove ciglane“ prešlo je oko 1920. godine u vlasništvo Poljoprivredne […]
Kao i ranijih godina, i ove godine je u našem gradu obeležen 2. oktobar, Dan oslobođenja od fašizma. Ranije je to bio i Dan grada Zrenjanina, kada su najzaslužnijim građanima, iz različitih delatnosti, dodeljivane Oktobarske nagrade. A evo i kako su protekli prvi dani oktobra 1944. u našem gradu. U ranim jutarnjim časovima, […]
Teško je, čak i biranim rečima, a naročito suvoparnim istorijskim činjenicama, opisati koliko je značajan i veliki uticaj imala Zrenjaninska gimnazija na našu sredinu. Direktori, profesori, đaci, školski programi sa savremenim metodama nastave uključene u primenjeni svet, danas informatike i tehnologije, davali su i daju nemerljiv doprinos razvoju naše sredine. U prvom redu tome […]
Tokom svoga postojanja, kako svedoče pisani dokumenti, naš grad je tri puta menjao ime. Zvao se Bečkerek ili Veliki Bečkerek, Petrovgrad i Zrenjanin. Promene su usledile usled različitih istorijskih događaja koji su donosili nove političke prilike, a one su uticali na izmenu imena grada. Evo kako su te promene zabeležene kroz istorijske izvore. […]
Grb je simbolička oznaka jedne države, naroda, grada, plemićke porodice ili pojedinca. On se izrađuje prema ustaljenim i određenim pravilima. Heraldika, kao nauka o grbovima, izučava i određuje način njihovog likovnog i opisnog prikazivanja. Grbove su dodeljivali vladari, kako plemstvu, tako i gradovima i varošima. Veliki Bečkerek svoj grb dobija od austrijske carice […]
